Metilprednisolon
 | |
 | |
| Klinički podaci | |
|---|---|
| Prodajno ime | Artisone-Wyeth, Besonia, Dopomedrol, Esametone |
| Drugs.com | Monografija |
| Način primene | Intramaskularno, intravenozno, oralno |
| Farmakokinetički podaci | |
| Poluvreme eliminacije | 1-3 h |
| Identifikatori | |
| CAS broj | 83-43-2  |
| ATC kod | D07AA01 (WHO), H02AB04 |
| PubChem | CID 6741 |
| DrugBank | DB00959 |
| ChemSpider | 6485 |
| ChEBI | CHEBI:6888 |
| ChEMBL | CHEMBL650 |
| Hemijski podaci | |
| Formula | C22H30O5 |
| Molarna masa | 374,48 g·mol−1 |
| |
| |
| Fizički podaci | |
| Tačka topljenja | 2.325 °C (4.217 °F) |
Metilprednisolon je sintetički glukokortikoid ili kortikosteroidni lek koji se koristi za supresiju imunskog sistema i umanjenje inflamacije. Oboljenja ya koja se koristi obuhvataju bolesti kože, reumatične poremećaje, alergije, astma, krup, COPD, pojedine kancere, multiplu sklerozu, i kao dodatna terapija za tuberkulozu.[1] Ovaj lek se unosi putem usta ili injekcijom u venu, ili mišić.[1]. On je u prodaji u SAD i Kanadi pod imenima Medrol i Solu-Medrol.[2] On je dostupan kao generički lek.
Ova lek je varijanta prednizolona, metilisanog na ugljeniku 6 u B prstenu.
Metilprednisolon je na spisaku esencijalnih lekova Svetske zdravstvene organizacije, najvažnijih lekova koji su neophodni u osnovnom zdravstvenom sistemu.[3]
Ozbiljne nuspojave mogu da obuhvate probleme mentalnog zdravlja i povišeni rizik od infekcije. Česte nuspojave dugotrajne upotrebe obuhvataju osteoporozu, katarakte, slabost, laku pojavu modrica, i gljivične infekcije.[1] Kratkotrajna upotreba tokom vremena oko porođaja je bezbedna za bebu; međutim, dugotrajna upotreba tokom trudnoće može da nanese štetu.[4]
Osobine[uredi | uredi izvor]
Metilprednisolon je organsko jedinjenje, koje sadrži 22 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 374,471 Da.[5][6][7]
| Osobina | Vrednost |
|---|---|
| Broj akceptora vodonika | 5 |
| Broj donora vodonika | 3 |
| Broj rotacionih veza | 2 |
| Particioni koeficijent[8] (ALogP) | 1,5 |
| Rastvorljivost[9] (logS, log(mol/L)) | -3,6 |
| Polarna površina[10] (PSA, Å2) | 94,8 |
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ а б в „Methylprednisolone”. The American Society of Health-System Pharmacists. Приступљено 8. 12. 2016.
- ^ Methylprednisolone - Compound Summary PubChem
- ^ „19th WHO Model List of Essential Medicines (April 2015)” (PDF). WHO. 2015. Приступљено 10. 5. 2015.
- ^ „Methylprednisolone Use During Pregnancy | Drugs.com”. www.drugs.com. Приступљено 22. 12. 2016.
- ^ Sloka JS, Stefanelli M: The mechanism of action of methylprednisolone in the treatment of multiple sclerosis. Mult Scler. 2005 Aug;11(4):425-32. PMID 16042225
- ^ Knox C, Law V, Jewison T, Liu P, Ly S, Frolkis A, Pon A, Banco K, Mak C, Neveu V, Djoumbou Y, Eisner R, Guo AC, Wishart DS (2011). „DrugBank 3.0: a comprehensive resource for omics research on drugs”. Nucleic Acids Res. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709
. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126.
- ^ David S. Wishart; Craig Knox; An Chi Guo; Dean Cheng; Savita Shrivastava; Dan Tzur; Bijaya Gautam; Murtaza Hassanali (2008). „DrugBank: a knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic acids research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889 . PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958.
- ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o.
- ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t.
- ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e.
Literatura[uredi | uredi izvor]
- Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10. изд.). New York: McGraw-Hill. ISBN 0071354697. doi:10.1036/0071422803.
- Thomas L. Lemke; David A. Williams, ур. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6. изд.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0781768799.
Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]
 | Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja). |
