Пређи на садржај

Нетеизам

С Википедије, слободне енциклопедије

Нетеизам и нонтеизам су изрази којима се описују различита схватања која представљају одсуство или одбацивање теизма, односно неверовање у личност Бога или више богова. Она укључују различите и понекад међусобно супротстављене концепције. Најчешће се користи у апологетици и либералној теологији. Као подврсте нетеизма се најчешће наводе атеизам - веровање да бога/богова нема и агностицизам - веровање да човјек не може спознати има ли или нема бога/богова. Уз то се још наводе игностицизам и скептицизам, а понекад се и неки концепти унутар хришћанства и будизма.

Нетеизам је низ религиозних[1] и нерелигиозних[2] ставова које карактерише одсуство прихваћеног веровања у постојање бога или богова. Нетеизам се генерално користи за описивање апатије или ћутања према субјекту Бога и разликује се од атеизма. Нетеизам не описује нужно атеизам или неверовање у Бога; коришћен је као кровни термин за сумирање различитих, па чак и међусобно искључивих позиција, као што су агностицизам, игностицизам, иетизам, скептицизам, пантеизам, атеизам, јак или позитивни атеизам, имплицитни атеизам и апатеизам. У употреби је у областима хришћанске апологетике и опште либералне теологије.

Рану употребу нетеизма успоставио је Џорџ Холиок 1852. У оквиру нетеистичког агностицизма, филозоф Ентони Кени прави разлику између агностика који сматрају да је тврдња „Бог постоји“ неизвесна и теолошких некогнитивиста који сматрају да је свака расправа о Богу бесмислена.[3] Неки агностици, међутим, нису нетеисти, већ пре агностички теисти.[4]

Друга сродна филозофска мишљења о постојању божанстава су игностицизам и скептицизам. Због различитих дефиниција појма Бог, особа би могла бити атеиста у смислу одређених концепција богова, док би остала агностик у погледу других.

Порекло и дефиниција

[уреди | уреди извор]

Оксфордски речник енглеског језика (2007) нема унос за нетеизам или не-теизам, али има унос за нетеиста, дефинисан као „особа која није теиста“, и унос за придев нетеистички.

Једном раном употребом термина нетеизам Џорџ Холиок га уводи 1852. године,[5] на следећи начин:

Г. [Чарлс] Саутвел је уложио приговор на термин атеизам. Драго нам је да је то учинио. Дуго смо га напустили [...]. Не користимо га, јер је атеиста излизана реч. И стари и модерни су под њим обухваћени као особа без Бога, а такође и без морала. Према томе, овај термин значи више од онога у шта би било која добро информисана и искрена особа икад била вољна да буде укључена; то јест, реч носи са собом асоцијације на неморал, које су атеисти одбацили подједнако озбиљно као и хришћани. Нетеизам је термин мање отворен за исто неразумевање, јер подразумева једноставно неприхватање Теистовог објашњења порекла и управљања светом.

Овај одломак цитира Џејмс Бјукенена из 1857. у његовом делу Модерни атеизам под његовим облицима пантеизма, материјализма, секуларизма, развоја и природних закона, који изјављује:

„Нетеизам” је касније [Холиоак] заменио за „секуларизам”, као термин који је мање подложан погрешној конструкцији, и тачније описује стварни значај теорије.[6]

На енглеском говорном подручују се правопис без цртице се местимично користи у каснијем 20. веку, након Секуларног града Харвија Кокса из 1966. године: „Тако се скривени Бог или deus absconditus библијске теологије може погрешно сматрати небогом нетеизма.“[7] Употреба се повећала током 1990-их у контекстима у којима је повезивање са терминима атеизам или антитеизам било нежељено. Бејкерова енциклопедија хришћанске апологетике из 1998. наводи: „У строгом смислу, сви облици нетеизма су натуралистички, укључујући атеизам, пантеизам, деизам и агностицизам.“[8]

Пема Чедрон користи овај термин у контексту будизма:

Разлика између теизма и нетеизма није у томе да ли неко верује или не верује у Бога.[...] Теизам је дубоко укорењено уверење да постоји нека рука коју треба држати [...] Нетеизам опушта двосмисленост и неизвесност садашњег тренутка без посезања за било чим ради заштите [...] Нетеизам коначно схвата да не постоји бебиситерка на коју можете да рачунате.[9]

Нетеистичке религије

[уреди | уреди извор]

Нетеистичке традиције мишљења су играле улогу[1] у будизму,[10] хришћанству,[11][12] хиндуизму,[13] џаинизму, таоизму, креативности, дудеизму, раелизму,[14] хуманистичком јудаизму,[15] Laveyan Satanism|лавејанском сатанизму, Сатански храм,[16] Унитаристички универзализам,[17][18] и етичка култура.[19]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Williams, J. Paul; Horace L. Friess (1962). „The Nature of Religion”. Journal for the Scientific Study of Religion. Blackwell Publishing. 2 (1): 3—17. JSTOR 1384088. doi:10.2307/1384088. 
  2. ^ Starobin, Paul. „The Godless Rise As A Political Force”. The National Journal. Приступљено 29. 7. 2010. 
  3. ^ Kenny, Anthony (2006). „Worshipping an Unknown God”. Ratio. 19 (4): 442. doi:10.1111/j.1467-9329.2006.00339.x. 
  4. ^ Smith, George H (1979). Atheism: The Case Against God. стр. 10—11. ISBN 9780879751241. „Properly considered, agnosticism is not a third alternative to theism and atheism because it is concerned with a different aspect of religious belief. Theism and atheism refer to the presence or absence of belief in a god; agnosticism refers to the impossibility of knowledge with regard to a god or supernatural being. The term "agnostic" does not, in itself, indicate whether or not one believes in a god. Agnosticism can be either theistic or atheistic. 
  5. ^ "The Reasoner", New Series, No. VIII. 115
  6. ^ Buchanan, James (1857). Modern Atheism under its forms of Pantheism, Materialism, Secularism, Development, and Natural Laws. 
  7. ^ Cox, Harvey (1966). Secular CityНеопходна слободна регистрација. стр. 225. 
  8. ^ Baker Encyclopedia of Christian Apologetics. Naturalism. 1998. стр. 252. 
  9. ^ Chodron, Pema (2002). When Things Fall Apart. Shambhala Publications, Inc. стр. 39f. ISBN 1-57062-969-2. 
  10. ^ B. Alan Wallace, Contemplative Science. Columbia University Press, 2007, pages 97-98.
  11. ^ Spong, John Shelby, A New Christianity for a New World: Why Traditional Faith Is Dying and How a New Faith Is Being Born, ISBN 0-06-067063-0
  12. ^ Tillich, Paul. (1951) Systematic Theology, p.205.
  13. ^ Catherine Robinson, Interpretations of the Bhagavad-Gītā and Images of the Hindu Tradition: The Song of the Lord. Routledge Press, 1992, page 51.
  14. ^ Berryman, Anne (4. 1. 2003). „Who Are the Raelians?”. Time. Архивирано из оригинала 10. 1. 2003. г. 
  15. ^ „SHJ Philosophy”. Society for Humanistic Judaism. Архивирано из оригинала 13. 8. 2013. г. Приступљено 18. 8. 2013. 
  16. ^ „Satanic Temple: IRS has designated it a tax-exempt church”. AP NEWS. 2019-04-25. Приступљено 2019-07-30. 
  17. ^ „Humanism: Theological Diversity in Unitarian Universalism”. Unitarian Universalist Association of Congregations. Приступљено 18. 8. 2013. 
  18. ^ „Atheism and Agnosticism: Part of the Theological Diversity Within Unitarian Universalism”. Unitarian Universalist Association of Congregations. Приступљено 18. 8. 2013. 
  19. ^ „American Ethical Union”. Приступљено 18. 8. 2013. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]