Пређи на садржај

Куна златица

С Википедије, слободне енциклопедије

Куна златица
Martes martes
Научна класификација уреди
Домен: Eukaryota
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Mammalia
Ред: Carnivora
Породица: Mustelidae
Род: Martes
Врста:
M. martes
Биномно име
Martes martes
Ареал

Куна златица или златка (лат. Martes martes), врста је сисара из рода куна.

Има издужено и витко тело, дужине до 48 cm са репом дужине 28 cm. Шиљата њушка је тамно обојена, са оштрим зубима. Има широке, длакаве и покретљиве уши. Кратке ноге покривене су тамном длаком, чак и на табанима. Под вратом има карактеристичну бледожуту мрљу. Тело јој је прекривено сјајном, кратком, тамносмеђом длаком.

Станиште и ареал

[уреди | уреди извор]

Ово је шумска животиња која се настањује у шупљем дрвећу. Живи у четинарским и мешаним шумама у брдским областима, али и у низијама. Живи скоро у целој Европи и западној Азији.

Начин живота

[уреди | уреди извор]

Добро се пење по стаблима. Ноћна је животиња и излази у лов пред залазак сунца. Лови мале животиње и птице, попут мишева, пухова, веверица, зечева, а упада и у живинарник и коље живину и испија јаја. Дешава се и да упада у пчелињаке због меда. Пари се за време лета, у току јула или августа, а захваљујући одложеној бременитости, тек следећег пролећа окоти најчешће три до четири, а максимално седам младунаца у шупљинама стабала или у напуштеним гнездима птица или веверица.

Лове је због квалитетног и цењеног крзна. Најлакше је лове по снегу због трагова које оставља, а лове је и на замке од гвожђа, а као мамац се узима хлеб испечен са црним луком и непосољеном масти, са додатком меда и камфора. Иако је ово крволочна животиња, могуће ју је припитомити.

У неким земљама Европе где је број куна значајно опао, укључујући Србију, лов на куну (и златицу и белицу) је ограничен.[2]

  1. ^ Herrero, J.; Kranz, A.; Skumatov, D.; Abramov, A.V.; Maran, T. & Monakhov, V.G. (2016). „Martes martes”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2016-3. International Union for Conservation of Nature. 
  2. ^ Pravilnik o proglašenju i zaštiti strogo zaštićenih i zaštićenih divljih vrsta biljaka, životinja i gljiva: Prilog II Strogo zaštićene divlje vrste biljaka, životinja i gljiva Архивирано на сајту Wayback Machine (1. август 2018). Službeni glasnik Republike Srbije, br. 05/10

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Симоновић, Д. и сарадници. 1953. Природописни атлас СИСАРИ. Знање: Београд.
  • Чинери, М. Велика енциклопедија животиња. ИТП „Змај“: Нови Сад. 2001. ISBN 978-86-489-0303-7.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]