Светско првенство у фудбалу 1950.

С Википедије, слободне енциклопедије
Светско првенство у фудбалу 1950.
WorldCup1950logo.jpg
Званични постер првенства
Детаљи такмичења
Држава домаћин Бразил
Тимови13
Финалне позиције
Шампион Уругвај (2. титула)
Друго место Бразил
Треће место Шведска
Четврто место Шпанија
Статистике турнира
Одиграно утакмица22
Постигнуто голова88 (4 по мечу)
Укупно гледалаца1.036.000 (47.091 по мечу)
Најбољи стрелацБразил Адемир (8)[1]
1938
1954

Светско првенство у фудбалу 1950. је четврто по реду светско првенство. Одржано је у Бразилу од 24. јуна до 16. јула. Ова одлука је донесена у јулу 1946. на седници ФИФА-е. Ово је такође било прво светско првенство које је називано и Куп Жила Римеа, ради обележавања 25-огодишњице Жила Римеа као председника ФИФА-е. Првенство је освојено од стране Уругваја, који је у одлучујућој утакмици победио репрезентацију Бразила са 2:1. Ово је такође било једино светско првенство које није имало финалну утакмицу већ је победника одлучивало победа у финалној групи од четири тима у којој су биле репрезентације Уругваја, Бразила, Шведске и Шпаније.

Позадина такмичења[уреди | уреди извор]

Због Другог светског рата, светска првенства нису се одржавала од Првенства у Француској 1938. године. Првенства предвиђена за 1942. и 1946. годину су била отказана. ФИФА је одмах по завршетку рата покренула иницијативу да се светска првенства поново покрену. Пошто је Европа била под рушевинама, ФИФА је имала проблема у налажењу државе заинтересоване за домаћинство светског првенства, првенствено због немогућности да се новац троши на спортска такмичења, као и мишљења већине влада да одржавање спортске манифестације непосредно након рата није примерно. Иако је ФИФА планирала одржати ово првенство 1949. године, Бразил је у својој кандидатури 1946. године предложио да се такмичење одржи 1950. године.[2] Уз Бразил, једини конкурент била је Немачка, која је уједно била конкурент Бразилу и за никада одржано СП 1942. године. Због тога што су се претходна два првенства одржала на европском тлу, ФИФА је без дужег размишљања поново одлучила да пружи прилику Јужној Америци након што је Бразил одлучио бити домаћин.

Квалификације[уреди | уреди извор]

Након осигуравања домаћина такмичења, ФИФА се и даље морала потрудити да наговори државе да шаљу своје репрезентације на такмичење. Италија је била заинтересована да брани своју титулу од пре дванаест година и последњег светског првенства, али тешко стање у држави, као и у целој Европи, је одговорило играче од наступа. Ипак пошто је наводно ФИФА Италији надокнадила све путне трошкове, пристали су отпутовати у Бразил.

За разлику од Италије и Аустрије, две врло успешне предратне репрезентације, које нису биле предмет ФИФА-иних санкција, Јапан и окупираној Немачкој наступање у квалификацијама било је забрањено. Али је репрезентацији Сара наступање било дозвољено иако су били под француском окупацијом и упркос томе што Фудбалски савез Западне Немачке није поново покренут.

Репрезентацијама Уједињеног Краљевства такође је било дозвољено такмичење након што су се вратиле под окриље ФИФА-е после седамнаестогодишње одсутности. Одлучено је да ће се користити British Home Championship, турнир са четири репрезентације од које би две најбоље добиле право наступања на квалификацијама. Првопласирани су били Енглези, а другопласирани Шкоти. Шкоти су касније одустали.

Индијци су одустали од такмичења јер им ФИФА није допустила да наступају босоноги. Уз Индију, одустала је и Турска, а као замене позване су Француска и Португал, али су обе репрезентације на крају одбиле тај позив. У почетку је Француска пристала да наступи, али када је сазнала да ће одиграти две утакмице у градовима међусобно удаљенима три хиљаде километара послала је ФИФА-и негативан одговор. На крају, само 13 екипа је остало у главном турниру за разлику од предвиђених 16, баш као и на првом издању Светског првенства, из 1930. године.

Ток такмичења[уреди | уреди извор]

Земље које су се квалификовале

Првобитна идеја била је да се такмичење одржи са шеснаест екипа подељених у четири групе, а да победници група иду у завршну групу чији би победник био уједно и светски првак. Због отказа неких репрезентација, наступило је само тринаест екипа у главном турниру, што је за последицу имало да само две групе имају четири екипе, једна три репрезентације, а једна група имала је само две репрезентације. Пошто је Бразил величином доминантна држава на јужноамеричком континенту, већина је репрезентација морала да путује и по неколико стотина, чак и хиљада километара да би могле да одиграју утакмице. Једино је Бразил био у повлашћеном положају јер је играо у Рио де Жанеиру и релативно блиском Сао Паолу.

Комбинована екипа Велике Британије недуго пре Првенства победила је изабрану репрезентацију Европе са високих 6:1 на домаћем терену у Енглеској и ушла је у такмичење као један од фаворита. Али након изненађујућих пораза од Американаца и Шпаније од по 1:0, Енглези су испали из даљњег такмичења. Када се резултат о поразу против САД појавио у енглеским новинама, већина становника је веровала да се ради о новинарској грешци.

Завршна група[уреди | уреди извор]

У завршној групи нашла су се четири победника својих група; Бразил, Шпанија, Шведска и Уругвај, који је наступио по први пут после првог светског првенства. Светски првак постала би она репрезентација која би завршила на врху завршне групе после три одигране утакмице (играо је свако са сваким по једном). Свих шест утакмица одигране су у Рио де Жанеиро на стадиону Маракана и Сао Паолу (Бразил је одиграо све своје утакмице на Маракани, а утакмице без Бразила одржаване су у Сао Паолу).

Бразилци су помели своја прва два противника. Било је 7-1 против Швеђана и 6-1 против Шпанаца. Пре одлучујуће утакмице против Уругваја, Бразил је био први са четири бода и импресивном гол-разликом од 13-2, док је Уругвај био само један бод иза (за победу су се тада давала два бода). 16. јула 1950. године догодио се историјски спектакл названMaracanazo, утакмица одиграна пред званично 199.954 гледалаца (док процене говоре и до 215.000) на стадиону Маракана̃. Домаћин Бразил морао је остати барем нерешено и првенство би било њихово. Уистину, чинило се да ће Бразил освојити првенство након вођства у 47. минути захваљујући голу Фриаце. Ипак, Уругвај је успео изједначити, а једанаест минута пре краја и повести захваљујући голу Алсидеса Гиђе. Уругвај је успио да сачува вођство до краја утакмице и тако постао светски првак по други пут у свом другом наступу на светским првенствима (бојкотовао је претходна два такмичења у Европи).

Просечан број гледалаца по утакмици био је рекордних 61.000, при чему је помогло осам утакмица одиграних на новоизграђеној Маракани која је могла да прими 200.000 гледалаца. Овај рекорд остао је недостижан све до Првенства у САД 1994. године. Не рачунајући утакмице на Маракани, просечан број гледалаца био је и даље импресивних 37.500. Такав просек подигле су утакмице у Сао Паулу, док је у осталим градовима број гледалаца био доста низак.

Утакмице[уреди | уреди извор]

Група 1[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
Бразил Бразил 3 2 1 0 8 2 5
Југославија Југославија 3 2 0 1 7 3 4
Швајцарска Швајцарска 3 1 1 1 4 6 3
Мексико Мексико 3 0 0 3 2 10 0

24. јун 1950.
15:00
БразилБразил 4–0 МексикоМексико Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Рајдер (Енглеска)
Гледалаца: 81.000
Адемир Гол у 30. минуту 30', Гол у 79. минуту 79',
Жаир Гол у 65. минуту 65',
Балтазар Гол у 71. минуту 71'
(Извештај)

25. јун 1950.
18:00
Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија 3–0 ШвајцарскаШвајцарска Бело Оризонте Стадион Индепенденте
Судија: Галети (Италија)
Гледалаца: 8.000
Митић Гол у 58. минуту 58',[3]
Томашевић Гол у 78. минуту 78',
Огњанов Гол у 84. минуту 84'
(Извештај)

28. јун 1950.
15:00
БразилБразил 2–2 ШвајцарскаШвајцарска Сао Пауло Стадион Пакамбу
Судија: Азон (Шпанија)
Гледалаца: 42.000
Алфредо Гол у 3. минуту 3',
Балтазар Гол у 32. минуту 32'[4]
(Извештај) Жак Фатон Гол у 17. минуту 17', Гол у 88. минуту 88',

28. јун 1950.
18:15
МексикоМексико 1–4 Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија Порто Алегре Стадион Еукалиптус
Судија: Лиф (Енглеска)
Гледалаца: 11.000
Хектор Ортиз Гол у 87. минуту 87' (пен) (Извештај) Бобек Гол у 19. минуту 19'
Ж. Чајковски Гол у 23. минуту 23'[5] Гол у 51. минуту 51'[6]
Томашевић Гол у 81. минуту 81'

1. јул 1950.
15:00
БразилБразил 2–0 Социјалистичка Федеративна Република ЈугославијаЈугославија Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Грифитс (Велс)
Гледалаца: 142.000
Адемир Гол у 3. минуту 3',
Зизињо Гол у 69. минуту 69'[7]
(Извештај)

2. јул 1950.
15:40
МексикоМексико 1–2 ШвајцарскаШвајцарска Порто Алегре Стадион Еукалиптус
Судија: Еклинд (Шведска)
Гледалаца: 3.500
Хорацио Касарин Гол у 75. минуту 75' (Извештај) Бадер Гол у 10. минуту 10'
Тамин Гол у 37. минуту 37'[8]

Група 2[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
Шпанија Шпанија 3 3 0 0 6 1 6
Енглеска Енглеска 3 1 0 2 2 2 2
Чиле Чиле 3 1 0 2 5 6 2
Сједињене Америчке Државе САД 3 1 0 2 4 8 2

25. јун 1950.
15:00
ЕнглескаЕнглеска 2–0 ЧилеЧиле Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Ван дер Мер (Холандија)
Гледалаца: 30.000
Мартенсен Гол у 39. минуту 39',
Манион Гол у 51. минуту 51'
(Извештај)

25. јун 1950.
15:00
ШпанијаШпанија 3–1  Сједињене Државе Куритиба Стадион Дуривал де Брито
Судија: Виана (Бразил)
Гледалаца: 9.000
Басора Гол у 75. минуту 75', Гол у 78. минуту 78'
Зара Гол у 85. минуту 85'
(Извештај) Париани Гол у 17. минуту 17'

29. јун 1950.
15:00
ШпанијаШпанија 2–0 ЧилеЧиле Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Малчер (Бразил)
Гледалаца: 20.000
Басора Гол у 17. минуту 17'
Зара Гол у 30. минуту 30'
(Извештај)

29. јун 1950.
18:00
 Сједињене Државе 1–0 Енглеска Енглеска Бело Оризонте Стадион Инденпендиенте
Судија: Датило (Италија)
Гледалаца: 10.000
Гетџинс Гол у 38. минуту 38' (Извештај)

2. јул 1950.
15:00
ШпанијаШпанија 1–0 Енглеска Енглеска Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Галети (Италија)
Гледалаца: 74.000
Зара Гол у 48. минуту 48'[9] (Извештај)

2. јул 1950.
18:00
ЧилеЧиле 5–2  Сједињене Државе Ресифе Стадион Илха до Ретиро
Судија: Гардели (Бразил)
Гледалаца: 8.000
Робледо Гол у 16. минуту 16'
Кремачи Гол у 32. минуту 32' Гол у 61. минуту 61' Гол у 82. минуту 82'
Прието Гол у 54. минуту 54'
(Извештај) Валас Гол у 47. минуту 47'
Мака Гол у 48. минуту 48' (пен)

Група 3[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
Шведска Шведска 2 1 1 0 5 4 3
Италија Италија 2 1 0 1 4 3 2
Парагвај Парагвај 2 0 1 1 2 4 1

25. јун 1950.
15:00
Шведска Шведска 3–2 ИталијаИталија Сао Пауло Стадион Пакаембу
Судија: Луц (Швајцарска)
Гледалаца: 50.000
Јепсон Гол у 25. минуту 25', Гол у 68. минуту 68'
Андерсон Гол у 33. минуту 33'
(Извештај) Карапелезе Гол у 7. минуту 7', Мучинели Гол у 75. минуту 75'

29. јун 1950.
15:30
ШведскаШведска 2–2 ПарагвајПарагвај Куритиба Стадион Дуривал де Брито
Судија: Мичел (Шкотска)
Гледалаца: 8.000
Сандквист Гол у 17. минуту 17',
Палмер Гол у 25. минуту 25'
(Извештај) Атилио Лопез Гол у 34. минуту 34',
Цезар Лопез Гол у 74. минуту 74'

2. јул 1950.
15:00
Италија Италија 2–0 ПарагвајПарагвај Сао Пауло Стадион Пакаембу
Судија: Елис (Енглеска)
Гледалаца: 26.000
Карапелезе Гол у 12. минуту 12',
Пандолфини Гол у 62. минуту 62'
(Извештај)

Група 4[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
Уругвај Уругвај 1 1 0 0 8 0 2
Боливија Боливија 1 0 0 1 0 8 0

2. јул 1950.
18:00
Уругвај Уругвај 8–0 Боливија Боливија Бело Оризонте Стадион Инденпендиенте
Судија: Ридер (Енглеска)
Гледалаца: 5.000
Мигез Гол у 14. минуту 14', Гол у 40. минуту 40', Гол у 51. минуту 51'
Шиафино Гол у 17. минуту 17', Гол у 53. минуту 53'
Видал Гол у 18. минуту 18'
Перез Гол у 83. минуту 83'
Гиђа Гол у 87. минуту 87'
(Извештај)

Финална група[уреди | уреди извор]

Репрезентација Ута П Н И ГД ГП Поена
Уругвај Уругвај 3 2 1 0 7 5 5
Бразил Бразил 3 2 0 1 14 4 4
Шведска Шведска 3 1 0 2 6 11 2
Шпанија Шпанија 3 0 1 2 4 11 1

9. јул 1950.
15:00
Бразил Бразил 7–1 ШведскаШведска Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Елис (Енглеска)
Гледалаца: 138.000
Адемир Гол у 17. минуту 17', Гол у 37. минуту 37', Гол у 51. минуту 51', Гол у 59. минуту 59'
Чико Гол у 39. минуту 39', Гол у 87. минуту 87',
Манека Гол у 85. минуту 85'
(Извештај) Андерсон Гол у 67. минуту 67' (пен)

9. јул 1950.
15:00
Уругвај Уругвај 2–2 Шпанија Шпанија Сао Пауло Стадион Пакаембу
Судија: Грифитс (Велс)
Гледалаца: 44.000
Гиђа Гол у 27. минуту 27'
Варела Гол у 72. минуту 72'
(Извештај) Басора Гол у 39. минуту 39', Гол у 41. минуту 41'

13. јул 1950.
15:00
Бразил Бразил 6–1 Шпанија Шпанија Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Лиф (Енглеска)
Гледалаца: 152.000
Пара Гол у 17. минуту 17' (а. г.)
Жаир Гол у 21. минуту 21',
Чико Гол у 29. минуту 29', Гол у 55. минуту 55'
Адемир Гол у 57. минуту 57',
Зизињо Гол у 74. минуту 74'
(Извештај) Игоа Гол у 70. минуту 70'

13. јул 1950.
15:00
Уругвај Уругвај 3–2 Шведска Шведска Сао Пауло Стадион Пакаембу
Судија: Галеати (Италија)
Гледалаца: 8.000
Гиђа Гол у 39. минуту 39'
Мигез Гол у 77. минуту 77', Гол у 84. минуту 84'
(Извештај) Палмер Гол у 4. минуту 4',
Сандквист Гол у 41. минуту 41'

16. јул 1950.
15:00
Шведска Шведска 3–1 Шпанија Шпанија Сао Пауло Стадион Пакаембу
Судија: Ван дер Мер (Холандија)
Гледалаца: 11.000
Сандквист Гол у 15. минуту 15'
Мелберг Гол у 34. минуту 34'
Палмер Гол у 79. минуту 79'
(Извештај) Зара Гол у 82. минуту 82'

16. јул 1950.
15:00
Одлучујућа утакмица
Уругвај Уругвај 2–1 Бразил Бразил Рио де Жанеиро Маракана
Судија: Џорџ Ридер (Енглеска)
Гледалаца: 199.954
Шиафино Гол у 66. минуту 66'
Гиђа Гол у 79. минуту 79'
(Извештај) Фријаса Гол у 47. минуту 47'

Награде[уреди | уреди извор]

Победник Светског првенства 1950.
Уругвај
Репрезентација Уругваја
Друга титула
Златна копачка:
 Бразил, Адемир

Стрелци[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Goals galore from Brazil's lesser-known legend”. fifa.com. 14. 2. 2018. Приступљено 22. 2. 2020. 
  2. ^ Planet World Cup - SP 1950., Приступљено 25. 4. 2013.
  3. ^ ФИФА је овај гол приписала Кости Томашевићу; а РСССФ и Крис Фреди Митићу.
  4. ^ По РСССФ гол је дат у 43 минути.
  5. ^ По ФИФА извештају гол је постигнут у 22 минути.
  6. ^ По ФИФА извештају гол је постигнут у 62 минути.
  7. ^ По РСССФ гол је дат у 89 минути.
  8. ^ По РСССФ извештају гол је постигао Чарлс Антенен у 44 минути.|
  9. ^ По РСССФ гол је дат у 49 минути.

Спољашње везе[уреди | уреди извор]