Битољска битка

Битољска битка
Призор након Битољске битке
Време 16,–19. новембар 1912. Место Битољ Исход српска победа Територијалне промене протеривање Турака из Македоније
Сукобљене стране
Краљевина Србија	Османско царство
Команданти и вође
Петар Бојовић Радомир Путник	Зеки паша

Битољска битка је битка вођена у Првом балканском рату (од 16–19. новембра 1912). Послије кумановске битке, турска Вардарска армија повлачила се у два правца: Преко Велеса – Прилепа и Тетова – Кичева према Битољу с намјером, да на јаким битољским положајима пружи пресудну битку у Првом балканском рату, због чега је још од 20. октобра почело утврђивање битољских положаја нарочитим трупама (4.000 анадолских регрута).

Правац преко Прилепа имао је да штити V турски корпус, VII корпус правац преко Кичева, а VI корпус правац ка Солуну.

Српска I армија (у коју је ушла и моравска II), гонила је непријатеља правцима преко Прилепа и Кичева, а грчка је војска наступала од Солуна преко Флорине ка Битољу.

Послије заштитничких бојева код Кичева и Алинаца, 7. и 5. корпус концентрисани су на битољским положајима, а 6. корпус, пошто је потукао једну грчку дивизију код Бањице, оставио је према њима заслон (17. низамску дивизију), а с остатком трупа доведен је на битољске положаје.

Српска I армија је због довршетка пораза турске вардарске армије, предузела напад на њу на тим положајима.

Најважнија одступница Турака у правцу Албаније био је пут Битољ - Ресен на који се излази јужним дијелом Бигле планине, обилазећи Облаковски вис. Овај западни, планински дио бојишта је тешко пролазан и због велике висине често под маглом. На овако одличном положају, Турци су били врло добро утврдили маскирали на источном дијелу бојишта сва села и вис Кјеромарицу.

Пред почетак битке Турци су имали свега 35.000 — 36.000 људи, од којих 28.000 до 30.000 бораца. Српска I армија имала је око 68.000 бораца (56.000 пушака, 3.500 сабаља и 167 оруђа).

План Српске I армије био је: извршити напад, ослањајући се јаче на главни операцијски правац (Велес—Прилеп, набацујући непријатеља углавном на југ, одакле је наступала грчка војска, и пресијецајући западну одступницу Турака на Ресен.

Исход

На врху Облакову: поздрав гробовима палих јунака при заузећу Битоља

Губици I армије били су: 3.230 погинулих, рањених и несталих. Заробљено је 35 официра и 3.365 војника и заплијењено 57 топова.

Турски губици били су: погинулих и рањених око 6.000, са заробљеницима свега око 9.400 људи и 57 топова.

Исходи ове битке били су: Коначно протјеривање остатака турске војске из Македоније у Албанију, гдје је њено расуло било само питање времена. Овом битком је завршен рат у Македонији између Србије и Турске.

Посљедице ове битке биле су:

Завршетак рата, а у политичком погледу, добијање права на западни део Македоније од Битоља до Црног Дрима.

Литература

• Станисављевић, Живко (1952). Битољска операција 1912. Београд: Војно дело. стр. 370. 
• Ратковић, Борислав (1975). Први балкански рат 1912-1913. - Операције српске војске, Књ. 2. Војноисторијски институт - Београд. стр. 530. 
• Ратковић, Борислав (1998). У великим биткама код Прилепа, Битоља, Ђаковице и Скадра [Знамените битке и бојеви српске и црногорске војске: од Царева Лаза 1712. до Добропољске битке 1918.], Књ. 4. Нови Сад: Православна реч; Београд: Војноиздавачки завод. стр. 305. ISBN 86-335-0038-8. 
• Ратковић, Борислав; Ђуришић, Митар; Скоко, Саво (1972). Србија и Црна Гора у балканским ратовима 1912-1913. БИГЗ - Београд. стр. 328. 
• Приредила: Ђурић, Силвија (1990). Дневник победа: Србија у балканским ратовима 1912 - 1913, Књ. 1. ИРО "Београд"/ ТИЗ "Зрински". стр. 431. ISBN 978-86-7519-002-8. 
• Лазаревић, Милутин Д. (2018). Наши ратови за ослобођење и уједињење: Српско-турски рат 1912. године, Књ. 3. ПортаЛибрис - Београд. стр. 211. ISBN 978-86-7818-365-2.