Молизе

С Википедије, слободне енциклопедије
Молизе
Молиш
Molise
Mulise

Положај Молизеа
Држава Италија
Админ. центарКампобасо
Службени језикнаполитански језик, молишкохрватски говор
ПредседникДонато Тома
Површина4.438 km2
 — број ст.320.838
 — густина ст.72,29 ст./km2
Званични веб-сајт Измените ово на Википодацима

Молизе (итал. Molise) или Молиш (слмол. Молиш/Moliš) је једна од 20 покрајина Италије. Налази се у њеном јужном делу земље. Главни град је Кампобасо, а други по величини и значају је град Изернија.

Покрајина Молизе је позната као једна од најмањих покрајина у држави. Она је на зачељу и по многим другим одликама - по броју становника, по густини насељености, по нивоу развијености.

Положај[уреди | уреди извор]

Молизе је јужна покрајина Италије, смештена на Апенинском полуострву. На северу се налази Јадранско море.

Са осталих страна налазе се друге италијанске покрајине:

Природне одлике[уреди | уреди извор]

Окрузи Молизеа
Биферно је најважнија река у Молизеу
Планина Мета, подручје националног парка
Кастел Сан Винченцо, типичан градић у Молизеу

Површина покрајине је 4.438 km² и по овоме је Молизе једна од мањих италијанских покрајина.

Рељеф[уреди | уреди извор]

Целокупна површ покрајине Молизеа је покренутог терена. Сасвим мала равничарска подручја пружају се дуж доњих делова речних долина. На истоку се налази кратак излазак на јадранску обалу, слабо разуђену и без природних лука. Обала је стрма и брзо прелази у бреговито и брдско подручје. Оно је испресецано дубоким речним долинама у виду клисура. Брдско подручје постепено ка средишњем делу Молизеа прелази у високо планинско подручје Самнитских Апенина. Највиши врх покрајине је Монти дела Мета, висок 2.241 м.

Клима[уреди | уреди извор]

Клима у приморском делу Молизеа је средоземна. Како се залази у копно и иде на више надморске висине она постаје прелазна између средоземне и континенталне. У вишим крајевима клима је оштрија, планинска.

Воде[уреди | уреди извор]

Покрајина Молизе је у сливу Јадранског мора, на које излази кратком обалом (38 км дужине). Већина река је кратког тока и са дубоким долинама у виду клисура. Оне се спуштају са Апенина у Јадран. Иако ниједна река није значајна у државним оквирима на нивоу покрајине познате реке су Трињо (погранична ка Абруцу) и Биферно.

Управна подела[уреди | уреди извор]

Молизе је подељен у 2 округа, одн. провинције са истоименим градовима као управним средиштима:

Историја[уреди | уреди извор]

Подручје Молизеа било је насељено још у време праисторије. Римљани запоседају ово подручје почетком 3. века п. н. е и покоравају месно становништво Самните. Они овде оснивају провинцију Самнитум (Samnitum). Током неколико векова владавине старог Рима становништво је романизовано.

По пропасти старог Рима ова област у раном средњем веку брзо мења господаре. Прво потпада под Готе, потом под Лангобарде и на крају Војводство Беневенто. Међутим, месни моћници имали велику самосталност, па се може подвући да је овде постојало неколико сасвим малих феудалиних држава до 10. века.

У 13. веку област коначно потпада под власт Напуљске краљевине и са мањим прекидима тако остаје све до средине 19. века. У 16. веку Молизе постаје део Апулије. 1860. године дошло је до припајања ове области новооснованој Италији. Одмах је основана покрајина Абруци и Молизе, која се 1963. године поделила на две нове покрајине: Абруцо и Молизе. Нова владавина није донела привредни процват, област постаје изразито исељеничка. И данас је област Молизеа једна од најнеразвијених и најзабитијих у целој Италији.

Становништво[уреди | уреди извор]

Данас Молизе има око 320 хиљада становника и по томе је она једна од најмањих покрајина Италије. Међутим, много озбиљнији је податак да је покрајина имала више становника на првом свеиталијанском попису из далеке 1861. године него данас и да тај број са мањим прекидима стално опада до данас.

Густина насељености је нешто око 72 ст./km², што је тотово 3 пута мање од државног просека (200 ст./km²). Целокупан простор покрајине је слабо насељен.

У покрајини доминира италијанско становништво. Ту се налазе се језичке мањине, Молишки Словени и Молишки Албанци. Обе ове мањине се налазе у Округу Кампобасо. Новодосељеног становништва има занемарљиво мало, у складу са неразвијеношћу покрајине.

Привреда[уреди | уреди извор]

Молизе и данас спада је у неразвијени део Италије. Може се рећи да је то и данас рурална и махом пољопривредна област и малим мануфактурама. Пољопривреда је данас развијенија, али нема тај значај као пре. Мануфактурна производња је и данас блиска занатству. Једина већа фабрика у покрајини је погон "Фијата“ у Термолију.

Слике градова покрајине[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]