Жак Анкетил

Из Википедије, слободне енциклопедије
Pix.gif Жак Анкетил Icône cycliste
Jacques Anquetil 1963.jpg
Жак Анкетил 1963. године
Личне информације
Име Жак Анкетил
Надимак Господин Хроно
Датум рођења (1934-01-08)8. јануар 1934.
Место рођења Мон Сент Ењан (Француска)
Датум смрти 18. новембар 1987.(1987-11-18) (53 год.)
Место смрти Руан (Француска)
Држављанство  Француска
Висина 1,84 м
Тежина 70 кг
Информације о тиму
Tренутно члан тима Завршио каријеру
Дисциплина друмски / трака
Тип возача све
Професионална каријера
1953
1954 — 1955
1956
1957 — 1958
1959 — 1961
1962 — 1964
1965 — 1966
1967 — 1969
La Française
La Perle - Hutchinson
Бјанки
Helyett - Potin
Helyett - Fynsec
Saint-Raphael
Ford France
Bic
Успеси
Тур де Франс
Jersey yellow.svg Тур де Франс 5 (1957, 1961, 1962, 1963 и 1964)
Ђиро д’Италија
Jersey pink.svg Ђиро д’Италија 2 (1960, 1964)
Вуелта а Еспања
Jersey red.svg Вуелта а Еспања 1 (1963)
Kласичне бициклистичке трке
Лијеж—Бастоњ—Лијеж 1 (1966)
Париз—Ница 1957, 1961, 1963, 1965. и 1966. године
Критеријум Дофине 1963 и 1965. године
Гент—Вевелгем 1964. године
Бордо—Париз 1965. године
Гран при десет нација 1953, 1954, 1955, 1956, 1957, 1958, 1961, 1965 и 1966. године
Вуелта Каталонија 1967. године
Тур Баскијске земље 1969. године

Ажурирано: 29. јун 2016

Жак Анкетил (франц. Jacques Anquetil; 8. јануар 1934. — 18. новембар 1987.) је бивши француски професионални бициклиста у периоду од 1953. до 1969. Анкетил је петоструки победник Тур де Франса, а двапут је освојио Ђиро д'Италију. Освајањем Вуелта а Еспање, постао је први возач који је освојио све три гранд тур трке. Био је изузетан хронометраш, због чега је добио надимак господин Хроно (франц. Monsieur Chrono). Девет пута је освајао трку Гран при десет нација, која је била незванично светско првенство у вожњи на хронометар.

Детињство и аматерска каријера[уреди]

Анкетил је рођен у Мон Сент Ењану, где је живио са родитељима Ернестом и Маријом и братом Филипом. 1941. његов отац је одбио да ради за Немце и његов посао је пресушио. Остали чланови породице бавили су се пиљопривредом, гајили су јагоде, па им се Анкетилов отац придружио. Преселили су се у село Борге. Анкетил је први бицикл добио са четири године и возио га је двапут дневно, по километар и по. Са 17 година је добио прву дозволу за вожњу бицикла и остао је у бициклизму цео живот.

Радио је у фабрици у Сотевилу за 50 франака дневно, али је напустио после 26 дана због неспоразума са шефом око слободног времена за тренинге. Као аматер, победио је на 16 трка, а прву победу остварио је на трци Морис Латоур, 3. маја 1951.

1952. освојио је национално првенство за аматере и првенство Нормандије за аматере. Анкетил је на Олимпијским играма 1952 освојио бронзану медаљу у екипном хронометру.

Професионална каријера[уреди]

Импресиониран Анкетиловом вожњом на Олимпијским играма, Френсис Пелисје, позвао га је да вози за тим Перле, као полупрофесионалац, за 30 хиљада старих франака. Анкетил је пристао. 1953. узео је учешће на трци гран при десет нација, хронометру дугом 142 километра. Анкетил је победио и са 19 година је постао незванични светски шампион. Победа је задовољила Пелисјеа, али га није убедила. Исте године освојио је трку Ла Манш и хронометар у Лугану. 1954. Пелисје је на гран прију десет нација возио свој ауто иза Швајцарца Ига Коблеа, а не иза Анкетила. То се није свидело Анкетилу и када је победио Коблеа, послао је букет цвећа Пелисјеовој жени, у знак најдубљег саучешћа. На гран прију десет нација, Анкетил је учествовао девет пута и никад није био побеђен.

1954. Анкетил је почео двогодишње служење војног рока, али није напуштао бициклизам. 1954. освојио је етапу на Париз—Ници и трку у Лугану, док је 1955. остварио седам победа. 1956. освојио је национално првенство на траци, трке у Каену, Женеви и Нанту. У јуну, Наређено му је да сруши рекорд у вожњи на сат. Договорио се да награду да пола војсци, а другу половину мајки убијеног војника у Алжиру. Први покушај на Велодрому у Милану, није прошао добро, а три дана касније, 29. јуна 1956. Анкетил је срушио рекорд Фауста Копија. 1967. 11 година касније, Анкетил је опет срушио рекорд, али му није признат јер није хтио да уради допинг тест одмах, говорећи да ће га урадити касније у хотелу.

1957. Анкетил је освојио трке у Алжиру, Женеви, Лангону, шест дана Париза, трку Хуј у Лијежу и Париз—Ница трку, а затим је добио позив из националног тима да вози Тур де Франс, Анкетил га је прихватио и освојио га је. Завршио је скоро пет минута испред осталих, уз четири етапне победе. 1958. године, освојио је шест дана Париза, трку Виљареала, четири дана Данкека, етапу на Париз—Ници и гран при десет нација. Завршио је други на трофеју Барачи, а Тур де Франс је морао да напусти током 21 етапе.

1959. освојио је трку у Лугану, Женеви и четири дана Данкека. Возио је по први пут Ђиро д'Италију и освојио је друго место, уз једну етапну победу. Тур де Франс је завршио на трећем месту, али је извиждан на задњој етапи, на Парку Принчева, јер су он и остали пустили да радије освоји Федерико Бајамонтес него Хенри Англад. Француски тим је био подељен, јер је Англада заступао агент Роџер Пил, а остале Данијел Дусет. Пошто Анкетил и остали нису могли да победе Англада, пустили су Бајамонтеса да освоји Тур, јер је Бајамонтес био мали возач и његова победа није била толико значајна за касније сезоне.

1960. освојио је Ђиро д'Италију, а одлучио је да не вози Тур де Франс. Осим Ђира, освојио је трку у Лугану, етапу на Туру Романдије и неколико трка по француској.

1961. освојио је трку у Каену, Тулону, Париз—Ницу, Критеријум Интернационал и етапу на Туру Романдије. на Ђиро д'Италији је завршио на другом месту. Вратио се на Тур де Франс и освојио га је, уз две етапне победе. 1962. је освојио свој трећи Тур де Франс, чиме се изједначио са Филипом Тисом и Лујсоном Бобеом.

1963. освојио је Критеријум Интернационал, Критеријум Дофине, Париз—Ницу и Вуелта а Еспању, пре Тур де Франса. На Туру, Анкетил је победио на четири етапе. При врху брда, Анкетил је имао техничких проблема и из тимског аута су му дали бицикл погодан за спуст, што је био добар потез, јер је Анкетил престигао Бајамонтеса на спусту и узео му лидерску позицију, коју је сачувао до краја и освојио је четврти Тур, што је био рекорд.

1964. освојио је Гент—Вевелгем и Ђиро д'Италију. На Тур де Франсу, водио је велику бобру са Ремоном Пулидором. Њихова борба је постала историјска. На успону, њих двојица су возили један поред другог, на измаку снага. Анкетил је отпао тек на 500 метара до циља и изгубио је само 14 секунди, на крају је освојио Тур са 55 секунди испред Пулидора. То је био његов рекордни пети и задњи Тур.

1965. освојио је трку Араса, Лугана, Критеријум Дофине,Бордо—Париз, Критеријум Интернационал, Париз—Ницу, гран при десет нација и по први пут Трофеј Барачи (хронометар на коме су возила по двојица возача). Анкетил је био узнемирен због чињенице да је у јавности више похвала и више симпатија освојио Пулидор јер је победио Анкетил на успону, него Анкетил који је освојио Тур. Жемињани га је притискао да вози Критеријум Дофине, а наредног дана и најдужи клссик на свету, Бордо—Париз, који је био дуг 557 километара. То је требало да реши недоумице око тога ко је најбољи. Анкетил је освојио Критеријум Дофине, који се завршио у три сата ујутру, а након два сата интервијуа, отишао је за Бордо. Анкетил је освојио 57 секунди испред Стаблинског.

1966. освојио је Ђиро Сардиније, Лијеж—Бастоњ—Лијеж и Париз—Ницу. На светском првенству завршио је други, а са Тур де Франса се повукао током 19 етапе због лошег здравља. Освојио је гран при десет нација девети и задњи пут.

1967. освојио је трку у Оксеру, Критеријум Интернационал и Вуелта Каталонију. 1968. освојио је неколико мањих трка у Француској, а 1969. освојио је Тур Баскијске земље, што му је била задња велика победа у каријери. Задњу победу остварио је на трци Флерс дел орн.

Ривалство са Пулидором[уреди]

Анкетил и Пулидор су водили борбу неколико година. Анкетил је побеђивао, а Пулидор је постајао све популарнији. Поделе између њихових навијача су биле велике, а једну је испричао и Пјер Чени: "Тур де Франс носи највећу кривицу за поделу земље. У најмањем сеоцету, чак и породице су биле у два ривалска кампа. Знам човека који је зграбио своју жену и ставио је да седи на решетки загрејане пећи, са подигнутом сукњом, јер је навијала за Анкетила, а он за Пулидора. Жена је постала Пулидориста, али било је касно, муж се окренуо Ђимондију."

Допинг[уреди]

Анкетил је користио допинг и то није крио. У својој расправи са француским министром на телевизији, изјавио је да само будала може мислити да се Бордо—Париз може возити само са водом. Он и остали возачи возе по хладном времену, киши, сунцу и имају право да третирају себе како желе. Приликом једне изјаве, рекао је да сви користе допинг средства. Допинг тестова није било до смрти Тома Симпсона на Тур де Франсу 1967. Анкетил је одбио да уради допинг тест након обарања рекорда у вожњи на сат времена 1967. јер није хтео да га ради пред публиком, већ касније у хотелу.

Крај каријере и смрт[уреди]

Каријеру је завршио 1969. године. Задњу трку није возио у Француској, него у Антверпену, у Белгији, јер је и даље био очајан јер су више волели Пулидора него њега. Почео је да ради као фармер. Био је и дописник за француски лист Екип, консултант за канал Европа 1, а касније директор трке Париз—Ница и Тур Медитерана у Канади и спортски директор Француског тима на светском првенству.

Након завршетка каријере, возио је бицикл само три пута, истакавши да је већ возио довољно. Возио је гран при у Ници, где су старији возачи возили са тренутним бициклистима. Возио је са пријатељем у Нормандији и са ћерком на њеном рођендану. То су била једина три пута да је возио након 1969. године.

Умро је од рака желуца 1987. у сну, а од те године, њему у част, Венсенски велодром се зове „Велодром Жак Анкетил“.

Рекорди[уреди]

Жак Анкетил је први успео да оствари следеће резултате:

  • Први бициклиста који је освојио 5 пута Тур де Франс
  • Први Француски бициклиста који је победио на Ђиру.
  • Први Француски бициклиста који је носио жуту мајицу на Туру од првог до последњег дана 1961. године.
  • Први бициклиста који је освојио све три трке великог тура, победом на Вуелти 1963. године.

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]