Западносибирска низија
Западносибирска низија
Западно-Сибирская равнина | |
|---|---|
 Река Васјуган у Томској области | |
.svg)  Западносибирска низија Локација у Русији | |
| Coordinates: 62° 00′ N 76° 00′ E / 62.000° С; 76.000° И | |
| Локација | Русија Казахстан |
| Део | Сибир |
| Површина | |
| • Укупно | 2.600.000 km2 (1.000.000 sq mi) |
| Dimensions | |
| • Дужина | 2.500 km (1.600 mi) |
| • Ширина | 1.500 km (930 mi) |
Западносибирска низија (рус. Западно-Сибирская низменность) је велика равница у западном делу Сибира у Русији, између планине Урал на западу и реке Јенисеј на истоку, и планина Алтај на југоистоку. Велики део равнице је слабо исушен и састоји се од неких од највећих светских мочвара и поплавних равница. Важни градови су Чељабинск, Новосибирск, Омск и Томск, као и Сургут и Нижњевартовск.
Зиме на Западносибирској равници су оштре и дуге. Клима већине равничарских подручја је субарктичка или континентална. Равница је имала велике резерве нафте и природног гаса. Већина руске производње нафте и гаса извучена је из ове области током 1970-их и 80-их.[1]
Географија
[уреди | уреди извор]
Западносибиска низија се простире између планине Урал на западу и Средњосибирске висоравни на истоку. На северу равница преко полуострва Јамал излази на Карско море (Северни ледени океан). Не постоји природна граница између Западносибирске и Северносибирске равнице на коју се наслања полуострво Тајмир. На југоистоку се налазе Сајанске и Бајкалске планине, док је на југозападу Казахска висораван.
Западносибирска низија је једна од великих руских области и описана је као највећа непрекидна низија на свету – више од 50 процената је мање од 100 m (330 ft) изнад нивоа мора[2]— – и покрива површину од око 2,6– 2,7 милиона квадратних километара (10 милиона квадратних миља) што је око једне трећине Сибира.[1] Она се протеже се од севера ка југу на 2.500 kilometres (1.600 miles), достижући максималну ширину од 1.500 kilometres (930 miles) у свом јужном делу,[3] од Арктичког океана до подножја планина Алтај, и од истока према западу на 1,900 km (1,181 mi) од Урала до реке Јенисеј. Поред Јенисеја, друге главне реке у Западносибирској низији су од запада ка истоку Иртиш, Об, Надим, Пур и Таз. Постоји много језера и мочвара, а велики предели равница су поплављени у пролеће.
Дуга река Јенисеј тече широко од југа ка северу, на удаљености од 3,530 km (2,193 mi) до Арктичког океана, где испушта више од 20 милиона литара (5 милиона галона) воде у секунди на своја ушћа. Заједно са притоком Ангаром, две реке протичу дуж 5,530 km (3,436 mi). Долина коју формира Јенисеј делује као груба линија раздвајања између Западносибирске равнице и Средњесибирске висоравни.[4] Сибирске увале су ниско брдско подручје које се простире од истока ка западу преко равнице.[5] Глацијалне наслаге се простиру све до ушћа Об-Иртиш, формирајући повремено ниска брда и гребене, укључујући Обску висораван на југу,[6] али је иначе равница изузетно равна и без особености. Ишимска равница и Барабаска низија на југу су важне пољопривредне области.[7] Постоје слана језера у равници Кулунда, која се протеже ка југу до Казахстана, а на југу је ограничена брдима Кокшетау.[8]
Западносибирска равница је веома мочварна и земљишта су углавном тресетни хистосол и, у северном делу без дрвећа, хистел. То је једна од највећих светских подручја тресетишта, која се одликују уздигнутим мочварама. Мочвара Васјуган, једна од највећих појединачних мочвара на свету, покрива око 51,600 km2 (0 sq mi). Бројна су језера у огромним међуречним мочварама поплавне равнице Об-Таз.[3]
Флора и фауна
[уреди | уреди извор]Равница има осам различитих вегетационих региона: тундра, шумска тундра, северна тајга, средња тајга, јужна тајга, подтајга шума, шумска степа и степа. Број животињских врста у западносибирској равници креће се од најмање 107 у тундри до 278 или више у шумско-степском региону. На југу равнице, где је пермафрост углавном одсутан, богати травњаци који су продужетак казахстанске степе формирали су првобитну вегетацију, која је скоро сва била очишћена до почетка 21. века.
Природне одлике
[уреди | уреди извор]Мочварно подручје на југу Западносибирске равнице се идући ка северу претвара у подручје бореалске четинарске шуме умерених предела, затим у тајгу, шумовиту тундру и тундру. У северним деловима равнице услед пермафроста и малог садржаја воде у тлу није могућ раст већих биљака, попут дрвећа, већ ту расту маховине, грмови и папрати.
Димензије
[уреди | уреди извор]Површина Западносибирске низије износи око 3.000.000 км². По томе је око 34 пута већа од Србије и представља највећу равницу на свету. Више од 50% равнице се налази на надморској висини испод 100 метара, а највиша висина је 250 метара. Од севера на југ простире се дужином од 2400 километара, а од истока на запад 1900 километара.
Највеће реке
[уреди | уреди извор]Геологија
[уреди | уреди извор]Западносибирска низија се састоји углавном од кенозојских alluvial deposits|алувијалних наслага[9][10][11][12][13][14] и изузетно је равна. Подизање нивоа мора од педесет метара довело би до плављења читавог копна између Арктичког океана и ушћа Об-Иртиш у близини Ханти-Мансијска (видети такође Тургајски мореуз, Западносибирско глацијално језеро). То је део Земљине коре који је претрпео дуже слегање и састоји се од хоризонталних наслага од пре чак 65 милиона година. Многе од наслага на овој равници су резултат ледених брана које су преокренуле ток река Об и Јенисеј, преусмеравајући их у Каспијско море, а можда и у Аралско море.
Градови
[уреди | уреди извор]Велики градови се налазе углавном у јужном делу низије или на њеним ивицама.
- Барнаул
- Јекатеринбург (бивши Свердловск)
- Курган
- Нижњевартовск
- Норилск
- Новосибирск
- Омск
- Павлодар
- Серов
- Сургут
- Тјумењ
- Томск
- Ханти-Мансијск
- Чељабинск
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б „Western Siberian Plain”. Columbia Encyclopedia. Приступљено 2006-10-24.
- ^ „Russia”. Encyclopædia Britannica. Приступљено 2006-10-24.
- ^ а б Physical Geography of the Soviet Union - West Siberian Plain
- ^ Западно-Сибирская равнина, Great Soviet Encyclopedia, in 30 vols. / Ch. ed. A.M. Prokhorov - 3rd ed. 1969-1978.
- ^ Сибирские Увалы, Great Soviet Encyclopedia, in 30 vols. / Ch. ed. A.M. Prokhorov - 3rd ed. 1969-1978.
- ^ Приобское плато; Great Soviet Encyclopedia in 30 vols. — Ch. ed. A.M. Prokhorov. - 3rd ed. - M. Soviet Encyclopedia, 1969-1978. (in Russian)
- ^ The history of agricultural development of the Baraba Lowland
- ^ Flora of Salt Lakes of the Kulunda Plain (Southern Western Siberia)
- ^ Jackson, Julia A., ур. (1997). „alluvium”. Glossary of geology. (Fourth изд.). Alexandria, Virginia: American Geological Institute. ISBN 0922152349.
- ^ Glossary of Geological Terms. Geotech.org. Retrieved on 2012-02-12.
- ^ Geology Dictionary – Alluvial, Aquiclude, Arkose. Geology.Com. Retrieved on 2012-02-12.
- ^ Jackson, Julia A., ур. (1997). „alluvial deposit”. Glossary of geology. (Fourth изд.). Alexandria, Virginia: American Geological Institute. ISBN 0922152349.
- ^ Allaby, Michael (2013). „alluvium”. A dictionary of geology and earth sciences (Fourth изд.). Oxford: Oxford University Press. ISBN 9780199653065.
- ^ Kidder, Tristram; Liu, Haiwang; Xu, Qinghai; Li, Minglin (јул 2012). „The Alluvial Geoarchaeology of the Sanyangzhuang Site on the Yellow River Floodplain, Henan Province, China: THE YELLOW RIVER FLOODPLAIN, HENAN PROVINCE”. Geoarchaeology. 27 (4): 324—343. S2CID 140587757. doi:10.1002/gea.21411.
Литература
[уреди | уреди извор]- Batalden, Stephen K. (1997). The Newly Independent States of Eurasia: Handbook of Former Soviet Republics. Contributor Sandra L. Batalden (revised изд.). Greenwood Publishing Group. ISBN 978-0897749404. Приступљено 24. 4. 2014.
- Bisher, Jamie (2006). White Terror: Cossack Warlords of the Trans-Siberian. Routledge. ISBN 978-1135765965. Приступљено 24. 4. 2014.
- Black, Jeremy (2008). War and the World: Military Power and the Fate of Continents, 1450–2000. Yale University Press. ISBN 978-0300147698. Приступљено 24. 4. 2014.
- Nicholas B. Breyfogle, Abby Schrader and Willard Sunderland (eds), Peopling the Russian Periphery: Borderland Colonization in Eurasian history (London, Routledge, 2007).
- Etkind, Alexander (2013). Internal Colonization: Russia's Imperial Experience. John Wiley & Sons. ISBN 978-0745673547. Приступљено 24. 4. 2014.
- Forsyth, James (1994). A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony 1581–1990 (illustrated, reprint, revised изд.). Cambridge University Press. ISBN 978-0521477710. Приступљено 24. 4. 2014.
- James Forsyth, A History of the Peoples of Siberia: Russia's North Asian Colony, 1581–1990 (Cambridge, Cambridge University Press, 1994).
- Jack, Zachary Michael, ур. (2008). Inside the Ropes: Sportswriters Get Their Game On. U of Nebraska Press. ISBN 978-0803219076. Приступљено 24. 4. 2014.
- Kropotkin, Peter Alexeivitch; Bealby, John Thomas (1911). „Siberia”. Ур.: Chisholm, Hugh. Encyclopædia Britannica (на језику: енглески). 25 (11 изд.). Cambridge University Press. стр. 10—18.
- Steven G. Marks, Road to Power: The Trans-Siberian Railroad and the Colonization of Asian Russia, 1850–1917 (London, I.B. Tauris, 1991).
- Mote, Victor L. (1998). Siberia: Worlds Apart. Westview series on the post-Soviet republics (illustrated изд.). Westview Press. ISBN 978-0813312989. Приступљено 24. 4. 2014.
- Igor V. Naumov, The History of Siberia. Edited by David Collins (London, Routledge, 2009) (Routledge Studies in the History of Russia and Eastern Europe).
- Stephan, John J. (1996). The Russian Far East: A History (illustrated, reprint изд.). Stanford University Press. ISBN 978-0804727013. Приступљено 24. 4. 2014.
- Pesterev, V. (2015). Siberian frontier: the territory of fear. Royal Geographical Society (with IBG), London.
- Wood, Alan (2011). Russia's Frozen Frontier: A History of Siberia and the Russian Far East 1581 – 1991 (illustrated изд.). A&C Black. ISBN 978-0340971246. Приступљено 24. 4. 2014.
- Alan Wood (ed.), The History of Siberia: From Russian Conquest to Revolution (London, Routledge, 1991).
- Condé Nast's Traveler, Volume 36. Condé Nast Publications. 2001. Приступљено 24. 4. 2014.
- Yearbook. Contributor International Work Group for Indigenous Affairs. International Work Group for Indigenous Affairs. 1992. Приступљено 24. 4. 2014.
- „Arctic Oscillation and Polar Vortex Analysis and Forecasts”. Atmospheric and Environmental Research, Verisk Analytics. Приступљено 20. 5. 2018.
- Haywood, A. J. (2010). Siberia: A Cultural History (на језику: енглески). Oxford University Press. ISBN 9780199754182.
- „ВПН-2010”. Perepis-2010.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 2012-01-18. г. Приступљено 2016-04-03.
- „ВПН-2010”. Gks.ru (на језику: руски). Архивирано из оригинала 15. 3. 2013. г. Приступљено 2016-04-03.
- Pankova, Svetlana; Simpson, St John (21. 1. 2021). Masters of the Steppe: The Impact of the Scythians and Later Nomad Societies of Eurasia: Proceedings of a conference held at the British Museum, 27–29 October 2017 (на језику: енглески). Archaeopress Publishing Ltd. стр. 218—219. ISBN 978-1-78969-648-6. „Inv. nr.Si. 1727- 1/69, 1/70”
- Francfort, Henri-Paul (1. 1. 2020). „Sur quelques vestiges et indices nouveaux de l'hellénisme dans les arts entre la Bactriane et le Gandhāra (130 av. J.-C.-100 apr. J.-C. environ)”
. Journal des Savants (на језику: енглески): 37. - Ollermann, Hans (22. 8. 2019). „Belt Plaque with a Bear Hunt. From Russia (Siberia). Gold. 220-180 B.C. The State Hermitage Museum, St. Petersburg, Russia”.
- „Yellowstone's Super Sister”. Архивирано из оригинала 14. 3. 2005. г. Приступљено 17. 4. 2010. „[...] the Siberian Traps is the prime suspect in wiping out 90 percent of all living species 251 million years ago – the most severe extinction event in Earth's history.”
- Benton, M. J. (2005). When Life Nearly Died: The Greatest Mass Extinction of All Time. Thames & Hudson. ISBN 978-0-500-28573-2.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- NASA Images: West Siberian Plain
- Topography and Drainage of Russia
- Peatlands of the World: Russia — Siberia Архивирано на сајту Wayback Machine (27. септембар 2006)
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
