Вуелта а Каталуња
Детаљи о трци | |
---|---|
Датум одржавања | март |
Регион одржавања | Каталонија |
Назив трке | Вуелта а Каталуња |
Локални назив(и) |
|
Дисциплина | друмски |
Такмичење | UCI ворлд тур |
Тип | етапна трка |
Организатор | Асоцијација Вуелта а Каталуња |
Директор трке | Рубен Перис |
Оснивач трке | Мигел Артеман |
Историја | |
Прво одржавање | 6. јануар 1911. год. |
Број одржавања | 103 (до 2024) |
Први побједник | Себастијан Масдеу |
Највише побједа |
|
Тренутни побједник | Примож Роглич (2023) |
Вуелта а Каталуња (шп. Vuelta a Cataluña), је друмска етапна бициклистичка трка која се одржава сваке године у Каталонији, Шпанија.
Једна је од три ворлд тур етапне трке у Шпанији, заједно са Вуелта а Еспањом и Вуелта ал Паис Баско трком. Датум одржавања се мијењао неколико пута, вожена је у септембру, мају и јуну, а од 2010, одржава се крајем марта, у склопу UCI ворлд тура.[1]
Трка обично има седам етапа, које се возе у аутономној покрајини Каталонији, на сјевероистоку Шпаније у садржи неколико брдских етапа у Пиринејима.[2] Трка се традиционално завршава са етапом у Барселони, гдје се вози више кругова преко познатог успона и парка Монжуик.[3]
Први пут је одржана 1911 и четврта је најстарија етапна бициклистичка трка на свијету, која још постоји.[4] Старије трке су једино Тур де Франс (1903), Тур оф Белгијум (1908) и Ђиро д’Италија (1909).[2] Друга је бициклистичка трка која је организована на Иберијском полуострву, након аматерске и трке за возаче до 23 године — Вуелта а Тарагоне, која је први пут организована 1908. Рекордер по броју побједа је Маријано Кањардо, који је трку освојио седам пута.[5]
Историја[уреди | уреди извор]
Почетне године[уреди | уреди извор]
Вуелта а Каталуња је основана 1911 од стране бициклистичког новинара Мигела Артемана, уредника спортског листа из Барселоне — Ел мундо депортиво.[5][6] Артеман се удружио са предсједником шпанске бициклистичке уније — Наркисом Масферером и оснивачем и власником Ел мундо депортива — Хаиме Грауом.
Прва трка је одржана од 6. до 8. јануара. Пријавило се 43 бициклиста, док је стартовало 34.[6] Прва етапа вожена је од Барселоне до Тарагоне у дистанци од 97 km; друга је вожена од Тарагоне до Лиједе у дужини од 111 km, док је последња вожена од Лиједе до Барселоне у дужини од 157 km. Укупна дужина трке износила је 363 km, а завршило је 22 возача. Каталонац Себастијан Масдеу побиједио је на првој и трећој етапи и освојио је прво издање трке. Просјечна брзина била је 23 km/h.[6]
Клуб Депортиво Барселона, којим је пресједавао Мигел Артеман, преузео је организацију трке 1912 и 1913. И даље су вожене три етапе, које су привлачиле велики број навијача.[5] Локални каталонски возачи, Хозеп Магдалена и Хуан Марти, освојили су наредна два издања. Након издања 1913, трка је прекинута због Првог свјетског рата, док је поново покренута 1920, али није одржавана 1921. и 1922 због хаотичног првог послијератног издања.[5]
Повратак трке и Шпански грађански рат[уреди | уреди извор]
Трка је поново организована 1923; организацију је преузела асоцијација Унион депортиво де Сантс, која такође подржава фудбалске клубове из Барселоне.[7] Временом је порасла на једнонедељну трку и стекла је велики престиж, привлачећи више страних возача, посебно из Италије и Француске.[5] Домаћи возач, Маријано Кањардо остварио је рекордних седам побједа током 1920-их и 1930-их.
Током Шпанског грађанског рата, трка није одржавана 1937. и 1938. године, што је утицало на Кањарда да оствари још побједа. Након завршетка рата у Шпанији, почео је Други свјетски рат, али су се трке у Каталонији одржавале. Упркос недостатку страних возача, трка је била на врхунцу популарности и сматрана је симболом спортске културе Каталоније. Године 1945, трка је трајала двије недеље, али је од већ од наредне године вратила стари формат од недељу дана.[5]
Модерно доба[уреди | уреди извор]
Током година, трку су освајали неки од најбољих бициклиста тог периода: Мигел Поблет освојио је двапут током 1950-их, Жак Анкетил је освојио трку 1967, Еди Меркс 1968, Луис Окања 1971, Феличе Ђимонди 1972, Франческо Мозер 1978, Шон Кели 1984 и 1987, док је Мигел Индураин освојио три пута током 1990-их. Колумбијац Алваро Мехија освојио је трку 1993. и постао први неевропски побједник трке.
Од 1941. до 1994, трка је одржавана у септембру.[5] Када је UCI измијенио међународни бициклистички календар 1995, Вуелта а Еспања је премјештена за септембар, док је Вуелта а Каталуња премјештена за јун. Са новим датумом, трка се завршавала двије недеље прије почетка Тур де Франса и постала је главна припремна трка за возаче који се боре за генерални пласман. Лоран Жалабер је освојио Вуелта а Каталуњу 1995, након чега је завршио Тур де Франс на четвртом мјесту.[8]
Године 1999, 22-годишњи Шпанац Мануел Санрома, погинуо је након пада на другој етапи. Санрома, који је био спринтер, био је фаворит за побједу на етапи, али је на километар до циља у Виланови и Ђелтруу, пао и ударио главом у асфалт. Упркос томе што је имао кацигу, задобио је повреде од којих је подлегао у болници.[9][10] Следећег дана, возачи су одлучили да неутрализују етапу до Барселоне.[11]
Ворлд тур трка[уреди | уреди извор]
Године 2005, Вуелта а Каталуња је укључена у тек основани UCI про тур и датум одржавања је помјерен за мај,како би се избегло поклапање са Тур де Свис трком.[12] Трку 2005. освојио је Јарослав Попович, али се нови датум није показао успјешним јер се преклапао са Ђиро д’Италијом.[13]
Године 2010, датум одржавања је помјерен за крај марта, датум који је раније заузимала друга етапна трка у Каталонији — Сетмана Каталана де чиклисиме.[14] Возач из Каталоније, Хоаким Родригез, освојио је трку два пута након помјерања датума. Алберто Контадор, је освојио трку 2011,[15] али му је побједа касније одузета, након позитивног допинг теста на Тур де Франсу 2010. и додијељена је другопласираном у генералном пласману — Микелеу Скарпонију.[16][17] Шпанац, Алехандро Валверде освојио је трку 2009, 2017. и 2018, поставши тако први возач од Мигела Индураина који је трку освојио три пута. Године 2020, трка није одржана због пандемије ковида 19.[18] Године 2021, Адам Јејтс је освојио трку, док су његови сувозачи из тима Инеос Гренадирс — Ричи Порт и Герент Томас, завршили на другом и трећем мјесту;[19] то је био други пут у историји трке, а први пут након 1960, да су на подијуму завршила сва три возача из истог тима.[20] Такође, то је био и први пут да је тим Инеос завршио неку етапну трку са три возача на подијуму.[21]
Рута[уреди | уреди извор]
Откад се трка вози крајем марта, старт је обично у једном од одмаралишта Коста Браве, док терен обично одговара спринтерима.[22]
Трка иде у Пиринеје у средишњим етапама, док се возе успони на мањим надморским висинама у односу на издања прије промјене датума одржавања, због тога што су у марту успони на великим надморским висинама углавном прекривени снијегом и ледом.[2] Један од најчешћих успона на трци је Ла Молина, дуг 11.6 km, са просјечним нагибом од 4.8%. Преко ски центра Алп иде се дубље у Пиринеје, до надморске висине од 1694 m, а вријеме је често одлучујући фактор.[22]
Трка се традиционално завршава са етапом у Барселони, која укључује осам кругова преко успона и парка Монжуик.[2]
Класификације[уреди | уреди извор]
Лидер генералног пласмана носи носи зелено—бијелу мајицу. Осим генералног пласмана, на трци постоје још четири класификације: класификација по поенима, брдска, класификација за најбољег каталонског возача и тимска класификација. Лидер класификације по поенима носи наранџасто—бијелу мајицу, лидер брдске класификације носи црвено—бијелу мајицу, док лидер класификације за најбољег каталонског возача носи мајицу регионалног бициклистичког тима Каталоније.
Побједници[уреди | уреди извор]
Побједници Вуелта а Каталуње:[23]
Вишеструки побједници[уреди | уреди извор]
Позиција | Возач | Број побједа | Године |
---|---|---|---|
1 | Маријано Кањардо (ШПА) | 7 | 1928, 1929, 1930, 1932, 1935, 1936, 1939 |
2 | Мигел Индураин (ШПА) | 3 | 1988, 1991, 1992 |
Алехандро Валверде (ШПА) | 2009, 2017, 2018 | ||
4 | Мигел Мучио (ШПА) | 2 | 1924, 1925 |
Виктор Фонтен (ФРА) | 1926, 1927 | ||
Емилио Родригез (ШПА) | 1947, 1948 | ||
Мигел Поблет (ШПА) | 1952, 1960 | ||
Салвадор Ботеља (ШПА) | 1953, 1959 | ||
Марино Лехарета (ШПА) | 1980, 1989 | ||
Шон Кели (ИРС) | 1984, 1986 | ||
Хоаким Родригез (ШПА) | 2010, 2014 |
Побједе по државама[уреди | уреди извор]
# | Држава | Број побједа |
---|---|---|
1. | Шпанија | 60 |
2. | Француска | 11 |
3. | Италија | 10 |
4. | Колумбија | 5 |
5. | Белгија | 3 |
Ирска | ||
7. | Швајцарска | 2 |
Уједињено Краљевство | ||
8. | Луксембург | 1 |
Аустралија | ||
Холандија | ||
Русија | ||
Украјина | ||
Словенија |
Највише етапних побједа[уреди | уреди извор]
Позиција | Возач | Етапне побједе |
---|---|---|
1 | Мигел Поблет (ШПА) | 33 |
2 | Маријано Кањардо (ШПА) | 22 |
3 | Доминго Перурена (ШПА) | 14 |
4 | Емилио Родригез (ШПА) | 12 |
5 | Марио Чиполини (ИТА) | 11 |
6 | Мигел Гуал (ШПА) | 10 |
7 | Алехандро Валверде (ШПА) | 9 |
8 | Лоран Жалабер (ФРА) | 8 |
Шон Кели (ИРС) | 8 | |
Јохан ван дер Велде (ХОЛ) | 8 | |
Хулијан Берендеро (ШПА) | 8 |
Види још[уреди | уреди извор]
Напомене[уреди | уреди извор]
- ^ Године 2011, трку је освојио Алберто Контадор, али му је побједа одузета због допинга.[24]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Wynn, Nigel. „UCI WorldTour calendar 2016”. Cycling Weekly. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ а б в г Hood, Andrew. „Volta a Catalunya short of big climbs, but not big names”. Velo News. Архивирано из оригинала 25. 03. 2015. г. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ Axelgaard, Emil. „Volta a Catalunya stage 7 preview”. Cycling Quotes. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ „100 Años de Historia”. voltacatalunya.cat (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 21. 05. 2013. г. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ а б в г д ђ е „100 Anys d'Història”. voltacatalunya.cat (на језику: каталонски). Архивирано из оригинала 24. 03. 2013. г. Приступљено 10. 8. 2020.
- ^ а б в „Sortiu, que pasa la 'Volta'”. El Mundo Deportivo (на језику: шпански). Barcelona. стр. 63. Приступљено 10. 8. 2020.
- ^ „La "Volta" Ciclista a Catalunya es una prueba organizada por "Volta" Ciclista a Catalunya Asociación Deportiva”. voltacatalunya.cat (на језику: шпански). Архивирано из оригинала 14. 04. 2014. г. Приступљено 10. 8. 2020.
- ^ „Tour of Catalonia – Spain. June 15-22 1995”. autonus.cyclingnews.be. Приступљено 10. 8. 2020.
- ^ „70th Volta Catalunya, Cat HC Spain, June 17-24, 1999”. autubus.cyclingnews.com. Приступљено 10. 8. 2020.
- ^ „"Sprint" mortal de Manuel Sanroma”. El País. Ediciones El País, S.L. Приступљено 10. 8. 2020.
- ^ „Stage 3, Vilanova i La Geltru – Barcelone, 155.6 kms”. autobus.cyclingnews.com. Приступљено 10. 8. 2020.
- ^ „85th Volta a Catalunya – PT Spain, May 16-22, 2005”. Cycling News. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ Tan, Anthony. „Stage 7 - May 22: Pallejà-Barcelona (Sants), 113,1 km. Popo wins Catalunya, Hushovd leads home the procession”. Cycling News. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ „UCI Press release: UCI Management Committee meeting - Day 1 18-june-2009”. Архивирано из оригинала 24. 02. 2012. г. Приступљено 10. 08. 2020.
- ^ „Contador wins Tour of Catalunya”. sports.yahoo.com. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ Macur, Juliet. „Positive Test for Contador May Cost Him Tour Title”. New York Times. Arthur Ochs Sulzberger, Jr. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ „CAS sanctions Contador with two year ban in clenbutorol case”. Cyclingnews. Future Publishing Limited. 6. 2. 2012. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ Fletcher, Patrick (27. 4. 2020). „No room for Volta a Catalunya in revised 2020 calendar”. cyclingnews.com. Приступљено 10. 8. 2020.
- ^ „Porte joins teammates on podium in 'unbelievable' INEOS 1-2-3”. sbs.com.au. 28. 3. 2021. Приступљено 25. 4. 2021.
- ^ Fotheringham, Alasdair (28. 3. 2021). „Adam Yates wins the Volta a Catalunya”. cyclingnews.com. Приступљено 25. 4. 2021.
- ^ Cary, Tom (28. 3. 2021). „Adam Yates wins Volta a Catalunya as Ineos Grenadiers complete podium clean sweep”. telegraph.co.uk. Приступљено 25. 4. 2021.
- ^ а б Fotheringham, Alisdair (21. 3. 2015). „Preview: Contador and Froome headline at Volta a Catalunya”. Cycling News. Приступљено 7. 8. 2020.
- ^ „Volta Ciclista a Catalunya (2.UWT)”. procyclingstats.com. Приступљено 10. 8. 2020.
- ^ „Alberto Contador banned for two years after clenbuterol positive”. lamalla.cat (на језику: каталонски). Приступљено 10. 8. 2020.[мртва веза]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Званични веб-сајт
- Вуелта а Каталуња на сајту cyclingarchives.com