Ђанлука Вијали

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Ђанлука Вијали
Лични подаци
Датум рођења (1964-07-09)9. јул 1964.(54 год.)
Место рођења Кремона, Италија
Висина 1,80 m
Позиција Нападач
Јуниорска каријера
1973—1978
1978—1980
Перголетезе
Кремонезе
Сениорска каријера*
Године Клуб Наст. (Гол)
1980—1984
1984—1992
1992—1996
1996—1999
Кремонезе
Сампдорија
Јувентус
Челси
105 (23)
223 (85)
102 (38)
58 (21)
Репрезентативна каријера**
1985—1992 Застава Италије Италија 59 (16)
Тренерска каријера
1998—2000
2001—2002
Челси
Вотфорд
* Датум актуелизовања: 27. јун 2015.
** Датум актуелизовања: 27. јун 2015.
Освојене медаље
фудбал
Светско првенство
Бронзана медаља — треће место 1990. Италија Италија

Ђанлука Вијали (итал. Gianluca Vialli; 9. јул 1964, Кремона) бивши је италијански фудбалер, а тренутно фудбалски тренер. Као играч, играо је на позицији нападача.

Клупска каријера[уреди]

Своју сениорску каријеру Вијали је почео 1980. године у клубу из родног града Кремонезеу. Након постигнутих 10 голова у сезони 1983/84. прелази у Сампдорију.

У Сампдорији игра у тандему заједно са својим другом из детињства Робертом Манћинијем.[1] Њих двојица су заједно добили надимак Гол близанци. Док је Вијали играо за Сампдорију клуб је достигао највеће успехе у клупској историји. Сезоне 1990/91. Сампдорија је први пут постала шампион Италије, а Вијали је био први стрелац лиге са 19 погодака. Са Сампдоријом је освојио и Куп победника купова 1990. када је у финалу против Андерлехта постигао 2 гола, као и 3 италијанска купа. Вијали је са Сампдоријом играо против Барселоне у финалу Купа шампиона 1991/92, где је Барселона тријумфовала.

Вијали убрзо након тог финала прелази у Јувентус, са којим већ у првој сезони осваја Куп УЕФА. Сезоне 1994/95. Вијали са Јувентусом осваја дуплу круну у Италији, а уједно је и играо финале Купа УЕФА, где је Јувентус поражен од Парме иако је у реванш мечу Вијали постигао одличан гол. Каријеру у Јувентусу је окончао као капитен екипе подигавши пехар Лиге шампиона 1996. године, када је Јувентус након бољег извођења једанаестераца славио против Ајакса.

У лето 1996. Вијали прелази у Челси код тренера Руда Гулита, и већ у првој сезони осваја ФА куп. Упркос добрим партијама Вијали не игра често код Гулита.

Репрезентација[уреди]

Вијали је дебитовао за италијанску репрезентацију 1985. против Пољске. Учествовао је на Европском првенству 1988. где је у групној фази постигао победоносни гол против Шпаније. Италија је испала на том првенству од Совјетског Савеза, Вијали је на крају био уврштен у најбољи тим првенства.

Италија је била домаћин Светског првенства 1990, а од Вијалија се доста очекивало.[2] Ипак, Вијали у првом мечу против Аустрије није постигао гол, а против САД-а је промашио пенал, и тако је постао замена за Салватореа Скилаћија. Касније је тек заиграо у полуфиналу ушавши у игру са клупе против Аргентине, а Италија је елиминисана након извођења пенала.

Своју репрезентативну каријеру је завршио 1992. године због напетог односа са тадашњим селектором Ариго Сакијем.[3] Вијали је одиграо 59 мечева за Италију и постигао 16 голова.

Тренерска каријера[уреди]

У Челсију Руд Гулит је био отпуштен као тренер у фебруару 1998, а 33-годишњи Вијали је био постављен за тренера-играча. Челси је већ био у полуфиналу Лига купа и у четвртфиналу Купа победника купова, а на крају ће освојити оба такмичења и завршити као 4. у Премијер лиги. Победивши Штутгарт у финалу Купа победника купова 13. маја 1998. Вијали је постао најмлађи тренер који је освојио неко европско клупско такмичење са 33 године и 308 дана. Рекорд је трајао до 18. маја 2011. када је Андре Виљаш-Боаш са Портом освојио Лигу Европе са 33 године и 213 дана.

Наредне сезоне Челси је освојио Суперкуп Европе победом над Реал Мадридом 1:0, и завршио као 3. у Премијер лиги са само 4 бода мање од шампиона Манчестер јунајтеда. Исте сезоне Вијали је одиграо свој последњи меч за Челси против Дерби каунтија, и на том мечу је постигао гол. Сезоне 1999/00. Челси стиже до четвртфинала Лиге шампиона, где побеђује Барселону у првом мечу са 3:1, али у реваншу губи 5:1 након продужетака. Исте сезоне Вијали је са Челсијем освојио ФА куп победом над Астон Вилом у финалу. Сезона 2000/01. почиње одлично за Челси и Вијалија победом над Манчестер јунајтедом у Суперкупу Енглеске, што је био пети Вијалијев трофеј за мање од три године проведене у клубу, и то га је тада чинило најбољим клупским тренером у историји. Међутим, Вијали је убрзо смењен због низа лоших резултата.

Вијали је преузео Вотфорд у сезони 2001/02, који је тада у Другој лиги. Са Вотфордом је заузео 14. место у лиги, па је зато смењен након годину дана вођења екипе.

Играчки успеси[уреди]

Кремонезе[уреди]

  • Серија Ц 1 (1) : 1980/81. (1. место—промоција у виши ранг)

Сампдорија[уреди]

Јувентус[уреди]

Челси[уреди]

Тренерски успеси[уреди]

Челси[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „Editorial”. Архивирано из оригинала на датум 03. 11. 2013. Приступљено 01. 11. 2013.  Текст „ Mancini: The magician of Sampdoria ” игнорисан (помоћ); Текст „ FOX SPORTS ” игнорисан (помоћ)
  2. ^ Lessons in Calcio - Gianluca Vialli
  3. ^ Close-up: Gianluca Vialli: Revivalist at Bridgehead - Sport - The Independent