Кичево (град)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Кичево
Кичево
Kicevo 11-08-2006.jpg
Главни булевар у Кичеву, Булевар Ослобођења
Административни подаци
Држава  Република Македонија
Општина Кичево
Становништво
Становништво
 — (2002) 27.067
Положај
Координате 41°30′36″ СГШ; 20°58′12″ ИГД / 41.51000000629429° СГШ; 20.96999997488082° ИГД / 41.51000000629429; 20.96999997488082Координате: 41°30′36″ СГШ; 20°58′12″ ИГД / 41.51000000629429° СГШ; 20.96999997488082° ИГД / 41.51000000629429; 20.96999997488082
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 620 m
Кичево на мапи Републике Македоније
Кичево
Кичево
Кичево на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број 6250
Позивни број (+389) 045
Регистарска ознака KI

Кичево (мкд. Кичево) је град у Републици Македонији, у западном делу државе, на путу Скопље-Охрид. Кичево је седиште истоимене општине Кичево.

Природне одлике[уреди]

Град Кичево се налази у западном делу Републике Македоније. Град је на је 110 km југозападно од Скопља, главног града државе. Од Охрида град је удаљен 65 km северно.

Рељеф: Кичево се сместило у историјској области Кичевија. Град се сместио у пространом Кичевском пољу, које гради река Треска и њена значајна притока, Кичевска река. Поље се пружа јужно и северно од града, док се на западу и истоку издижу планине; на западу планина Бистра, а на истоку планина Коњаник. Надморска висина града је приближно 620 метара.

Клима у насељу, и поред знатне надморске висине, има жупне одлике, па је пре умерено континентална него планинска.

Воде: Кроз само Кичево протиче Кичевска река, која се непосредно јужно од града улива у реку Треску.

Историја[уреди]

Поглед на Кичево са брда Китино кале
Главни градски трг

Подручје Кичева било је насеље још у време праисторије. У време антике овде је постојало насеље Ускана.

Почетком средњег века ово подручје насељавају Словени, а посебно племе Брсјаци. Они дају назив насељу, које се први пут тако назива у 11. веку, у списима архиепископа охридског Теофилакта, у време византијског цара Василија Великог. Током касног средњег века то је невелики град у жупи.

Османска војска осваја Кичево 1385. године. Град остаје више векова под Османлијама и времено постаје права источњачка паланка. Крајем 19. века то је било етнички мешовито градско насеље са турском већином.

Мештанин Кичева Најдан Јанковић је у Београду 23. маја 1889. године у писму Друштву Свети Сава написао:

„Ја сам пред Божић прошле године предао молбу друштву Светог Саве, да се сељанима села Кичева, а за цркву Дупљанску, даде јено свештеничко одјејање са целим прибором, па до данас нисам добијо ни одговора а камоли шта сам тражијо.

Бугарске пропаганде наваљују једнако на наше свештенике да они по црквама служе службу на бугарском језику, а да и пропагандишу да се што већма распростире бугарски језик да би од овога избегли и да докажемо да има код нас људи који се за Србе у Старој Србији брину, ја сам овакву молбу предао пре а и сада предајем.

Нас има доста грађана села Кичева и околних села, и ми би могли и сами да набавимо за цркву одјејање, али и нама самима, а и нашим свештеницима мило ће нам бити што ћемо кад ствар добијемо моћи да кажемо са радошћу да смо добили од Србије и друштва Светог Саве.

Што се тиче пошиљања одавде до Кичева цркве Дупљанске, ја ћу о своме трошку све испратити до села Кичева и цркве Дупљанске. А када ствари свештенство прими ја ћу известити и друштво Светог Саве.[1]

1912. године Кичево се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво[уреди]

По попису становништва из 2002. године, град Кичево имао је 27.067 становника, док градско подручје са пар приградских села има преко тридесет хиљада становника. Ово је неколико пута више него што је град имао почетком 20. века.

Етнички састав: Град има етнички мешовито становништво, а током протеклих деценија удео појединих народности се значајно мењао:

Састав становништва Кичева према народностима 1948-2002.[2]
Народност Попис 1948. Попис 1953. Попис 1961. Попис 1971. Попис 1981. Попис 1994. Попис 2002.
Бр. стан. % Бр. стан. % Бр. стан. % Бр. стан. % Бр. стан. % Бр. стан. % Бр. стан. %
Македонци .. .. 3.747 39,2 6.809 66,0 9.900 64,3 13.236 58,9 15.255 60,7 15.031 55,5
Албанци .. .. 232 2,4 681 6,6 2.284 14,9 4.516 20,1 5.902 23,5 7.641 28,2
Турци .. .. 4.749 49,7 2.079 20,2 2.041 13,3 2.175 9,7 2.175 8,7 2.406 8,9
Цигани .. .. 54 0,6 0 0,0 17 0,1 304 1,3 1.235 4,9 1.329 4,9
Цинцари .. .. 4 0,1 0 0,0 0 0,0 5 0,0 15 0,1 75 0,3
Срби .. .. 484 5,1 394 3,8 305 2,0 203 0,9 96 0,4 82 0,3
Бошњаци .. .. 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 0 0,0 7 0,0
Остали .. .. 297 3,1 394 3,5 846 5,5 2,040 9,1 451 1,8 496 1,8
УКУПНО 7.280 9.567 10.324 15.393 22.479 25.129 27.076

Верски састав: Међу градским становништвом преовлађује православље (55%), а у мањини је ислам (43%).

Привреда[уреди]

Кичево је у време СФРЈ било значајно индустријско средиште, али је већина погона пропала. Једино је остала значајна ТЕ Осломеј. Данас је у граду и околини важна мала привреда, а значајан број Кичевљана ради у иностранству.

Збирка слика[уреди]

Види још[уреди]

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Васиљевић Хаџи, Јован (1936). Споменица Друштва Светога Саве, 1886-1936. Београд. 

Спољашње везе[уреди]