Гунар Нордал
Гунар Нордал | |||
---|---|---|---|
Лични подаци | |||
Пуно име | Нилс Гунар Нордал | ||
Датум рођења | 19. октобар 1921. | ||
Место рођења | Хорнефорс, Шведска | ||
Датум смрти | 15. септембар 1995.73 год.) ( | ||
Место смрти | Алгеро, Италија | ||
Висина | 1,85 m | ||
Позиција | нападач | ||
Сениорска каријера | |||
Године | Клуб | Наст. | (Гол) |
1937—1940 1940—1944 1944—1949 1949—1956 1956—1958 |
Хорнефорс ИФ Дегерфорс ИФ Норчепинг Милан Рома |
41 77 95 257 34 |
(68) (56) (93) (210) (15) |
Репрезентативна каријера | |||
1942—1948 | Шведска | 33 | (43) |
Тренерска каријера | |||
1958—1959 1959—1961 1961—1964 1967—1970 1971—1973 1974 1975—1976 1977—1978 1979—1980 |
Рома Карлстадс БИК Дегерфорс ИФ Норчепинг ИФ Саб ИК Слејпнер Естерс ИФ АИК Фотбол Норчепинг | ||
Награде
|
Нилс Гунар Нордал (швед. Nils Gunnar Nordahl; 19. октобар 1921 — 15. септембар 1995) био је шведски фудбалер који је играо на позицији нападача. Био је убојит и физички јак нападач, са оком за гол, најпознатији је по игрању у Милану од 1949. до 1956. године, са којим је два пута освојио Скудето. Пет пута је био најбољи стрелац Серије А, више него било који други играч у историји италијанског првенства.[1]
Нордал је најбољи стрелац Милана, а дуго је држао рекорд с највише постигнутих голова за један клуб у историји италијанске лиге, пре него што га је у јануару 2012. надмашио Франческо Тоти.[2] И даље статистички држи рекорд сразмерно по броју голова и по наступима у Италији. Нордал се сматра једним од најбољих шведских фудбалера свих времена,[3] а сматра се једним од најбољих нападача у историји фудбала.[4] Године 2017. године уврштен је у листу 100 највећих играча свих времена часописа FourFourTwo, где је заузео 54. позицију.[5]
Отац је бившег фудбалера Томаса Нордала.[6][7]
Каријера
[уреди | уреди извор]Започео је фудбалску каријеру у шведском клубу Хорнефорс ИФ, да би затим прешао прво у редове Дегерфорса ИФ, а потом у ИФК Норчепинг. Освојио је четири првенства Шведске са Норчепингом, а једном је постигао чак седам голова у једној утакмици. За време боравка у шведским клубовима, Нордал је постигао 149 голова на 172 утакмице.[8]
Нордал је прешао у италијански клуб Милан 22. јануара 1949. године. Придружили су му се саиграчи из националног тима, Гунар Грен и Нилс Лидхолм, те су чинили познати трио Гре-Но-Ли. Играјући осам сезона за Милан, био је рекордних пет пута најбољи стрелац Серије А (1949–50, 1950–51, 1952–53, 1953–54 и 1954–55).[4][9] Нордал је такође најбољи стрелац Милана са 210 постигнутих лигашких голова.[10]
Нордал је трећи стрелац Серије А свих времена, са 225 голова на 291 мечу,[8][9][10][11] испред њега су само Силвио Пиола и Франческо Тоти.[4][11] Због тога је Нордал најбољи стрелац међу неиталијанским играчима,[9] а он је и статистички најефикаснији стрелац голова у Серији А икад са просечно 0,77 постигнутих голова по утакмици.[4][9] Познат је по надимку il pompiere (ватрогасац) због свог бившег посла док је играо у Шведској.[3]
Након одласка из Милана, Нордал је две сезоне играо за Рому. Његов рекорд са највише постигнутих голова у Серији А (не укључујући Дивисионе Национале, пре него што је Серија А успостављена) од 35 голова у сезони 1949–50, срушио је Гонзало Игваин у сезони 2015–16, који је тада постигао 36 голова.[12][13] Нордал је члан куће славних фудбалског клуба Милан.[7]
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Нордал је први пут позван у репрезентацију Шведске 1942. године. Помогао је Шведској да освоји олимпијски фудбалски турнир 1948. године, а постао је најбољи стрелац турнира. За шведски тим су такође играла његова браћа Бертил и Кнут Нордал.[14] Трансфер у Милан приморао га је да се повуче из националног тима, пошто су тадашња правила спречавала професионалце из шведске репрезентације да играју у иностранству, тако је пропустио Светско првенство 1950. заједно са саиграчима Греном и Лидхолмом који такође нису били позвани. Одиграо је 33 утакмице у дресу репрезентације и постигао је укупно 43 гола.[4]
Трофеји
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]- ИФК Норчепинг[4]
- Прва лига Шведске (4): 1945, 1946, 1947, 1948.
- Куп Шведске (1): 1945.
- Серија А (2): 1950/51, 1954/55.
- Латински куп (2): 1950/51, 1955/56.
Репрезентација
[уреди | уреди извор]- Шведска[4]
- Летње олимпијске игре (1): 1948.
Индивидуалне награде
[уреди | уреди извор]- Најбољи шведски фудбалер (1): 1947.[6]
- Најбољи стрелац Прве лиге Шведске (4): 1943, 1945, 1946, 1948.[4]
- Најбољи стрелац олимпијског турнира (1): 1948.
- Најбољи стрелац италијанске Серије А (5): 1950, 1951, 1953, 1954, 1955.[4][7]
- Кућа славних ФК Милана[7]
Статистика каријере
[уреди | уреди извор]Клуб
[уреди | уреди извор]Клуб | Сезона | Лига | |
---|---|---|---|
Наступи | Голови | ||
Хорнефорс | 1937/38 | 14 | 20 |
1938/39 | 14 | 25 | |
1939/40 | 13 | 23 | |
Дегерфорс | 1940/41 | 17 | 15 |
1941/42 | 21 | 13 | |
1942/43 | 20 | 14 | |
1943/44 | 19 | 14 | |
Норчепинг | 1944/45 | 22 | 27 |
1945/46 | 21 | 25 | |
1946/47 | 20 | 17 | |
1947/48 | 22 | 18 | |
1948/49 | 10 | 6 | |
Милан | 1948/49 | 15 | 16 |
1949/50 | 37 | 35 | |
1950/51 | 37 | 34 | |
1951/52 | 38 | 26 | |
1952/53 | 32 | 26 | |
1953/54 | 33 | 23 | |
1954/55 | 33 | 27 | |
1955/56 | 32 | 23 | |
Рома | 1956/57 | 30 | 13 |
1957/58 | 4 | 2 | |
Укупно Милан | 257 | 210 | |
Укупно каријера | 504 | 442 |
Репрезентација
[уреди | уреди извор]Шведска | ||||
---|---|---|---|---|
Година | Наступи | Голови | ||
1942 | 4 | 2 | ||
1943 | 5 | 5 | ||
1944 | 0 | 0 | ||
1945 | 5 | 7 | ||
1946 | 3 | 2 | ||
1947 | 7 | 15 | ||
1948 | 9 | 12 | ||
Укупно | 33 | 43 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Roberto Di Maggio; Igor Kramarsic; Alberto Novello (8. 6. 2017). „Italy - Serie A Top Scorers”. RSSSF.com. Приступљено 28. 1. 2018.
- ^ „Roma's Francesco Totti breaks Gunnar Nordahl’s all-time record of 210 league goals with a single Italian club”. Goal.com. Приступљено 16. 3. 2016.
- ^ а б Chiesa, Carlo F. (22. 8. 1999). „We are the champions - I 150 fuoriclasse che hanno fatto la storia del calcio,” [The 150 champions that made football's history]. Calcio 2000 (на језику: италијански). Action Group S.r.l. стр. 123.
- ^ а б в г д ђ е ж з и „Serial-scoring Swede who lit up Milan”. Fédération Internationale de Football Association (FIFA) - FIFA.com. Архивирано из оригинала 25. 09. 2015. г. Приступљено 16. 3. 2016.
- ^ Yorkhin, Michael (25. 7. 2017). „FourFourTwo's 100 Greatest Footballers EVER: 60 to 51”. FourFourtwo. Архивирано из оригинала 07. 04. 2020. г. Приступљено 2. 8. 2017.
- ^ а б Gunnar Nordahl. Swedish Olympic Committee
- ^ а б в г д „A.C. Milan Hall of Fame: Gunnar Nordahl”. acmilan.com. Приступљено 8. 2. 2016.
- ^ а б „The top scorers in European league history”. Union of European Football Associations (UEFA) - UEFA.com. Приступљено 17. 3. 2016.
- ^ а б в г „Top 10 Serie A goalscorers - 2. Gunnar Nordahl - 225 goals”. Goal.com. Архивирано из оригинала 04. 05. 2016. г. Приступљено 16. 3. 2016.
- ^ а б „AC Milan All-Time Best XI”. Goal.com. Приступљено 16. 3. 2016.
- ^ а б „From Bernardini to El Shaarawy: 13 players who scored on their debut”. asroma.com. Приступљено 16. 3. 2016.
- ^ „Higuain: 'I am so happy!'”. Football Italia. 14. 5. 2016. Приступљено 14. 5. 2016.
- ^ Chris Davie (14. 5. 2016). „Higuain makes Serie A history by breaking 66-year-old goalscoring record”. goal.com. Приступљено 14. 5. 2016.
- ^ Gunnar Nordahl. sports-reference.com
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Gunnar Nordahl – Classic Player profile Архивирано на сајту Wayback Machine (5. август 2015) – [FIFA.com]
- List of Swedish Players and Coaches in Italy since 1945 – RSSSF
- Detail of international appearances and goals – by Roberto Mamrud, RSSSF
- Profile at magliarossonera.it (језик: италијански)
- Biography at Storie di Calcio (језик: италијански)
- Obituary in la Repubblica
- Рођени 1921.
- Умрли 1995.
- Шведски фудбалери
- Шведски фудбалски тренери
- Нападачи у фудбалу
- Фудбалери Милана
- Фудбалери Норћепинга
- Фудбалери Роме
- Фудбалери Серије А
- Тренери ФК Рома
- Шведски олимпијци на Летњим олимпијским играма 1948.
- Фудбалери на Летњим олимпијским играма 1948.
- Освајачи олимпијских медаља у фудбалу
- Освајачи златних олимпијских медаља за Шведску
- Освајачи медаља на Летњим олимпијским играма 1948.