Махмут Бакали

С Википедије, слободне енциклопедије
махмут бакали
Махмут Бакали
Лични подаци
Датум рођења(1936-01-19)19. јануар 1936.
Место рођењаЂаковица,  Краљевина Југославија
Датум смрти14. април 2006.(2006-04-14) (70 год.)
Место смртиПриштина, Косово, Србија,  Србија и Црна Гора
Професијаполитиколог
Деловање
Члан КПЈ од1957.

Одликовања
Орден братства и јединства са златним венцем Орден за војне заслуге са златним мачевима

Махмут Бакали (алб. Mahmut Bakalli; Ђаковица, 19. јануар 1936Приштина, 14. април 2006), друштвено-политички радник СФР Југославије, СР Србије и САП Косова.

Биографија[уреди | уреди извор]

Махмут Бакали рођен је 19. јануара 1936. године у Ђаковици. Члан Савеза комунистичке омладине Југославије постао је 1948, а члан Савеза комуниста Југославије 1957. године.

Био је на разним партијским дужностима:

Основну школу и нижу гимназију завршио је у Ђаковици. Средњу техничку школу завршио је у Косовској Митровици, а Високу школу политичких наука у Београду где је и магистрирао[1]. Радио је као доцент на Филозофском факултету Приштинског универзитета, предавао предмет Социологију. Учествовао је на више научних скупова, а штампао и неколико научних и публицистичких радова из области друштвених наука. За председника Покрајинског комитета СК Косова изабран је 28. јуна 1971. године, заменивши на тој функцији Вели Деву, који jе на лични захтев разрешен дужности[1].

Након почетка албанских демонстрација марта 1981. године, на седници Покрајинског комитета СКЈ Косова, 6. маја 1981. поднео је оставку на место председника Председништва СК Косова због осећаја личне одговорности за пропусте у раду СК Косова.[2] Након тога искључен је из СКЈ и наставио да ради као секретар Покрајинске заједнице за научни рад у Приштини, одакле је отишао у пензију.

Од 2001. године био је члан Скупштине Косова и Метохије. Радио је и као саветник премијера Агима Чекуа. Године 2002. био је први сведок на Међународном кривичном суду за бившу Југославију у процесу против Слободана Милошевића.

Умро је од рака плућа 14. априла 2006. године у Приштини.

Одликован је Орденом братства и јединства са златним венцем, Орденом за војне заслуге са златним мачевима и осталим високим одликовањима СФРЈ.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б Јединство (новине) 1. јул 1971, 3
  2. ^ History Commons, Profile: Veli Deva Архивирано на сајту Wayback Machine (19. фебруар 2013) (језик: енглески)

Литература[уреди | уреди извор]