Светско првенство у фудбалу 1950.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у фудбалу 1950.
WorldCup1950logo.jpg
Званични постер првенства
Детаљи такмичења
Држава домаћин Бразил
Датум24. јун16. јул 1950.
Тимови13
Коначан пласман
Шампион Уругвај (2. титула)
Друго место Бразил
Треће место Шведска
Четврто место Шпанија
Статистике турнира
Одиграно утакмица22
Постигнуто голова88 (4 по мечу)
Укупно гледалаца1.036.000 (47.091 по мечу)
Најбољи стрелацБразил Адемир (8)[1]

Светско првенство у фудбалу 1950. је четврто по реду светско првенство. Одржано је у Бразилу од 24. јуна до 16. јула. Ова одлука је донесена у јулу 1946. на седници ФИФА-е. Ово је такође било прво светско првенство које је називано и Куп Жила Римеа, ради обележавања 25-огодишњице Жила Римеа као председника ФИФА-е. Првенство је освојено од стране Уругваја, који је у одлучујућој утакмици победио репрезентацију Бразила са 2:1. Ово је такође било једино светско првенство које није имало финалну утакмицу већ је победника одлучивало победа у финалној групи од четири тима у којој су биле репрезентације Уругваја, Бразила, Шведске и Шпаније.

Позадина такмичења[уреди | уреди извор]

Због Другог светског рата, светска првенства нису се одржавала од Првенства у Француској 1938. године. Првенства предвиђена за 1942. и 1946. годину су била отказана. ФИФА је одмах по завршетку рата покренула иницијативу да се светска првенства поново покрену. Пошто је Европа била под рушевинама, ФИФА је имала проблема у налажењу државе заинтересоване за домаћинство светског првенства, првенствено због немогућности да се новац троши на спортска такмичења, као и мишљења већине влада да одржавање спортске манифестације непосредно након рата није примерно. Иако је ФИФА планирала одржати ово првенство 1949. године, Бразил је у својој кандидатури 1946. године предложио да се такмичење одржи 1950. године.[2] Уз Бразил, једини конкурент била је Немачка, која је уједно била конкурент Бразилу и за никада одржано СП 1942. године. Због тога што су се претходна два првенства одржала на европском тлу, ФИФА је без дужег размишљања поново одлучила да пружи прилику Јужној Америци након што је Бразил одлучио бити домаћин.

Квалификације[уреди | уреди извор]

Након осигуравања домаћина такмичења, ФИФА се и даље морала потрудити да наговори државе да шаљу своје репрезентације на такмичење. Италија је била заинтересована да брани своју титулу од пре дванаест година и последњег светског првенства, али тешко стање у држави, као и у целој Европи, је одговорило играче од наступа. Ипак пошто је наводно ФИФА Италији надокнадила све путне трошкове, пристали су отпутовати у Бразил.

За разлику од Италије и Аустрије, две врло успешне предратне репрезентације, које нису биле предмет ФИФА-иних санкција, Јапан и окупираној Немачкој наступање у квалификацијама било је забрањено. Али је репрезентацији Сара наступање било дозвољено иако су били под француском окупацијом и упркос томе што Фудбалски савез Западне Немачке није поново покренут.

Репрезентацијама Уједињеног Краљевства такође је било дозвољено такмичење након што су се вратиле под окриље ФИФА-е после седамнаестогодишње одсутности. Одлучено је да ће се користити British Home Championship, турнир са четири репрезентације од које би две најбоље добиле право наступања на квалификацијама. Првопласирани су били Енглези, а другопласирани Шкоти. Шкоти су касније одустали.

Индијци су одустали од такмичења јер им ФИФА није допустила да наступају босоноги. Уз Индију, одустала је и Турска, а као замене позване су Француска и Португал, али су обе репрезентације на крају одбиле тај позив. У почетку је Француска пристала да наступи, али када је сазнала да ће одиграти две утакмице у градовима међусобно удаљенима три хиљаде километара послала је ФИФА-и негативан одговор. На крају, само 13 екипа је остало у главном турниру за разлику од предвиђених 16, баш као и на првом издању Светског првенства, из 1930. године.

Ток такмичења[уреди | уреди извор]

Земље које су се квалификовале

Првобитна идеја била је да се такмичење одржи са шеснаест екипа подељених у четири групе, а да победници група иду у завршну групу чији би победник био уједно и светски првак. Због отказа неких репрезентација, наступило је само тринаест екипа у главном турниру, што је за последицу имало да само две групе имају четири екипе, једна три репрезентације, а једна група имала је само две репрезентације. Пошто је Бразил величином доминантна држава на јужноамеричком континенту, већина је репрезентација морала да путује и по неколико стотина, чак и хиљада километара да би могле да одиграју утакмице. Једино је Бразил био у повлашћеном положају јер је играо у Рио де Жанеиру и релативно блиском Сао Паолу.

Комбинована екипа Велике Британије недуго пре Првенства победила је изабрану репрезентацију Европе са високих 6:1 на домаћем терену у Енглеској и ушла је у такмичење као један од фаворита. Али након изненађујућих пораза од Американаца и Шпаније од по 1:0, Енглези су испали из даљњег такмичења. Када се резултат о поразу против САД појавио у енглеским новинама, већина становника је веровала да се ради о новинарској грешци.

Завршна група[уреди | уреди извор]

У завршној групи нашла су се четири победника својих група; Бразил, Шпанија, Шведска и Уругвај, који је наступио по први пут после првог светског првенства. Светски првак постала би она репрезентација која би завршила на врху завршне групе после три одигране утакмице (играо је свако са сваким по једном). Свих шест утакмица одигране су у Рио де Жанеиро на стадиону Маракана и Сао Паолу (Бразил је одиграо све своје утакмице на Маракани, а утакмице без Бразила одржаване су у Сао Паолу).

Бразилци су помели своја прва два противника. Било је 7-1 против Швеђана и 6-1 против Шпанаца. Пре одлучујуће утакмице против Уругваја, Бразил је био први са четири бода и импресивном гол-разликом од 13-2, док је Уругвај био само један бод иза (за победу су се тада давала два бода). 16. јула 1950. године догодио се историјски спектакл названMaracanazo, утакмица одиграна пред званично 199.954 гледалаца (док процене говоре и до 215.000) на стадиону Маракана̃. Домаћин Бразил морао је остати барем нерешено и првенство би било њихово. Уистину, чинило се да ће Бразил освојити првенство након вођства у 47. минути захваљујући голу Фриаце. Ипак, Уругвај је успео изједначити, а једанаест минута пре краја и повести захваљујући голу Алсидеса Гиђе. Уругвај је успио да сачува вођство до краја утакмице и тако постао светски првак по други пут у свом другом наступу на светским првенствима (бојкотовао је претходна два такмичења у Европи).

Просечан број гледалаца по утакмици био је рекордних 61.000, при чему је помогло осам утакмица одиграних на новоизграђеној Маракани која је могла да прими 200.000 гледалаца. Овај рекорд остао је недостижан све до Првенства у САД 1994. године. Не рачунајући утакмице на Маракани, просечан број гледалаца био је и даље импресивних 37.500. Такав просек подигле су утакмице у Сао Паулу, док је у осталим градовима број гледалаца био доста низак.

Утакмице[уреди | уреди извор]

Група 1[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
Бразил Бразил 3 2 1 0 8 2 5
Југославија Југославија 3 2 0 1 7 3 4
Швајцарска Швајцарска 3 1 1 1 4 6 3
Мексико Мексико 3 0 0 3 2 10 0

24. јун 1950.
15:00
БразилБразил 4–0 МексикоМексико Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Рајдер (Енглеска)
Гледалаца: 81.000
Адемир Гол 30', Гол 79',
Жаир Гол 65',
Балтазар Гол 71'
(Извештај)

25. јун 1950.
18:00
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија 3–0 ШвајцарскаШвајцарска Бело Оризонте Стадион Индепенденција
Судија: Галети (Италија)
Гледалаца: 8.000
Митић Гол 58',[3]
Томашевић Гол 78',
Огњанов Гол 84'
(Извештај)

28. јун 1950.
15:00
БразилБразил 2–2 ШвајцарскаШвајцарска Сао Пауло Пакаембу
Судија: Азон (Шпанија)
Гледалаца: 42.000
Алфредо Гол 3',
Балтазар Гол 32'[4]
(Извештај) Жак Фатон Гол 17', Гол 88',

28. јун 1950.
18:15
МексикоМексико 1–4 Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија Порто Алегре Стадион Еукалиптус
Судија: Лиф (Енглеска)
Гледалаца: 11.000
Хектор Ортиз Гол 87' (пен) (Извештај) Бобек Гол 19'
Ж. Чајковски Гол 23'[5] Гол 51'[6]
Томашевић Гол 81'

1. јул 1950.
15:00
БразилБразил 2–0 Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Грифитс (Велс)
Гледалаца: 142.000
Адемир Гол 3',
Зизињо Гол 69'[7]
(Извештај)

2. јул 1950.
15:40
МексикоМексико 1–2 ШвајцарскаШвајцарска Порто Алегре Стадион Еукалиптус
Судија: Еклинд (Шведска)
Гледалаца: 3.500
Хорацио Касарин Гол 75' (Извештај) Бадер Гол 10'
Тамин Гол 37'[8]

Група 2[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
Шпанија Шпанија 3 3 0 0 6 1 6
Енглеска Енглеска 3 1 0 2 2 2 2
Чиле Чиле 3 1 0 2 5 6 2
Сједињене Америчке Државе САД 3 1 0 2 4 8 2

25. јун 1950.
15:00
ЕнглескаЕнглеска 2–0 ЧилеЧиле Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Ван дер Мер (Холандија)
Гледалаца: 30.000
Мартенсен Гол 39',
Манион Гол 51'
(Извештај)

25. јун 1950.
15:00
ШпанијаШпанија 3–1  Сједињене Државе Куритиба Стадион Дуривал де Брито
Судија: Виана (Бразил)
Гледалаца: 9.000
Басора Гол 75', Гол 78'
Зара Гол 85'
(Извештај) Париани Гол 17'

29. јун 1950.
15:00
ШпанијаШпанија 2–0 ЧилеЧиле Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Малчер (Бразил)
Гледалаца: 20.000
Басора Гол 17'
Зара Гол 30'
(Извештај)

29. јун 1950.
18:00
 Сједињене Државе 1–0 Енглеска Енглеска Бело Оризонте Индепенденција
Судија: Датило (Италија)
Гледалаца: 10.000
Гетџинс Гол 38' (Извештај)

2. јул 1950.
15:00
ШпанијаШпанија 1–0 Енглеска Енглеска Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Галети (Италија)
Гледалаца: 74.000
Зара Гол 48'[9] (Извештај)

2. јул 1950.
18:00
ЧилеЧиле 5–2  Сједињене Државе Ресифе Стадион Илха до Ретиро
Судија: Гардели (Бразил)
Гледалаца: 8.000
Робледо Гол 16'
Кремачи Гол 32' Гол 61' Гол 82'
Прието Гол 54'
(Извештај) Валас Гол 47'
Мака Гол 48' (пен)

Група 3[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
Шведска Шведска 2 1 1 0 5 4 3
Италија Италија 2 1 0 1 4 3 2
Парагвај Парагвај 2 0 1 1 2 4 1

25. јун 1950.
15:00
Шведска Шведска 3–2 ИталијаИталија Сао Пауло Пакаембу
Судија: Луц (Швајцарска)
Гледалаца: 50.000
Јепсон Гол 25', Гол 68'
Андерсон Гол 33'
(Извештај) Карапелезе Гол 7', Мучинели Гол 75'

29. јун 1950.
15:30
ШведскаШведска 2–2 ПарагвајПарагвај Куритиба Стадион Дуривал де Брито
Судија: Мичел (Шкотска)
Гледалаца: 8.000
Сандквист Гол 17',
Палмер Гол 25'
(Извештај) Атилио Лопез Гол 34',
Цезар Лопез Гол 74'

2. јул 1950.
15:00
Италија Италија 2–0 ПарагвајПарагвај Сао Пауло Пакаембу
Судија: Елис (Енглеска)
Гледалаца: 26.000
Карапелезе Гол 12',
Пандолфини Гол 62'
(Извештај)

Група 4[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
Уругвај Уругвај 1 1 0 0 8 0 2
Боливија Боливија 1 0 0 1 0 8 0

2. јул 1950.
18:00
Уругвај Уругвај 8–0 Боливија Боливија Бело Оризонте Индепенденција
Судија: Ридер (Енглеска)
Гледалаца: 5.000
Мигез Гол 14', Гол 40', Гол 51'
Скијафино Гол 17', Гол 53'
Видал Гол 18'
Перез Гол 83'
Гиђа Гол 87'
(Извештај)

Финална група[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
Уругвај Уругвај 3 2 1 0 7 5 5
Бразил Бразил 3 2 0 1 14 4 4
Шведска Шведска 3 1 0 2 6 11 2
Шпанија Шпанија 3 0 1 2 4 11 1

9. јул 1950.
15:00
Бразил Бразил 7–1 ШведскаШведска Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Елис (Енглеска)
Гледалаца: 138.000
Адемир Гол 17', Гол 37', Гол 51', Гол 59'
Чико Гол 39', Гол 87',
Манека Гол 85'
(Извештај) Андерсон Гол 67' (пен)

9. јул 1950.
15:00
Уругвај Уругвај 2–2 Шпанија Шпанија Сао Пауло Пакаембу
Судија: Грифитс (Велс)
Гледалаца: 44.000
Гиђа Гол 27'
Варела Гол 72'
(Извештај) Басора Гол 39', Гол 41'

13. јул 1950.
15:00
Бразил Бразил 6–1 Шпанија Шпанија Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Лиф (Енглеска)
Гледалаца: 152.000
Пара Гол 17' (а. г.)
Жаир Гол 21',
Чико Гол 29', Гол 55'
Адемир Гол 57',
Зизињо Гол 74'
(Извештај) Игоа Гол 70'

13. јул 1950.
15:00
Уругвај Уругвај 3–2 Шведска Шведска Сао Пауло Пакаембу
Судија: Галеати (Италија)
Гледалаца: 8.000
Гиђа Гол 39'
Мигез Гол 77', Гол 84'
(Извештај) Палмер Гол 4',
Сандквист Гол 41'

16. јул 1950.
15:00
Шведска Шведска 3–1 Шпанија Шпанија Сао Пауло Пакаембу
Судија: Ван дер Мер (Холандија)
Гледалаца: 11.000
Сандквист Гол 15'
Мелберг Гол 34'
Палмер Гол 79'
(Извештај) Зара Гол 82'

16. јул 1950.
15:00
Одлучујућа утакмица
Уругвај Уругвај 2–1 Бразил Бразил Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Џорџ Ридер (Енглеска)
Гледалаца: 199.954
Шиафино Гол 66'
Гиђа Гол 79'
(Извештај) Фријаса Гол 47'

Награде[уреди | уреди извор]

Победник Светског првенства 1950.
Уругвај
Репрезентација Уругваја
Друга титула
Златна копачка:
 Бразил, Адемир

Стрелци[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Goals galore from Brazil's lesser-known legend”. fifa.com. 14. 2. 2018. Приступљено 22. 2. 2020. 
  2. ^ Planet World Cup - SP 1950., Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ ФИФА је овај гол приписала Кости Томашевићу; а РСССФ и Крис Фреди Митићу.
  4. ^ По РСССФ гол је дат у 43 минути.
  5. ^ По ФИФА извештају гол је постигнут у 22 минути.
  6. ^ По ФИФА извештају гол је постигнут у 62 минути.
  7. ^ По РСССФ гол је дат у 89 минути.
  8. ^ По РСССФ извештају гол је постигао Чарлс Антенен у 44 минути.|
  9. ^ По РСССФ гол је дат у 49 минути.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]