Živa(II) nitrat

Živa(II) nitrat
Nazivi
	IUPAC nazivs Živa dinitrat; Živa(II) nitrat
	Drugi nazivi Živin nitrat
Identifikacija
CAS broj	10045-94-0 ; 7783-34-8 (monohidrat) ;
3D model (Jmol)	interaktivna slika;
ChemSpider	23247 ;
ECHA InfoCard	100.030.126
EC broj	233-152-3
PubChem C ID	16683796;
RTECS	OW8225000
UNII	2FMV9338BW ;
UN broj	1625
	SMILES [N+](=O)([O-])[O-].[N+](=O)([O-])[O-].[Hg+2]; ; ; ; ; ;
Svojstva
Hemijska formula	Hg(NO; 3); 2
Molarna masa	324,60 g/mol (bezvodno)
Agregatno stanje	bezbojni kristali ili beli prah
Miris	oštar
Gustina	4,3 g/cm3 (monohidrat)
Tačka topljenja	79 °C (174 °F; 352 K) (monohidrat)
Rastvorljivost u vodi	rastvorljiv
Rastvorljivost	rastvorljiv u azotnoj kiselini, ; acetonu, amonijaku, ; a nerastvorljiv u etanolu
Magnetna susceptibilnost (χ)	−74.0·10−6 cm3/mol
Opasnosti
Bezbednost prilikom rukovanja	ICSC 0980
GHS grafikoni
GHS signalna reč	Opasno
GHS opis opasnosti	H272, H300, H310, H330, H373, H410
GHS mere predostrožnosti	Kategorie:Wikipedia:Gefahrstoffkennzeichnung unbekannt ?
NFPA 704	0 3 1 OX
Tačka paljenja	Nezapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Živa(II) sulfat; Živa(II) hlorid
Drugi katjoni	Cink nitrat; Kadmijum nitrat
Srodna jedinjenja	Živa(I) nitrat
	Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
	verifikuj (šta je ?)
	Reference infokutije

Živa(II) nitrat je neorgansko jedinjenje sa hemijskom formulom Hg(N O
3)
2 i predstavlja so žive(II) i azotne kiseline (HNO
3). Sastoji se od katjona žive Hg²⁺ i anjona nitrata NO−
3. U slučaju hidratisanih soli, sadrži i kristalnu vodu H
2O, pa može formirati hidrate poput Hg(NO
3)
2·xH
2O.

Bezvodni i hidratni oblici živa(II) nitrata su bezbojni ili beli rastvorljivi kristali koji se ponekad koriste kao reagensi u hemijskim reakcijama. Ovaj spoj se dobija tretiranjem žive vrućom, koncentrovanom azotnom kiselinom. Do sada, ni bezvodni oblik ni monohidrat nisu potvrđeni putem rendgenske kristalografije. ^[3] Bezvodni materijal je češće u upotrebi.

Živa(II) nitrat je toksična bezbojna ili bela rastvorna kristalna živa(II) so azotne kiseline. Ova materija se koristi za tretiranje krzna. Izlaganje živo(II) nitratu može da proizvede fiziološke bolesti.^[4]

Produkcija

Živa(II) nitrat se formira reakcijom vruće koncentrovane azotne kiseline sa metalom živa. Razblažena azotna kiselina bi proizvela živa(I) nitrat. Živa(II) nitrat je oksidaciono sredstvo.

Sinteza

Živa(II) nitrat se dobija direktnim delovanjem azotne kiseline na metalnu živu. Neophodno je raditi sa viškom azotne kiseline kako bi se sprečilo formiranje živinog(I) nitrata Hg₂(NO₃)₂.

Reakcija je sledeća:

{\ce {8 HNO3 + 3 Hg -> 3 Hg(NO3)2 + 2 NO + 4 H2O}}

U prisustvu vazduha, azotni monoksid se odmah oksiduje u azot-dioksid tamnocrvene boje.

Rastvaranje žive u vrućoj, koncentrovanoj azotnoj kiselini:

{\mathsf {Hg+4HNO_{3}\ {\xrightarrow {90^{o}C}}\ Hg(NO_{3})_{2}+2NO_{2}\uparrow +2H_{2}O}}

ili rastvaranje živinog oksida u razblaženoj azotnoj kiselini:

{\mathsf {HgO+2HNO_{3}\ {\xrightarrow {}}\ Hg(NO_{3})_{2}+H_{2}O}}

Oksidacija živinog(I) nitrata vrućom, koncentrovanom azotnom kiselinom:

{\mathsf {Hg_{2}(NO_{3})_{2}+4HNO_{3}\ {\xrightarrow {90^{o}C}}\ 2Hg(NO_{3})_{2}+2NO_{2}\uparrow +2H_{2}O}}

Ili oksidacijom kiseonikom u razblaženoj azotnoj kiselini:

{\mathsf {2Hg_{2}(NO_{3})_{2}+O_{2}+4HNO_{3}\ {\xrightarrow {}}\ 4Hg(NO_{3})_{2}+2H_{2}O}}

Reakcija žive sa azot-dioksidom:

{\mathsf {Hg+4NO_{2}\ \xrightarrow {} \ Hg(NO_{3})_{2}+2NO\uparrow }}

Posebne reakcije

Sa uream: Kada se u razblaženi rastvor uree doda 1% rastvora živa(II) nitrata, taloži se sledeće jedinjenje:

CO(NH₂)₂.Hg(NO₃)₂·HgO

Fizička svojstva

Živa(II) nitrat formira bezbojne kristale.

Rastvorljiv je u hladnoj vodi zakiseljenoj kiselinom, dok se hidrolizuje u vrućoj vodi. Rastvara se u acetonu.

Formira kristalohidrate sastava Hg(NO₃)₂•n H₂O, gde je n = ½, 1, 2, ili 8.

Hemijska svojstva

Bezvodnu so dobijamo sušenjem kristalohidrata u vakuumu:

{\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}\cdot 0,5H_{2}O\ {\xrightarrow {20-30^{o}C,vacuum}}\ Hg(NO_{3})_{2}+0,5H_{2}O}}

Raspada se pri zagrevanju:

{\mathsf {2Hg(NO_{3})_{2}\ {\xrightarrow {<360^{o}C}}\ 2HgO+4NO_{2}+O_{2}}}

{\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}\ {\xrightarrow {>400^{o}C}}\ Hg+2NO_{2}+O_{2}}}

Reaguje sa vodom:

{\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}+H_{2}O\ {\xrightarrow {}}\ HgO\downarrow +2HNO_{3}}}

Reaguje sa bazama:

{\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}+2NaOH\ {\xrightarrow {}}\ HgO\downarrow +2NaNO_{3}+H_{2}O}}

Ulazi u reakcije razmene:

{\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}+H_{2}S\ {\xrightarrow {}}\ HgS\downarrow +2HNO_{3}}}

U razblaženoj azotnoj kiselini reverzibilno reaguje sa živom:

{\mathsf {Hg(NO_{3})_{2}+Hg\ \rightleftarrows \ Hg_{2}(NO_{3})_{2}}}

Upotreba

Živa(II) nitrat se koristi kao oksidaciono sredstvo u organskoj sintezi, kao sredstvo za nitrifikaciju, kao analitički reagens u laboratorijama, u proizvodnji filca i u proizvodnji živinog fulminata. ^[5] Alternativni kvalitativni Zeiselov test može se izvesti upotrebom živa(II) nitrata umesto srebrovog nitrata, što dovodi do formiranja skarlatno crvenog živa(II) jodida. ^[6]

Među reakcijama se ubrajaju:

regeneracija karbonilne grupe; pomešan sa vlažnim silika-gelom, pretvara oksime, hidrazone i semikarbazone u odgovarajuće karbonilne grupe, čak i kada su korišćeni za zaštitu same karbonilne grupe ^[7]
nitracija aromatičnih supstrata pod blažim uslovima u odnosu na upotrebu mešavina sumporne i azotne kiseline; na primer, za sintezu pikrinske kiseline ^[8] (dvostruka funkcija reagensa i katalizatora)
olefinacija vicinalnih hlorisanih organskih jedinjenja ^[9]
titrant za proveru prisustva hlorida u vodi, koristeći bromofenol plavo kao indikator, što je alternativa argentometrijskoj Mohr-ovoj metodi.
reagens za merkuraiciju (uvođenje žive u supstrat).

Koristi se za pripremu živinog fulminata i kao reagens za dobijanje živinih oksida i drugih soli, kako živinih(II) tako i živinih(I).

Zdravstvene informacije

Jedinjenja žive su veoma toksična. Upotreba ovog jedinjenja od strane šeširdžija i posledično trovanje živom kod tih šeširdžija je uobičajena teorija o tome odakle potiče fraza „lud kao šeširdžija“.

Kao rastvorljiva so žive, živa(II) nitrat se brzo apsorbuje pri gutanju i stoga je klasifikovan kao veoma otrovan. Čak i pri minimalnom kontaktu, udisanju prašine ili dodiru sa kožom, potrebna je hitna medicinska pomoć. U telu pokazuje kumulativna svojstva.

Živin nitrat je veoma štetan za biološku ravnotežu u vodenim ekosistemima. Stoga ne sme dospeti u životnu sredinu.

Kao i mnogi neorganski nitrati, živin nitrat je oksidaciono sredstvo. Zbog toga može reagovati burno ili čak eksplozivno u kontaktu sa zapaljivim organskim supstancama, kao što su ugljovodonici, alkohol, ali i sa redukcionim sredstvima. ^[10]

U medicini se može koristiti kao lek protiv sifilisa; generalno je dobar antiseptik.

Vidi još

Reference

^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди
^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
^ Nolte, M.; Pantenburg, I.; Meyer, G. (9. 12. 2005). „The Monohydrate of Basic Mercuric Nitrate, [Hg(OH)](NO₃)(H₂O)”. Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie (на језику: немачки). Wiley Publishing. 632 (1): 111—113. ISSN 0044-2313. doi:10.1002/zaac.200500344. Архивирано из оригинала 27. 11. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2022.
^ „The Not-So-Mad Hatter: Occupational Hazards of Mercury”.
^ „Mercury nitrate monohydrate”. Chemical Book. 2023. Приступљено 30. 6. 2024.
^ Wang, Zerong (2010). „Zeisel Determination”. Comprehensive Organic Name Reactions and Reagents. John Wiley & Sons. стр. 3115—3118. ISBN 9780470638859. doi:10.1002/9780470638859.conrr689.
^ Surya Kanta De, Synthetic Communications, 2004, Vol34(12) pp2289-2294.
^ United States Patent 2,455,322.
^ United States Patent 4,393,227: Olefinic compounds are made from their vicinally chlorinated organic precursors by dechlorination with metallic magnesium in the presence of a mercury-based promoter, which may be a water-soluble mercury salt or metallic mercury, and of a catalytic amount of iodine.
^ Richard J. Lewis, Sr. (2008). Hazardous Chemicals Desk Reference. John Wiley & Sons. стр. 879. ISBN 0-470-33445-2.

Literatura

Химическая энциклопедия. 4. М.: Советская энциклопедия. Редкол.: Кнунянц И.Л. и др. 1995. ISBN 5-82270-092-4 Проверите вредност параметра |isbn=: checksum (помоћ).
Справочник химика. 2 (3-е изд., испр изд.). Л.: Химия. Редкол.: Никольский Б.П. и др. 1971.
Лидин Р.А.; et al. (2000). Химические свойства неорганических веществ: Учеб. пособие для вузов (3-е изд., испр изд.). М.: Химия. ISBN 5-7245-1163-0.
Рипан Р., Четяну И. (1972). Неорганическая химия. Химия металлов. 2. М.: Мир.

Spoljašnje veze

ATSDR - ToxFAQs: Mercury Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 1999)
ATSDR - Public Health Statement: Mercury Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2002)

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003. уреди

[2] Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Nolte, M.; Pantenburg, I.; Meyer, G. (9. 12. 2005). „The Monohydrate of Basic Mercuric Nitrate, [Hg(OH)](NO₃)(H₂O)”. Zeitschrift für anorganische und allgemeine Chemie (на језику: немачки). Wiley Publishing. 632 (1): 111—113. ISSN 0044-2313. doi:10.1002/zaac.200500344. Архивирано из оригинала 27. 11. 2021. г. Приступљено 16. 5. 2022.

[4] „The Not-So-Mad Hatter: Occupational Hazards of Mercury”.

[5] „Mercury nitrate monohydrate”. Chemical Book. 2023. Приступљено 30. 6. 2024.

[Wang-6] Wang, Zerong (2010). „Zeisel Determination”. Comprehensive Organic Name Reactions and Reagents. John Wiley & Sons. стр. 3115—3118. ISBN 9780470638859. doi:10.1002/9780470638859.conrr689.

[7] Surya Kanta De, Synthetic Communications, 2004, Vol34(12) pp2289-2294.

[8] United States Patent 2,455,322.

[9] United States Patent 4,393,227: Olefinic compounds are made from their vicinally chlorinated organic precursors by dechlorination with metallic magnesium in the presence of a mercury-based promoter, which may be a water-soluble mercury salt or metallic mercury, and of a catalytic amount of iodine.

[Richard_J._Lewis,_Sr.-10] Richard J. Lewis, Sr. (2008). Hazardous Chemicals Desk Reference. John Wiley & Sons. стр. 879. ISBN 0-470-33445-2.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]