Митил — Википедија

Митил (грч. МИТYΛОΣ) је био Илирски краљ из III века п. н. е. (владао од 270. п. н. е.). Познат је као други илирски краљ који је ковао свој новац, око десет година након Монуниуса (владао око 300-280. године п. н. е.). .^[1] Могуће је да је Митил био Монунов син.^[2]

Свој новац ковао је у Дyрхакиуму (данашњи Драч у Албанији). Могуће да је столовао и у Билису (западно од данашње Валоне). Примерци овог илирског новца чувају се у Археолошком музеју у Загребу, Хрватска.^[3] Бронзани новчић има на аверсу утиснуту Хераклову главу а на реверсу се налазе приказани Хераклови атрибути: тоболац, лук и буздован са ријечима БАΣИΛЕΩΣ - базилеус, краљ и МИТYΛОY.

Забележено је да се Александар II из Епира успeо одбранити од напада војске Митилa. Митил је припадао племену Дарданци које је у дато време доживљавало ескпанзију и сматра се да је он имао важнију улогу од обичног племенског вође. Наиме, Дарданци су успели остварити контролу над Таулантима и ширити своје територије на север, у долини река Морава и Нишава и исток, према Пеонији.

Извори[уреди | уреди извор]

^ „Duje Rendić – Miočević – O tipologiji novca kralja Monunija i pitanje njegovog identiteta” (PDF). ANUBiH - KNJIGA XIX , CENTAR ZA BALKANOLOŠKA ISPITIVANJA Knjiga l7. SARAJEVO, 1981. Архивирано из оригинала (PDF) 30. 11. 2020. г. Приступљено 9. 2. 2018.
^ „Fanula Papazoglu - Poreklo i razvoj ilirske države”. ANUBiH - DJELA KNJIGA XXX , CENTAR ZA BALKANOLOŠKA ISPITIVANJA Knjiga l. SARAJEVO, 1969. Архивирано из оригинала 14. 7. 2020. г. Приступљено 9. 2. 2016.
^ Duje Rendić-Miočević, Illyrian rulers' coins from the Archaeological Museum in Zagreb.

Теме везане за Илире

Антички Илири

Племена	Списак античких илирских народа и племена Списак антички племена у Илирији Албани Ардијејци Аутаријати Балајити Даорси Дарданци Галабри Тунати Пеонци Енхелејци Мезеји Наренси Сардити Далмати Јаподи Грабејци Тауланти Амантини Деситијати Бреуци Асеријати Грабејци Варцијани Атинтани Фригијци Боји Дауни Латобики Скордисци Диндари Келегери Варцијани Либурни
Владари, краљеви и краљице	Илирски владари Галаурус 7. век п. н. е. Сирас 423.–393. п. н. е. Бардил 385.-358. п. н. е. Грабос 358.-344. п. н. е. Керија 344./343. п. н. е. Плеврат I 344.- Клеит 356.–335. п. н. е. Глаукија 317.-303. п. н. е. Бардил II 295.–290. п. н. е. Монун I 300.-280. п. н. е. Митил 270.–231. п. н. е. Лонгар 231.– 206. п. н. е. Плеврат II 260. п. н. е.- 250. п. н. е. Агрон 250.-230. п. н. е. Тритеута 230.–219. п. н. е. Пинеј 230.-217. п. н. е. Теута 230.-217. п. н. е. Деметрије Хварски 222–219. п. н. е. Скердиледа 212.-206. п. н. е. Плеврат III 205.–181. п. н. е. Епулон 181.–177. п. н. е. Генције 180–168. п. н. е. Балајос 190-175/168. п. н. е. Етута 169.–168. п. н. е. Батон Бреучки 6. - 9. п. н. е. Батон Дезидијат 6.-9.
Политички субјекти	Енхелејско краљевство Краљевина Дарданија Пеонија
Градови и насеља	Даорсон Десило Хедум Кастелум Билис Скадар Ризинијум Даманстион Делминиј Димале Албанополис Орија Петра Салвија Чина Метеон Басанија Епикарија Уђенто Ардуба
Илири у римским провинцијама	Провинција Илирик Префектура Илирик Провинција Далмација Панонија Доња Панонија Горња Панонија Провинција Македонија Дијецеза Панонија Панонија Прима Панонија Секунда Панонија Савија Дијецеза Дакија Дијецеза Македонија Епир нова Сирмијум
Уметност и занатство (култура)	Даунијанска стела Солетска мапа Монтесараценска жена Даунијска керамика Десилска керамика Месапијска керамика Пеукетска керамика Деволитска керамика Вачка ситула Требеништке маске Илирска одјећа Илирска фибула Свечани брош Илирске кованице Вачка копча Градиштанска копча
Религија и митологија	Илирска митологија
Ратовање	Илирски ратови Александров балкански поход Батонов устанак Десилско бродоградилиште Сика Сибуна Илирски шлем
Језик	Илирски језици Месапски језик
Остало	Порекло Срба Историја Балканског полуострва Преисторија југоисточне Европе

Име и идентитет
у савременом добу