Pređi na sadržaj

The Witcher 3: Wild Hunt

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
The Witcher 3: Wild Hunt
The Witcher 3: Wild Hunt
Developer(i)CD Projekt RED
Izdavač(i)CD Projekt RED[1]
Distributer(i)SAWB Games[2]
širom svetaBandai Namco[2]
Pogon(i)REDengine
PlatformeWindows, PlayStation 4[3]
Xbox One[4], Nintendo Switch
Izlazak19. maj 2015.[5]
Žanr(ovi)akcioni RPG
ModifikacijeSingl-plejer
Dizajner(i)Marian Čomiak
Kompozitor(i)Marcin Przibilovič
Mikolaj Stroinski
Persival
Medijum(i)DVD, digitalno preuzimanje
Način kontroletastatura, miš, kontroler
PrethodnikThe Witcher 2: Assassins of Kings

Veštac 3: Divlja hajka (polj. Wiedźmin 3: Dziki Gon, engl. The Witcher 3: Wild Hunt) je akcioni RPG smešten u otvorenom okruženju, razvijen od strane CD Projekt RED.[6] Najavljen je u februaru 2013, a objavljen je za Windows, PlayStation 4, i Xbox One 19. maja 2015[5],a za Nintendo Switch 15. oktobra 2019. Igra je treća u nizu, prethode joj The Witcher i The Witcher 2: Assassins of Kings, koji se zasnivaju na nizu romana epske fantastike autora Andžeja Sapkovskog.

Igra je u trećem licu, igrači kontrolišu protagonistu Geralta od Rivije, lovca na čudovišta, poznatog kao Veštac, koji kreće na dugo putovanje kroz Severna kraljevstva. U igri, igrač se bori u svetu prepunom mnogih opasnosti, uz pomoć mačeva i magije, dok je u interakciji sa drugim likovima i završava sporedne zadatke i glavne misije dok napreduje kroz priču. Igra je kritički dobro prošla i bila je finansijski uspeh, prodata je u više od 6 miliona primeraka u prvih šest nedelja.[7] Igra je proglašena za Igru godine i Najbolji RPG u godini.[8]

Opis igre

[uredi | uredi izvor]

Veštac 3: Divlja hajka je 30 puta veći od svojih prethodnika,[9][10] što primorava igrače da do nekih lokacija dolaze brodom, a do drugih pomoću konja. Takođe, igraču je omogućeno i „brzo putovanje“ između lokacija koje su već otkrivene. Veštac 3 je opisan kao 20% veći od Skajrima.[11] Mnoge akcije koje igrač obavlja utiču na svet igre, sa mnogo zadataka koji se mogu završiti na različite načine, i imati različite posledice. CD Project RED predviđa da će igračima trebati oko 100 sati igranja da bi se igra završila,[12] od toga 50 sati pripada sporednim zadacima, a 50 sati zadacima glavne priče.

Iako slična svojim prethodnicima, igra Veštac 3: Divlja hajka je poboljšana sa više aspekata iz prethodnih igara. Borba se vrti oko akcionog sistema igranja uloga, sa mogućnošću korišćenja hladnih oružja i magije. Veštac 3 je uveo i neke nove mehanike, poput mogućnosti da igrač oseti objekte, ljude i materijale u neposrednoj blizini (tzv. „Čulo Vešca“), zatim mogućnost borbe na leđima konja i na otvorenom moru, plivanje pod vodom i korišćenje samostrela. Kao dodatak, Geralt sada može da skače, penje se, i preskače manje prepreke. Mehanika penjanja je opisana ne kao slična onoj u Assassin’s Creed, već više kao nešto što možemo videti u Uncharted.[13]Pravljenje stvari poput oružja, odela, bombi i kuvanje napitaka je i dalje moguće kao i u prethodnim igrama. Jedino su zamke koje je igrač mogao da pravi prethodnom delu izostavljene. Takođe, istih pet znakova Vešca postoje i u ovom delu igre, gde svaki znak ima svoj alternativni oblik koji se može koristiti.

U igri se može videti interaktivna i veoma napredna veštačka inteligencija i dinamička okruženja. Ciklus dana i noći utiče na čudovišta i njihove moći, slično zajedničkom mišljenju da vukodlak dobija neverovatnu moć tokom noći punog meseca.[14]Igra takođe poseduje i dinamički sistem rasta brade, gde brada Geralta, koga upravlja igrač, raste tokom vremena provedenog u igri. Siri, izuzetan mačevalac i ujedno vešta sa magijom, je takođe jedan od likova koje igrač može upravljati tokom igre.[15] Gvent (Gwent) je mini-igra skupljanja karata u samoj igri Veštac 3, gde se igrač može takmičiti sa likovima iz igre vođeni veštačkom inteligencijom, i usput zaraditi novac u igri. Gvent predstavlja zamenu za igru jamb iz prethodnih delova.[16]

Radnja igre

[uredi | uredi izvor]

Uvod

[uredi | uredi izvor]

Veštac 3: Divlja hajka je poslednje poglavlje priče o Geraltu od Rivije, čija je dosadašnja priča odrađena u prethodnim delovima.[17]Nastavljajući posle burnog kraja prethodnog dela igre, Geralt pokušava da nastavi sa svojim životom, upušta se u novu, dosta ličnu avanturu, dok sam svetski poredak preti da se promeni.[18]

U igri postoji nekoliko važnijih lokacija, kao što su grad Novigrad, močvare Velen, ostrva Skelige kao i dve teritorije Nilfgardijanskog Carstva: selo Beli Voćnjak i Kraljevska Palata u Vizimi. Škola Veštaca, Kaer Moren, poznata iz knjiga i iz prve igre, takođe se pojavljuje u ovom delu.

Priča

[uredi | uredi izvor]

Priča počinje kada Geralt krene da traži svoju ljubav, čarobnicu Jenefer od Vengerberga, sa Vesemirom, koji je majstor veštac. Jenefer je prethodno pokušala da stupi u kontakt sa Geraltom, ali je bila primorana da pobegne kako bi izbegla borbu između zaraćenih strana Nilfgarda i Redenije.

Jenefer je ta koja pronalazi Geralta. U pratnji počasne Nilfgardijanske straže, Jenefer obaveštava Geralta da Emir var Emris, car Nilfgarda, poziva Geralta da dođe u Vizimu, glavni grad carstva. U Vizimi, Emir daje zadatak Geraltu da nađe Siri, Emirovu biološku ćerku, koja je Geraltovo usvojeno dete. Siri je dete staračke krvi, poslednji naslednik drevne vilenjačke loze koji imaju mogućnost manipulacije vremena i prostora. Emir veruje da Siri beži od Divlje hajke (Wild Hunt). Geralt pristaje da ide u potragu za Sirilom, ali ne zbog Emira, već zbog sebe. Jenefer mu daje instrukcije da krene od Nilfgardijanskog špijuna u Velenu.

Kada Geralt stigne u Velen saznaje da je Eredin, vođa Divlje hajke, mučio špijuna dok ga nije doveo do smrti. Geralt ipak uspeva da nađe beleške koje kažu da je Sirila našla utočište u Krov Perču, u dvorcu Krvavog Barona. Baron pristaje da mu pomogne samo ako Geralt nađe njegovu ženu i ćerku. Geralt saznaje da su nestale baš zbog barona i njegovog nasilnog ponašanja. Ubrzo pronalazi Baronovu ćerku Tamaru Strendžer, u gradu Oksenfurtu. Tamara odbija da se vrati, a od Baronove žene Ane Strendžer nema ni traga.

Geralt se okreće drugom tragu, koji je našao u špijunovim skriptama. Naime, taj pronalazak iz skripte ga odvodi kod stare poznanice, čarobnice Kire Mec. Kira obaveštava Geralta da je i Sirilu tražio jedan vilenjak, nakon čega odlaze u vilenjakovu laboratoriju, tu im se obraća vilenjak i prvi put se sreću sa Eredinom. Kira usmerava Geralta na ’Dame šume’ koje su poznate kao veštice iz Krokbek Boga, one su drevni demoni koji afirmišu vlast u Velenu. Veštice naređuju Geraltu da uništi duha koji je zaposeo drevno drvo zvano Vispering Hilok, njihovog rivala u Velenu, u zamenu za informacije o Sirili. Nakon suočavanja sa duhom, veštice saopštavaju Geraltu da su pokušale da ubiju Sirilu i da su njen leš htele da dostave Eredinu ali nisu uspele jer im je pobegla. Geralt im saopštava da će se vratiti i ubiti ih, ali nakon toga shvata da su veštice zapravo zarobile Baronovu ženu Anu. Kada se vratio u Krov Perč kod Barona, Baron mu daje informacije o Sirili. Baron odlučan da spase svoju ženu, ne shvatajući u šta se upušta, kreće u napad na veštice. Da je Geralt (igrač) ubio duha drveta Baron bi uspeo da spase Anu Strendžer i pronašao lekara koji bi joj pomogao, ali ako nije ubio duha Ana Strendžer je prokleta i umire. Baron joj se nakon toga pridružuje tako što izvrši samoubistvo.

Dolaskom u Novigrad, Geralt otkriva da je Crkva Večnog Plamena sprovela ubijanje i mučenje svih natprirodnih bića. Geralt se ponovo sastaje sa svojom bivšom ljubavi, čarobnicom Tris Merigold, od koje saznaje da pronalazak Sirile zavisi od pronalaska Dandeliona, starog druga sa kojim je uspostavila kontakt. To dovodi Geralta u komplikovanu mrežu Novigradskog podzemnog kriminala, gde se sreće sa Dijkstrom. Posle komplikovanih zadataka, Geralt napokon pronalazi Dandeliona, samo da bi otkrio da se Sirila teleportovala u Skelige. Geralt pre odlaska ima mogućnost da pomogne Tris u oslobađanju od odmazde na natprirodna stvorenja (što dovodi do romantične veze sa njom), može da osmisli atentat na kralja Radovida, zajedno sa Dijkstrom, i sa bivšim Temerijskim saradnicima Vernonom, Ves i Talerom.

Nakon brodoloma na obalama Skeligea, Geralt se sastaje sa Jenifer, koja je istraživala magičnu eksploziju u regionu za koju veruje da je povezana sa Siri. Odlaze na sahranu kralja Brana, gde saznaju da je zemlja u konfliktu sukcesije, Branov sin Svaringe u konfliktu sa Cerisom i Hjalamarom, sinova moćnog plemića, za presto. Na putu, Jenifer i Geralt kradu Masku Uroborusa od druida, koja se može koristiti da vidi vizije u budućnosti, Jenefer daje Geraltu da koristi masku u šumi gde se dogodila eksplozija, gde Geralt saznaje da se Sirila teleportovala na ostrvo Lofoten, da bi otkrili da je Divlja hajka napala selo, saznaju da je Siri uspela da pobegne uz pomoć Skjala, koji je proteran iz sela za kukavičluk i koji umire nakon pokušaja da se iskupi. Jenefer i Geralt na Skjalu izvrše nekromanciju i dobiju informacije da je Skjal nakon spašavanja Sirile video deformisano stvorenje, koje je imalo izgled bebe kako tumara po obalama Skeligea. Geralt pretpostavlja da je to Uma.

Grb provincije Redanije

Par preuzima Umu iz Velena i odvode ga u Kaer Moren gde skidaju prokletstvo i saznaju da je to vilenjak Avalah. Avalah im otkriva da je nakon napada na ostrvo teleportovao Sirilu na ostrvo Mists zbog njene sigurnosti. Geralt odlazi da je nađe i pronalazi je u beživotnom stanju kada je Avalahova magija budi u Geraltovom naručju. Sirila otkriva Geraltu zašto je Eredin traži: Eredin je u strahu da će njegovo kraljevstvo biti uništeno od strane mitske moći Bele zime. Siri teleportuje Geralta u Kaer Moren nakon što shvate da Eredin dolazi na ostrvo. U Kaer Morenu se spremaju za sukob sa Divljom hajkom. Kada Hajka napadne Kaer Moren, pokušavaju da zaštite Sirilu. U sukobu Imlerit ubija Vesemira i nakon toga Sirila pušta sve svoje nekontrolisane moći, što dovodi do povlačenja Divlje hajke. Svi prisustvuju Vesemirovoj sahrani. Odlučni da se osvete, Sirila i Geralt odlaze u Velen, ubijaju Imlerita i dve veštice. Geralt ubija Eredina i zajedno sa Jenefer odlazi u toranj gde su Siri i Avalah. Nakon teške rasprave sa Geraltom Siri prolazi kroz portal i zaustavlja Belu Zimu.

Kraj igre zavisi od igračevih odluka (u ovom slučaju 3 različita ishoda– Ako je izbor da Siri bude predstavljena svom ocu kao živa, a Kralj Radovid je ubijen, onda ostaje kao vladarka carstva i govori Geraltu da je bolje da bude vladar nego skitinica koja lovi čudovišta. Ako je izbor da se ne predstavi Emiru onda ona i Geralt sklapaju ugovor gde Siri postaje veštac i na kraju dobija mač od Geralta nakog čega odlaze na dugo putovanje. Alternativni kraj je ako je Siri poginula tokom odbrane od Bele Zime, tada Geralt kreće u lov na poslednju vešticu iz Krokbek Boga u nameri da vrati Vesemirov medaljon, njegovu jedinu uspomenu na Siri. U poslednjoj sceni se vidi kako čudovišta preplavljuju kuću u kojoj je Geralt našao medaljon, ostavljajući Geraltovu sudbinu nepoznatom.

Veštac – Mapa kontinenta

“Srca od Kamena“

[uredi | uredi izvor]

Geralt preuzima zadatak od Olgierda von Evereka, koji ga šalje da ubije džinovsko žaboliko stvorenje u kanalizaciji Oksenfurta. Dok je u potrazi za čudovištem Geralt sreće Šani, Redanijansku bolničarku i staru poznanicu, sa kojom ima opciju da stupi u romantičnu vezu. Geralt zatim ubija čudovište, samo da bi saznao da je to u stvari prokleti Ofierski princ. Njegovi stražari zatim zarobljavaju Geralta, sa namerom da ga ubiju. Dok čeka na svoje pogubljenje na putu za Ofier, Geraltu se pridružuje misteriozni Gunter O’Dim. Gunter pomaže Geraltu da pobegne, u zamenu za njegovu pomoć u vraćanju duga Olgierdu, koji je znao da je čudovište zapravo Ofierski princ. Gunter otkriva Geraltu uslove svog ugovora sa Olgierdom, koji su zahtevali ispunjenje tri želje. Geralt u razgovoru sa Olgierdom saznaje da je on u zamenu za svoje emocije postao besmrtan, i time dobio „Srce od Kamena“. Priznaje da je prokleo Ofierskog princa koji je trebalo da se oženi sa njegovom pravom ljubavi Ajris, i da je poželeo besmrtnost kako bi bio sa njom. Zatim objašnjava Geraltu njegove tri želje: da zabavlja njegovog brata Vlodomira jednu noć, da se osveti Borsodi porodici tako što bi preuzeo kuću Maksimilijana Bodsodija, i poslednja želja je da vrati ljubičastu ružu koju je dao Ajris. Gunter govori Geraltu kako su ove želje osmišljene da budu neostvarive, pošto je kuća Borsodija pod jakom stražom, a Vlodomir i Ajris su odavno umrli, ipak se odlučuje da pomogne Geraltu.

Uz Gunterovu pomoć, Geralt dozvoljava Vlodimirovom duhu da zaposedne njegovo telo za jednu noć, omogućavajući mu time da prisustvuje jednoj svadbi i ispuni prvu želju. Geralt zatim učestvuje u pljački kuće Borsodija, gde u trezoru pronalazi testament u kome Borsodi daje svo svoje bogatstvo u dobrotvorne svrhe, čime je osveta Olgierda završena, a i njegova druga želja. Da bi pronašao Ajrisinu ružu, Geralt traži pomoć od nadrealnih bića koje bi mu omogućile prolaz u drugi svet, gde svedoči prošlosti Olgierda i Ajris. Tamo saznaje, da zbog svog „Srca od kamena“ Olgierd nije mogao zaista voleti Ajris, te ona umire nesrećna. Tada Geralt, po izboru igrača, može uzeti ružu od Ajrisinog duha i time je osloboditi od veze sa smrtnim svetom, ili pak ostaviti ružu kod nje. U svakom slučaju, Geralt ispunjava Olgierdovu poslednju želju i kreće da se sastane sa njim. Usput saznaje da je Gunter u stvari drevni duh čistog zla, koji vara ljude da menjaju svoje duše u zamenu za želje. Kada se Geralt sretne sa Olgierdom, tri želje su ispunjene i Gunter dolazi da pokupi dušu.

U ovom trenutku Geralt ima opciju da pusti Guntera da pokupi dušu, ili da se umeša i spase Olgierda. Ako ne učini ništa, Gunter ubija Olgierda, uzima mu dušu, i nagrađuje Geralta sa jednom željom. Ako se Geralt umeša, on izaziva Guntera, stavljajući svoju dušu u zalog za spas Olgierda. Nakog rešavanja Gunterove zagonetke, on je primoran da oslobodi obojicu. Olgierda koji je sada ponovo smrtnik, dobija nazad svoje emocije i oseća žaljenje zbog svojih grešaka u prošlosti. Na kraju daje Geraltu svoj porodični mač, i obećava da će započeti nov život bez Gunterove kontrole.

Karakter Glumac poljske verzije Glumac engleske verzije
Geralt od Rivije Jasek Rozenek Dag Kokl
Jenefer Beata Jeviarž Denis Gof
Sirila Fiona Elen Rianon Ana Češlak Džo Vajat
Tris Merigold Agnješka Kunikovska Džejmi Barbakof
Kira Mec Zofia Zborovska Kejti MekGinis
Filip „Krvavi Baron” Strendžer Tomaš Dedek Džejms Klajd
Lambert Leslav Žurek Kristijan Kontreras
Sigimund Dijkstra Andžej Blumenfeld Ričard Holi
Džaskier Jacek Kopčinski Džon Švab
Zoltan Čivej Pavel Ščesni Aleksandar Morton
Ceris an Krajt Julija Kolakovska Sara Džejn-Grin
Hjalmar an Krejt Gžegorž Kviječen Alen Lič
Avalač Šimon Kušmider Majkl Maloni
Eskel Pjotr Varšavski Tom Klark-Hil
Kraš an Krejt Stefan Knot Geri Lilburn
Mišovor Marek Fronckovjak Patrik Druri
Vesemir Milogost Reček Vilijam Roberts
Prisila Ana Terpilovska Ema Hidlston
Emir Var Emris Pjotr Grabovski Čarls Dens

Razvoj

[uredi | uredi izvor]

Igra je zvanično najavljena 4. februara 2013 preko Gejm Informera, kada je izlazak zakazan za 2014.tu godinu za personalne računare i „sve jače igračke konzole“.[19]Kasnije je poruka pojašnjena da se odnosi na PlayStation 4 i Xbox One u februaru i junu iste godine. Prema Majkrosoftu, Veštac 3 prvobitno nije trebalo da bude dostupan na Xboxu 1 u Poljskoj, gde je igra napravljena. Međutim, to se promenilo kako je Xbox uklonio sve regionalne restrikcije sa svog modela Xbox One.[20]

Dana 11. marta 2014 je najavljeno da je izlazak igre pomeren za jesen 2014 do februara 2015. Prema razvojnom timu, uspeli su da kreiraju „neverovatnu priču, povezanu sa svim elementima zvuka i vizuelnih efekata, dok je sloboda volje igrača u potpunosti očuvana“- sugerišući da je glavni deo igre i glavna priča završena. Međutim, razlog zbog koga je izlazak igre pomeren je odluka razvojnog tima da „što više poboljšaju sitne detalje i detaljno testiraju finalni proizvod da bi se igra dovela do željenog standarda kvaliteta. 8. decembra 2014 razvojni tim je zvanično objavio novi datum izlaska za 19. maj 2015. godine.[21]

CD Project RED je 7. aprila 2015. najavio dva dodatka za igru (ekspanzije), nazvane „Srca od Kamena“ i „Krv i Vino“. Ekspanzija „Srca od Kamena“ je zvanično izašla 13. oktobra 2015, dok je „Krv i Vino“ izašla 31. maj 2016. Igra je nazvana „zlatnom“ što ukazuje da je u stanju spremnom za umnožavanje i prodaju.[22]

Budžet za razvoj igre je bio 306 miliona Poljskih zlota.[23]

Pokretač igre

[uredi | uredi izvor]
Vidi još: REDengine

Veštac 3: Divlja hajka koristi REDengine 3 pokretač igre, napravljen od strane CD Project RED i dizajniran specijalno za nelinearne igre igranja uloga u ogromnim otvorenim okruženjima.[24]Napravljen je da pomogne u otklanjanju nekih grešaka i problema u razvoju sa kojim su se ljudi iz razvojnog tima susretali ranije, što dozvoljava razvojnom timu da kreira „otvoren svet sa složenom pričom“.[24] CD Project RED je intergrisao takozvani „Umbra 3 Visibility Solution” u svoj pokretač igre da bi im pomogao oko očitavanja objekata koji nisu u vidnom polju igrača (tzv. occlusion culling). Inženjeri iz ove dve kompanije su demonstrirali ovu tehnologiju na konferenciji razvoja video igara 2014.[25]Kao i u prethodna dva dela igre, igračima je predstavljena veoma kompleksna priča koja sadrži mnoge opcije sa različitim povezanim posledicama. Ali REDengine 3 omogućava isto to bez žrtvovanja dizajna virtuelnog sveta.[26]

Utisci

[uredi | uredi izvor]

Pre izlaska

[uredi | uredi izvor]

Veštac 3: Divlja hajka je osvojio nekoliko nagrada na E3 konferenciji u 2013 i 2014. Igra je izglasana za „najbolji RPG“ na takmičenju „Najbolje od E3“ koje je sproveo IGN u 2013. i 2014. zaredom.[27][28] Pored toga, osvojio je i nagrade „Izbor publike“ sa konferencije E3 u 2013. i 2014. godini koje su sproveli IGN i GameSpot,[29][30]kao i nagradu za „Najiščekivaniju igru“ tokom 31. i 32. takmičenja Zlatni Džojstik.[31]Takođe je osvojio nagradu za najiščekivaniju igru tokom takmičenja u Las Vegasu 2014. godine.[32]

Veštac 3 na Poznan Gejm Areni u Poljskoj

Posle izlaska

[uredi | uredi izvor]

Veštac 3: Divlja hajka je dobio odlične kritike. Vebsajt za okupljanje kritičara Metacritic je ocenio verziju za personalne računare sa ocenom 93 od 100, baziranom na 32 glasa,[33]verziju za PlayStation 4 sa 92 od 100 bazirano na 79 glasova,[34] i verziju za Xbox One sa 91 od 100 bazirano na 12 glasova.[35]

Kritički prijem
Ocena agregatora
AgregatorOcena
Metacritic(PC) 93/100[36]
(PS4) 92/100[37]
(XONE) 91/100[38]
Ocene recenzenata
PublikacijaOcena
Destructoid8/10[39]
Edge8/10[40]
Game Informer9.75/10[41]
Game Revolution3.5/5 zvezdica[42]
GameSpot10/10[43]
GamesRadar4/5 zvezdica[44]
GameTrailers9.8/10[45]
IGN9.3/10[46]
OPM (US)4/5 zvezdica[47]
OPM (UK)4/5 zvezdica[47]
OXM (US)4.5/5 zvezdica[48]
PC Gamer (US)92/100[49]
Polygon8/10[50]
VideoGamer.com9/10[51]
AusGamers10/10[52]
New York Daily News4/5 zvezdica[53]
Digital Trends4/5 zvezdica[54]
The Daily Telegraph5/5 zvezdica[55]

Dizajner igara Kevin VanOrd iz GejmSpota (GameSpot) je ocenio igru 10 od 10, što čini igru Veštac 3: Divlja hajka devetom koja je ikada postigla savršenu ocenu na tom sajtu. On je opisao istraživanje, dizajn neprijatelja, kao i napredovanje likova kroz igru kao „odlične“. Takođe je pohvalio bogatu priču, detaljno pravljenje oružja, opreme i napitaka, i činjenicu da izbori koje igrač pravi tokom igre utiču na dalji tok priče. Pohvalio je i način na koji je stvoren ogroman, otvoren svet igre, takođe i sistem borbe koji je pružio veće zadovoljstvo tokom igre i bio lakši od sistema u prethodnom delu igre. Nazvao je igru „jednom od najboljih RPG igara ikada napravljenim“.[56]Erik Kejn iz časopisa Forbs (Forbes) je imao slične utiske, nazvao je igru „jednom od najvećih igara sa otvorenim okruženjem“ koje je ikada igrao.[57]


Danijel Bladvort iz GejmTrejlera (GameTrailers) je ocenio igru sa skoro savršenom ocenom 9.8 od 10. Dok je imao slična mišljenja o dizajnu neprijatelja, dosta je pohvalio dugu i zrelu priču igre, i da se priča „nadovezuje na događaje iz knjiga“ mnogo više nego prethodni delovi. Visoko nagrađujući sistem borbe, zapanjujuće okruženje, važne posledice i misije, zajedno za osećajem istraživanja i povezivanja priče kao i sporedni likovi su takođe stvari koje je pohvalio. Takođe je pohvalio i sitne detalje igre, kao što su gestovi, obim glasova kao i animacije lica karaktera. Nazvao je igru „jako promišljenom, raznovrsnom i impresivnom avanturom.“[58]


Vins Ingenito iz Aj-Dži-En (IGN) je igri dao ocenu 9.3 od 10, pohvalivši njeno autentično okruženje, dinamičko vreme i sistem dana i noći, pristojnu glasovnu glumu, dobro napravljen dijalog, interesantne likove, kompleksan sistem napredovanja karaktera, raznovrsnu opremu i fleksibilan sistem veština. Međutim, kritikovao je preterano naglašeni sistem zadataka, kao i glavnu priču za koju misli da je predugačka i nije ispunjavajuća kao drugi aspekti igre. U svakom slučaju, završio je svoj pregled rekavši da je „Veštac 3 završio priču o Geraltu na veoma visokom nivou.“[59]


Pišući za Gejm Informer (Game Informer), Kimberli Volas smatra da je igra najambiciozniji deo u selom serijalu. Pohvalila je realističan svet igre, zanimljivu naraciju, rasnovrsne pejzaže i okruženja, poboljšan grafički interfejs, takođe i sporedne misije koje su donele mnogo neočekivanog sadržaja, brzu i izazovnu borbu, koja će naterati igrače da koriste strategiju. Međutim, kritikovala je neke manje probleme, poput dugog vremena učitavanja igre, degradaciju oružja kao i razočaravajuću opciju za brzo putovanje.[60]


Nasuprot svemu tome, Kris Karter iz Destruktoida (Destructoid), iako naziva sistem borbe „prepunom akcije“, izjavio je da ona obeshrabruje strategiju. Osim toga, kritikovao je „čula Vešca“ kao i povremeno opadanje frejmova igre, kao i pojavu grešaka (bagova).[61] Tom Senior iz GejmsRadara (GamesRadar) je takođe kritikovao greške uključene u revijalnoj verziji igre, jer misli da su takvi problemi dosta otežali borbu i scene u igri. Kao dodatak tome, nazvao je borbu „nedoslednu“ i „frustrirajuću“.[62]

Prodaja

[uredi | uredi izvor]

Pre izlaska, preko 1,5 miliona ljudi je naručilo igru.[63]Veštac 3: Divlja hajka je debitovao na prvom mestu na tabeli u prodaji softvera u Ujedinjenom Kraljevstvu, zaradivši prihod 600% veći nego svoj prethodnik Veštac 2: Ubica kraljeva. Takođe je najprodavanija video igra u UK od 26. maja 2015, oborivši rekord koji je prethodno držao Battlefield Hardline.[64]Debitovao je na prvom mestu na tabeli i u Japanu, prodavši 67,385 kopija tokom prve nedelje.[65] 4 miliona kopija je prodato prve dve nedelje posle izlaska igre.[66]Od juna 2015. preko 690.000 igrača aktiviralo je svoje kopije igre preko GOG Galaxy,[67][68]Igra je prodata u 6 miliona kopija prvih šest nedelja nakon izlaska.[7]Te prodaje su donele studiju profit od 236 miliona Poljskih zlota ($62.5 miliona dolara) u prvoj polovini 2015.[69]

Nagrade

[uredi | uredi izvor]
Razvojni tim prima nagradu za Igru Godine na takmičenju Game Developers Choice Awards
Vidi još: Spisak nagrada igre The Witcher 3: Wild Hunt

Veštac 3: Divlja hajka je dobio odlične kritike i pre samog izlaska. Igra je dobila preko 200 nagrada za svoje preglede na E3, Gejmskom (Gamescom) i drugim događanjima iz industrije video igara. Ukupan broj sakupljenih nagrada je prešao 800, uključujući i preko 250 nagrada za Igru Godine. Priznanja koje je igra dobila su od različitih događaja, uključujući nagrade Zlatni Džojstik (The Golden Joystick Awards), Gejm nagrade (The Game Awards), DAJS nagrade (D.I.C.E Awards) i Saut baj Saut-Vest nagrade (SXSW Awards). Igra je dobila priznanja iz različitih kategorija – dizajn gejmpleja, vizuelni dizajn, dizajn zvuka itd. Veštac 3 je priznat kao Igra Godine od Aj-Dži-En (IGN),[70]GejmSpot-a (GameSpot), ),[71] Gejm Informer (Game Informer) i mnoga druga izdanja. Igra je dobila nagradu Zlatni Džojstik za najbolje pripovedanje, najbolji vizuelni dizajn i nagradu za najbolji trenutak u video igri,[72]kao i nagradu za najbolji RPG i CD Project RED dobija nagradu za razvojni studio godine. Takođe je osvojila i nagradu za izuzetno dostignuće u dizajnu igre, izuzetno tehničko dostignuće i izuzetno dostignuće u pravljenju priče,[73]i osvojio nagradu Igra Godine i nagradu za najbolje tehnološko dostignuće na 16. godišnjem takmičenju Gejm Developers Čojs (Game Developers Choice Awards).[74]

Reference

[uredi | uredi izvor]
  1. ^ Handrahan, Matthew (19. 5. 2015). „CD Projekt Red: Selling The Witcher 3”. GamesIndustry.biz. Pristupljeno 23. 11. 2015. 
  2. ^ a b „NAMCO BANDAI to promote The Witcher 3 in Australia and New Zealand”. CD Projekt. 16. 1. 2014. Pristupljeno 29. 3. 2014. 
  3. ^ Yin-Poole, Wesley (21. 2. 2013). „The Witcher 3: Wild Hunt confirmed for PlayStation 4 in 2014”. Eurogamer. Pristupljeno 21. 2. 2013. 
  4. ^ Purchese, Robert (10. 6. 2013). „The Witcher 3 confirmed for Xbox One, has optional Kinect commands, SmartGlass stuff”. Eurogamer. Pristupljeno 10. 6. 2013. 
  5. ^ a b Karmali, Luke (8. 12. 2014). „The Witcher 3: Wild Hunt release date delayed again”. IGN. Pristupljeno 8. 12. 2014. 
  6. ^ „Wiedźmin 3: Dziki Gon, The Witcher 3: Wild Hunt (PC)”. GRY-Online.pl. Pristupljeno 5. 11. 2014. 
  7. ^ a b Purchese, Robert (26. 8. 2015). „The Witcher 3 sells 6m copies in six weeks”. Eurogamer. Pristupljeno 27. 8. 2015. 
  8. ^ Makuch, Eddie (3. 12. 2015). „Witcher 3 wins Game Of The Year at 2015 Game Awards”. The Game Awards. Gamespot. Arhivirano iz originala 26. 04. 2016. g. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  9. ^ Duvell, Ron (22. 8. 2013). „The Witcher 3: Wild Hunt 30 times larger than its predecessor”. TechnoBuffalo. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  10. ^ Cameron, Koch (2. 5. 2013). „'The Witcher 3: Wild Hunt' Bigger Than Skyrim, 30 Times The Size Of 'The Witcher 2”. Tech Times. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  11. ^ Lynch, Sarah (5. 2. 2013). „The Witcher 3: Wild Hunt set to be 20% bigger then Skyrim”. IGN. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  12. ^ Karmali, Luke (25. 10. 2013). „The Witcher 3 to have over 100 hours of content”. IGN. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  13. ^ Purchese, Robert (12. 3. 2013). „The Witcher 3 The Skyrim debate, game on PS4, nuggets of clarification and a whiff of multiplayer”. Eurogamer. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  14. ^ Staff, OXM (23. 2. 2015). „Why Geralt was cheered up for the Witcher 3: Wild Hunt”. Gamesradar, Official Xbox Magazine. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  15. ^ Makuch, Eddie (15. 12. 2014). „Meet Ciri, The Witcher 3 playable female character”. Game Spot. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  16. ^ Hillier, Brenna (29. 5. 2015). „The Witcher 3:Collect Them All – How to get every gwent card”. VG24/7. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  17. ^ Leary, Kyree (22. 4. 2015). „The Witcher:3 Devs talk about ending Geralts story, NOT the franchise”. Gamerant. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  18. ^ WaSaBe (15. 6. 2013). „The Witcher:3 Interview with the game producer (E3 2013)”. Game Overviews. Pristupljeno 22. 4. 2016. 
  19. ^ Plunkett, Luke (4. 2. 2013). „The Witcher: 3 announced, First artwork revealed”. Kotaku. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  20. ^ Schreler, Jason (19. 6. 2013). „Microsoft is removing Xbox One DRM”. Kotaku. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  21. ^ CD Project RED, Board Members (11. 3. 2014). „Release Date of The Witcher 3: Wild Hunt – An Open Letter”. CD Project RED. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  22. ^ Savage, Phil (16. 4. 2014). „The Witcher 3 has gone gold”. PC GAMER. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  23. ^ Purchese, Robert (26. 8. 2014). „The Witcher 3 sells 6m copies in six weeks”. EuroGamer. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  24. ^ a b „“RED Engine 3 is a revolution in RPGs””. IGN. 1. 2. 2013. Arhivirano iz originala 04. 02. 2013. g. Pristupljeno 24. 4. 2016.  |first1= zahteva |last1= u Authors list (pomoć)
  25. ^ Lillah, Sarmad (23. 5. 2014). „“Here’s Why The Witcher 3: Wild Hunt is Using Umbra 3, Tech Demo Inside””. Segment Next. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  26. ^ Staff, IGN (22. 3. 2016). „“The Witcher 3: Wild Hunt – Big Choices and Consequences””. IGN. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  27. ^ Staff, IGN (11. 6. 2013). „“IGN Best of E3 2013 Awards””. IGN. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  28. ^ Staff, IGN (12. 6. 2014). „“IGN Best of E3 2014 Awards””. IGN. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  29. ^ Abbott, Chris (16. 6. 2014). „“E3 2014: People’s Choice Award Winner””. IGN. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  30. ^ Haywald, Justin (25. 6. 2014). „“Best of E3 2014: People’s Choice Award Winnders Announced””. GameSpot. Arhivirano iz originala 12. 08. 2014. g. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  31. ^ Hurley, Leon (30. 10. 2015). „The Golden Joystick awards – all the winners this year”. Games Radar. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  32. ^ „The Witcher 3: Wild Hunt is the most anticipated game – new trailer released”. CD Project RED. 6. 12. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  33. ^ „The Witcher 3: Wild Hunt PC reviews on MetaCritic”. Meta Critic. 19. 5. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  34. ^ „The Witcher 3: Wild Hunt PS4 reviews on MetaCritic”. Meta Critic. 19. 5. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  35. ^ „The Witcher 3: Wild Hunt Xbox One reviews on MetaCritic”. Meta Critic. 19. 5. 2014. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  36. ^ „The Witcher 3: Wild Hunt for PC Reviews”. Metacritic. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  37. ^ „The Witcher 3: Wild Hunt for PlayStation 4 Reviews”. Metacritic. Pristupljeno 12. 5. 2015. 
  38. ^ „The Witcher 3: Wild Hunt for Xbox One Reviews”. Metacritic. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  39. ^ Carter, Chris (12. 5. 2015). „Review: The Witcher 3: Wild Hunt”. Destructoid. Arhivirano iz originala 15. 05. 2015. g. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  40. ^ Edge, issue 281, June 2015
  41. ^ Wallace, Kimberley (12. 5. 2015). „Choice On A Grand Scale - The Witcher 3: Wild Hunt - PlayStation 4”. Game Informer. Arhivirano iz originala 12. 05. 2015. g. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  42. ^ Leack, Jonathan (20. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt Review”. Game Revolution. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  43. ^ VanOrd, Kevin (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt Review”. GameSpot. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  44. ^ Senior, Tom (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt review”. GamesRadar. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  45. ^ Bloodworth, Daniel (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt Review”. GameTrailers. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  46. ^ Ingenito, Vince (12. 5. 2015). „The Witcher 3: The Wild Hunt Review”. IGN US. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  47. ^ a b Iwaniuk, Phil (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt review (OPM)”. Official PlayStation Magazine. GamesRadar. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  48. ^ Staff, OXM (20. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt review (OXM)”. Official Xbox Magazine. GamesRadar. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  49. ^ Prescott, Shaun (21. 5. 2015). „The Witcher 3 PC review”. PC Gamer. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  50. ^ The Witcher 3: Wild Hunt review: off the path | Polygon
  51. ^ Phipps, Brett (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt Review”. VideoGamer.com. Arhivirano iz originala 27. 06. 2015. g. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  52. ^ Farrelly, Steve (13. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt Review”. AusGamers. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  53. ^ The Witcher 3: Wild Hunt: Video Game Review - NY Daily News
  54. ^ The Witcher 3: Wild Hunt Review: A Monstrous Masterpiece | Digital Trends
  55. ^ „The Witcher 3: Wild Hunt review: phenomenally dense”. The Daily Telegraph. 12. 5. 2015. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  56. ^ VanOrd, Kevin (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt review”. Game Spot. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  57. ^ Kain, Erik (30. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt may be the best open-world game ever”. Forbes. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  58. ^ Bloodworth, Daniel (29. 12. 2015). „Best of 2015 Awards – Daniel Bloodworth’s Personal Picks”. GameTrailers. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  59. ^ Ingenito, Vince (8. 10. 2015). „Vince Ingenito on The Witcher 3: Wild Hunt expansion Hearts of Stone”. IGN. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  60. ^ Wallace, Kimberley (12. 5. 2015). „Hands on impressions of The Witcher 3 – Kimberley Wallace”. Game Informer. Arhivirano iz originala 19. 5. 2016. g. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  61. ^ Carter, Chris (12. 5. 2015). „Review: The Witcher 3: Wild Hunt”. Destructoid. Arhivirano iz originala 15. 05. 2015. g. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  62. ^ Senior, Tom (12. 5. 2015). „The Witcher 3: Wild Hunt review by Tom Senior”. GamesRadar. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  63. ^ Scammell, David (19. 5. 2015). „The Witcher 3 pre-orders grew to 1.5 million in last week”. VideoGamer. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  64. ^ Phillips, Tom (26. 5. 2015). „The Witcher 3 biggest UK launch of 2015 so far”. Euro Gamer. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  65. ^ „Japan’s Video Game Rankings, May 18-24”. Anime News Network. 24. 5. 2015. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  66. ^ Purchese, Robert (9. 6. 2015). „The Witcher 3 sells 4m copies in two weeks”. Euro Gamer. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  67. ^ Staff, GOG (11. 6. 2015). „GOG Galaxy home to over half of The Witcher 3: Wild Hunt PC gamers”. GOG Galaxy. Arhivirano iz originala 08. 01. 2020. g. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  68. ^ Newhouse, Alex (11. 6. 2015). „More people playing The Witcher 3: Wild Hunt on GOG Galaxy than Steam”. GameSpot. Pristupljeno 24. 4. 2016. 
  69. ^ Kerr, Chris (9. 9. 2015). „Video: CD Project’s budget breakdown of the Witcher 3”. Eurogamer. Pristupljeno 27. 8. 2015. 
  70. ^ Nikolić, Filip (29. 11. 2015). „Najbolje igre u 2015”. IGN. Pristupljeno 24. 4. 2015. 
  71. ^ Writer, Staff (17. 12. 2015). „Game Of The Year 2015”. GameSpot. Pristupljeno 24. 4. 2015. 
  72. ^ BBC News Beat, Tech (30. 10. 2015). „Golden Joystick 2015: The Witcher 3: Wild Hunt wins 5 gaming awards”. BBC. Pristupljeno 24. 4. 2015. 
  73. ^ Crecente, Brian (19. 12. 2016). „Fallout 4 named game of the year during DICE awards”. Polygon. Pristupljeno 24. 4. 2015. 
  74. ^ Makuch, Eddie (16. 3. 2016). „Witcher 3 Wins GDC Game of the Year award, Full Winners List”. GameSpot. Pristupljeno 24. 4. 2015. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi izvor]
The Witcher 3: Wild Hunt na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=The_Witcher_3:_Wild_Hunt&oldid=28406051”