Moris Ravel

Moris Ravel
Moris Ravel 1925. godine
Lični podaci
Datum rođenja	(1875-03-07)7. mart 1875.
Mesto rođenja	Sibur, Francuska
Datum smrti	28. decembar 1937.(1937-12-28) (62 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Kompozitorski rad
Period	impresionizam
Uticaji od	Erik Sati
Najvažnija dela	Bolero

Žozef Moris Ravel (fr. Joseph-Maurice Ravel; Sibur, 7. mart 1875 — Pariz, 28. decembar 1937) bio je francusko-baskijski kompozitor i pijanista iz perioda impresionizma. Njegova muzika je suptilna, bogata i oštra. Ravelova klavirska dela kao što su Jeux d'eau, Miroirs i Gaspard de la nuit zahtevaju znatnu veštinu od izvođača, a njegove orkestralne kompozicije kao što su Daphnis & Chloe i njegova obrada dela Modesta Musorgskog Slike sa izložbe, sadrže veliki broj tonova i instrumenata. Širokoj publici, Ravel je najpoznatiji po svom orkestarskom delu Bolero za koje je rekao da je to „delo za orkestar bez muzike“.

Biografija

Mladost

Ravel je rođen u baskijskom gradu Sibur. Njegova majka, Mari Deluar, baskijskog je porekla i odrasla je u Madridu, dok je njegov otac, Džozef Ravel, bio švajcarski naučnik iz mesta Gornja Savoja. Oboje su bili katolici i omogućili su svojoj deci srećno i bezbrižno detinjstvo. Neki od Džozefovih izuma su bili od velike važnosti, uključujući rani motor sa unutrašnjim sagorevanjem i zloglasnu cirkus mašinu koja je sve do smrtonosne nezgode u Barnum i Bejli cirkusu bila veoma uspešna. Džozef je vodio sinove u fabrike da vide najnovija otkrića u industriji, takođe je pokazivao i interes za muziku i kulturu. Ravel je kasnije rekao da je kao dete bio osetljiv na svaku vrstu muzike. Ravel je bio privržen svojoj majci i njeno baskijsko nasleđe je imalo dosta uticaja na njegov život i muziku. Među najranijim sećanjima su izvorne baskijske pesme koje mu je majka pevala. Porodica se preselila u Pariz tri meseca nakon Morisovog rođenja, gde je njegov mlađi brat Eduard rođen. Eduard je postao miljenik oca. U sedmoj godini, Moris je počeo da svira klavir kod Anrija Gisa i dobio je prve instrukcije vezane za harmoniju, kontrapunkt, i kompozicije kod Čarlsa-Renea. Njegov prvi javni nastup je bio 1889. u četrnaestoj godini.

Muzički počeci

Pre nego što je stupio na konzervatorijum okušao je sreću u slobodnoj kompoziciji pišući varijacije na jedan Šumanov koral, zatim jednu grotesknu serenadu (koja je izgubljena) i stav jedne sonate. Sa 14 godina je ušao u klasu Anthiome-a na Pariskom konzervatorijumu. Prvi uspeh postigao je 1891. osvajanjem nagradne medalje posle čega biva primljen u viši odsek profesora Šarla de Beria. U 19. godini je već komponovao La Ballade de la Reine morte d'aimer prema poemi Rolana de Mara. Istovremeno ga je inspirisao Verlen za jednu pesmu uz pratnju klavira nazvanu Un grand sommeil noir. They survive only in fragmentary form. U skladu sa njegovim, onda romantičarskim predispozicijama je i Rapsodie espagnole za orkestar. Dok je još bio na konzervatorijumu, on je posvetio najveći deo svog vremena studijama harmonije u kojima ga je rukovodio Emil Pesar, kontrapunkta i fuge u koje ga je uveo Андре Жедалж. Međutim, u njegovo dotadašnje spokojstvo marljivog učenika počeo je da unosi nemir kompozitor, proglašen za paranoika — u stvari jedan od najsmelijih reformatorskih duhova novije francuske građanske muzike — Erik Sati.

Uticaj Satija

Moris Ravel za klavirom na večeri koju je povodom njegovog rođendana 7. marta 1928. organizovala Eva Gotje. Ravel je ovde na američkoj turneji; kompozitor Džordž Geršvin stoji sasvim desno.

Uticaj koji je Sati izvršio na Ravela potiskuje interes za konvencionalne forme i u njemu se postepeno formira sklonost za bizaran izraz, za karikaturu i grotesku. U pravi čas spustila se ruka Gabrijel Forea na rame mladog provincijalca da ga zadrži ispred ekstrema.

Uticaj Forea

Čim je Fore 1896. naimenovan za profesora kompozicije na Pariskom konzervatorijumu, Ravel je stupio u njegovu klasu. Dirljiva naklonost vezuje od prvog trenutka učitelja i učenika koji je odmah komponovao jednu uvertiru za orkestar nazvanu Šeherezada, a zatim Pavane pour une Infante defunte, prvu od kompozicija svoje mladosti koju Ravel kasnije priznaje:

„Ironijom slučaja”, pisao je on 1912, „prvo delo o kome treba da dam računa je moja Pavan. Ali ni blaga umerenost Forea nije bila dovoljno moćno oružje da ublaži Ravelovu strast koja sad dobija vid suprotnog ekstrema u težnji za novim.”

On je iznenadio svoga učitelja iznoseći pred njega svoj Jeux d'eau, bujicu novih zvukova neuobičajenih harmonskih sklopova i rafinovanu pijanističku tehniku. Međutim, kritičar Vili je 1899. godine izjavio da je to delo „ogromna bujica, ali sastav idiotski. Početak kolebljiv: levi ogranak ruske škole koji oneraspoložene slušaoce — uznemirene pored ostalog agresivnim odobravanjem jedne šačice golobradih klikaša, goni da protestuju i zvižde. Čemu ovo divljaštvo? — To me žalosti zbog mladog Ravela, početnika doduše srednje nadarenog, ali koji će možda moći kroz dvanaestak godina da postane nešto, ako ne neko, pod uslovom da se mnogo trudi...“

Nerazumevanje

Ovde se očevidno ne radi o kakvom slučajnom nerazumevanju na koje Ravel nailazi, kako kod publike tako i kod kritike (a delimično čak i kod svoga učitelja), već o principijelnom sukobu između konzervativnog ukusa jedne aristokratizovane građanske publike i reformatorskih nastojanja mladog „zanesenjaka“ koji stoji u opoziciji prema njoj. Isto tako, nema nikakve sumnje da je u Ravelovom formiranju došlo do raskrsnice sa koje je on sagledao perspektivu svog umetničkog puta. Ravelov revolt protiv romantičarskog formalizma nije upravljen samo prema ovom shvatanju umetnosti, već dobrim delom i protiv osnova na kojima to shvatanje niče. On predstavlja umetnički vid onog nezadovoljstva koje je sitno građanstvo pred kraj 19. veka ispoljavalo prema plutokratiji, a koje se u literaturi manifestovalo u takozvanom malograđanskom negatorskom realizmu nazvanom naturalizmom. Ugroženo u svojoj egzistenciji, ovo sitno građanstvo naglašavalo je svoju opoziciju prema društvu u čijem sklopu se nalazilo, zadovoljavajući se kritičkom opstrukcijom prema pojavama dnevnog života, ali izbegavajući da zađe u osnovne sukobe društva na kojima i samo počiva.

Impresionizam

Da bi pokrio latentne, žive suprotnosti toga društva, Ravelov impresionizam oživljava mrtve stvari i mitologizira prirodu. To je razlog zbog koga Ravel pribegava pavani, menuetu, valceru, to je uzrok njegove nesposobnosti da stvarnost izrazi drugačije — čak i onda kad ga ona pritiskuje i muči — to je povod onog osnovnog i dubokog sukoba koji odražava njegovo delo Tombeau de Couperin. A taj osnovni sukob, odnosno njegovo objašnjenje, unosi svetlosti i u onu karakterizaciju njegovog stila koja se formuliše sa Tour de force. Iako je Ravel napisao koncert za jednu ruku, napisao kompoziciju u kojoj žonglira sa kičom (Tzigane), napisao Bolero na jednoj jedinoj muzičkoj frazi koju je cizelirao godinama, dao jedinstvene primere najautentičnijeg valcera, ipak je „ostao Ravel”, na visini svoje nedostižne prefinjenosti. Ovo uporno prkošenje naporima da se pobede mrtve sheme i papirni zadaci koje je nazvano Tour de farce predstavlja samo drugu formu onog istog nastojanja da se prikriju latentne suprotnosti društva, prividnom borbom sa elementima za osvajanje istine. I Klod Debisi je imao svoju Kutiju igračaka, i u njegovim kompozicijama vetar priča o onome što je video na Orijentu, a klavirski zvuk dočarava mirise mora, život morskih talasa i sunčanih zrakova koji se u njima kupaju.

To je osobenost Ravelovog impresionizma, a istovremeno jedna od najtipičnijih odlika muzičkog impresionizma uopšte.

Stvaralaštvo

Ratni drugovi

Pišući Preludijum, Fugu, Forlanu, Rigodon, Menuet i Tokatu — stavove ove kompozicije — Ravel se odužio senima svojih u ratu palih drugova čija imena se nalaze u začelju pojedinih stavova. Ova činjenica nesumnjivo unosi svetlosti u karakter umetnika. Ona je, izraz jednog posebnog, naročitog sukoba koji se u Ravelovom ideološkom naziranju odigrao. Nesumnjivo je, kompozicijom Le Tombeau de Couperin Ravel hteo da saopšti komadić svog životnog iskustva, svog odnosa prema neposrednoj stvarnosti.

Le Tombeau de Couperin

Le Tombeau de Couperin je adaptacija stare muzičke forme koja je negovana u 17. veku, a u kojoj se niz od nekoliko muzičkih komada spaja u celinu posvećenu jednom majstoru, učitelju ili umrlom prijatelju. U svome delu on je modernom tonskom jeziku prilagodio i samu unutrašnju arhitektoniku kompozicije. Svaka od pomenutih pijesa iz njegovog albuma otkriva jedan strastan interes prema nestalim formama, jednu pasiju prema oživljavanju mrtvog.

Balet

Skica likova za premijeru opere L'heure espagnole (1911)

U odnosu na ostala Ravelova ostvarenja, ova sklonost ne samo što nije izuzetna, nego je naprotiv redovna pojava. Balet Adelaide ou le langage des fleurs ima fantastičnu fabulu u kojoj se kao akteri pojavljuju najraznovrsniji cvetovi, učestvujući u razvoju radnje. Forma je inspirisana bečkim valcerom (oživljavanje prošlosti sadržano i formalno). Bufo opera L'Heure espagnole značila je za Ravela jednu privlačnu mogućnost da u prvoj sceni prikaže, svojstvenim humorom, život jedne male sajdžinice prepune minijaturnih živih organizama (oživljavanje mašina). Forma je reinkarnacija opere bufo iz 18. veka (obnavljanje nestale forme).

Bolero

U njegovom lirskom delu L'enfant et les sortileges, nasloni sofe odvajaju se, sedišta nestaju, a fotelja tromo hramlje kao kakva ogromna krastava žaba, udaljuje se ... klupa, kanabe, stolice od trske dižu, ko ruku ko nogu, pevajući snažno u horu: „Nema više deteta” (Oživljavanje upotrebnih predmeta). U svojoj jedinstvenoj Sonatini iz 1905. godine, koja je i kao celina obnavljanje Klementijevog oblika iz 18. veka, Ravel osvežava stari francuski menuet. U baletu Ma mere l'Oye, on reinkarnira formu Pavane iz 16. veka. U proslavljenom Boleru vaskrsava prototip današnje oboe, Hautbois d'amoure. U baletu koji je pisao po narudžbini Sergija Dijagljeva, obnavlja mitološku fabulu o Dafnisu i Cloe, koju Pan, sećajući se nimfe Sirinks, oslobađa iz ropstva pirata.

Literatura

• Nichols, Roger (2011). Ravel. New Haven, US and London: Yale University Press. ISBN 978-0-300-10882-8. 
• Orenstein, Arbie (oktobar 1967). „Maurice Ravel's Creative Process”. The Musical Quarterly. 53 (4): 467—481. JSTOR 741228. doi:10.1093/mq/liii.4.467. 
• Lesure, François; Jean-Michel Nectoux (1975). Maurice Ravel: Exposition (na jeziku: francuskom). Paris: Bibliothèque nationale. ISBN 978-2-7177-1234-6. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Nichols, Roger (1987). Ravel Remembered. London: Faber and Faber. ISBN 978-0-571-14986-5. 
• Kelly, Barbara L (2000). „History and Homage”. Ur.: Mawer, Deborah. The Cambridge Companion to Ravel. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64856-1. 
• Sackville-West, Edward; Desmond Shawe-Taylor (1955). The Record Guide. London: Collins. OCLC 500373060. 
• Goddard, Scott (oktobar 1925). „Maurice Ravel: Some Notes on His Orchestral Method”. Music and Letters. 6 (4): 291—303. JSTOR 725957. doi:10.1093/ml/6.4.291. 
• Amaducci, L; Grassi, E; Boller, F (januar 2002). „Maurice Ravel and right-hemisphere musical creativity: influence of disease on his last musical works?”. European Journal of Neurology. 9 (1): 75—82. PMID 11784380. doi:10.1046/j.1468-1331.2002.00351.x. 
• Anderson, Keith (1989). Notes to Naxos CD Debussy and Ravel String Quartets. Munich: Naxos. OCLC 884172234. 
• Anderson, Keith (1994). Notes to Naxos CD French Piano Trios. Munich: Naxos. OCLC 811255627. 
• Canarina, John (2003). Pierre Monteux, Maître. Pompton Plains, US: Amadeus Press. ISBN 978-1-57467-082-0. 
• De Voto, Mark (2000). „Harmony in the chamber music”. Ur.: Mawer, Deborah. The Cambridge Companion to Ravel. Cambridge Companions to Music. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64856-1. 
• Donnellon, Deirdre (2003). „French Music since Berlioz: Issues and Debates”. Ur.: Richard Langham Smith; Caroline Potter. French Music since Berlioz. Aldershot, UK and Burlington, US: Ashgate. ISBN 978-0-7546-0282-8. 
• Duchen, Jessica (2000). Gabriel Fauré. London: Phaidon. ISBN 978-0-7148-3932-5. 
• Fulcher, Jane F (2001). „Speaking the Truth to Power: The Dialogic Element in Debussy's Wartime Compositions”. Ur.: Fulcher, Jane F. Debussy and his World. Princeton, US: Princeton University Press. ISBN 978-0-691-09041-2. 
• Fulcher, Jane F (2005). The Composer as Intellectual: Music and Ideology in France 1914–1940. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-534296-3. 
• Goss, Madeleine (1940). Bolero: The Life of Maurice Ravel. New York: Holt. OCLC 2793964. 
• Henson, R A (4. 6. 1988). „Maurice Ravel's Illness: A Tragedy of Lost Creativity”. British Medical Journal. 296 (6636): 1585—1588. JSTOR 29530952. PMC 2545963 . PMID 3135020. doi:10.1136/bmj.296.6636.1585. 
• Hill, Edward Burlingame (januar 1927). „Maurice Ravel”. The Musical Quarterly. 13: 130—146. JSTOR 738561. doi:10.1093/mq/xiii.1.130. 
• Ivry, Benjamin (2000). Maurice Ravel: A Life. New York: Welcome Rain. ISBN 978-1-56649-152-5. 
• James, Burnett (1987). Ravel. London: Omnibus Press. ISBN 978-0-7119-0987-8. 
• Jankélévitch, Vladimir (1959) [1939]. Ravel. Margaret Crosland (trans). New York and London: Grove Press and John Calder. OCLC 474667514. 
• Jones, J Barrie (1989). Gabriel Fauré: A Life in Letters. London: B T Batsford. ISBN 978-0-7134-5468-0. 
• Kelly, Barbara L (2013). Music and Ultra-modernism In France: A Fragile Consensus, 1913–1939. Woodbridge, UK: Boydell Press. ISBN 978-1-84383-810-4. 
• Kilpatrick, Emily (2009). „The Carbonne Copy: Tracing the première of L'Heure espagnole”. Revue de Musicologie: 97—135. JSTOR 40648547. 
• Landormy, Paul (oktobar 1939). „Maurice Ravel (1875–1937)”. The Musical Quarterly. 25 (4): 430—441. JSTOR 738857. doi:10.1093/mq/xxv.4.430. 
• Lanford, Michael (septembar 2011). „Ravel and The Raven: The Realisation of an Inherited Aesthetic in Boléro”. Cambridge Quarterly. 40 (3): 243—265. doi:10.1093/camqtly/bfr022. 
• Larner, Gerald (1996). Maurice Ravel. London: Phaidon. ISBN 978-0-7148-3270-8. 
• Macdonald, Hugh (april 1975). „Ravel and the Prix de Rome”. The Musical Times. 116 (1586): 332—333. JSTOR 960328. doi:10.2307/960328. 
• Marnat, Marcel (1986). „Catalogue chronologique de tous les travaux musicaux ébauchés ou terminés par Ravel”. Maurice Ravel (na jeziku: French). Paris: Fayard. ISBN 978-2-213-01685-6. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• McAuliffe, Mary (2014). Twilight of the Belle Epoque. Lanham, US: Rowman & Littlefield. ISBN 978-1-4422-2163-5. 
• Morrison, Simon (leto 2004). „The Origins of Daphnis et Chloé (1912)”. 19th-Century Music. 28: 50—76. JSTOR 10.1525/ncm.2004.28.1.50. doi:10.1525/ncm.2004.28.1.50. 
• Murray, David (1997) [1993]. „Maurice Ravel”. Ur.: Holden, Amanda. The Penguin Opera Guide. London: Penguin Books. ISBN 978-0-14-051385-1. 
• Nectoux, Jean-Michel (1991). Gabriel Fauré – A Musical Life. Roger Nichols (trans). Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-23524-2. 
• Nichols, Roger (1977). Ravel. Master Musicians. London: Dent. ISBN 978-0-460-03146-2. 
• Nichols, Roger (2000). „Ravel and the critics”. Ur.: Mawer, Deborah. The Cambridge Companion to Ravel. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64856-1. 
• Nichols, Roger; Mawer, Deborah (2000). „Early reception of Ravel's music”. Ur.: Mawer, Deborah. The Cambridge Companion to Ravel. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-64856-1. 
• Orenstein, Arbie (1991) [1975]. Ravel: Man and Musician. Mineola, US: Dover. ISBN 978-0-486-26633-6. 
• Orenstein, Arbie (zima 1995). „Maurice Ravel”. The American Scholar. 64: 91—102. JSTOR 41212291. 
• Orenstein, Arbie (2003) [1989]. A Ravel Reader. Mineola, US: Dover. ISBN 978-0-486-43078-2. 
• Orledge, Robert (1982). Debussy and the Theatre. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-22807-7. 
• Pasler, Jann (jun 1982). „Stravinsky and the Apaches”. The Musical Times. 123 (1672): 403—407. JSTOR 964115. doi:10.2307/964115. 
• Perret, Carine (2003). „L'adoption du jazz par Darius Milhaud et Maurice Ravel: L'esprit plus que la lettre”. Revue de Musicologie (na jeziku: French): 311—347. JSTOR 4494864. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Phillips, Edward R (2011). Gabriel Fauré: A Guide to Research. London: Routledge. ISBN 978-0-415-99885-7. 
• Pollack, Howard (2007). George Gershwin: His Life and Work. Berkeley, US: University of California Press. ISBN 978-0-520-24864-9. 
• Poulenc, Francis; Audel, Stéphane (1963). Moi et mes amis (na jeziku: French). Paris and Geneva: La Palatine. OCLC 464080687. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Schmidt, Carl B (2001). Entrancing Muse: A Documented Biography of Francis Poulenc. Hillsdale, US: Pendragon Press. ISBN 978-1-57647-026-8. 
• Schonberg, Harold C (1981). The Lives of the Great Composers (second izd.). New York and London: W W Norton. ISBN 978-0-393-01302-3. 
• Schuller, Gunther (1997). The Compleat Conductor. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-506377-6. 
• Strasser, Michael (proleće 2001). „The Société Nationale and its Adversaries: The Musical Politics of L'Invasion germanique in the 1870s”. 19th-Century Music. 24 (3): 225—251. JSTOR 10.1525/ncm.2001.24.3.225. doi:10.1525/ncm.2001.24.3.225. 
• Taruskin, Richard (2010). Music in the early twentieth century. New York: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-538484-0. 
• Vaughan Williams, Ursula (1964). R.V.W. – A Life of Ralph Vaughan Williams. Oxford and New York: Oxford. ISBN 978-0-19-315411-7. 
• White, Eric Walter (1984) [1966]. Stravinsky: The Composer and his Works (second izd.). Berkeley, US: University of California Press. ISBN 978-0-520-03985-8. 
• Whitesell, Lloyd (2002). „Ravel's Way”. Ur.: Sophie Fuller; Lloyd Whitesell. Queer Episodes in Music and Modern Identity. Urbana, US: University of Illinois Press. ISBN 978-0-252-02740-6. 
• Woldu, Gail Hilson (1996). „Au-delà du scandale de 1905: Propos sur le Prix de Rome au début du XXe siècle”. Revue de Musicologie (na jeziku: French). 82 (2): 245—267. JSTOR 947128. doi:10.2307/947128. CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Zank, Stephen (2005). Maurice Ravel: A Guide to Research. New York: Routledge. ISBN 978-0-8153-1618-3. 

Spoljašnje veze

• Maurice Ravel (jezik: engleski)
• Informacija o njegovom grobu
• Maurice Ravel Frontispice
• Moris Ravel na sajtu WorldCat (jezik: engleski)
• Free scores by Maurice Ravel in the Open Music Library