Светско првенство у атлетици на отвореном 2005 — бацање кладива за мушкарце
Такмичење у бацању кладива у мушкој конкуренцији на јубиларном 10. Светском првенству у атлетици 2005. у Хелсинкију одржано је 6. и 8. августа на Олимпијском стадиону.
Земље учеснице
[уреди | уреди извор]Учествовао је 31 бацач кладива из 22 земље.
|
|
|
Освајачи медаља
[уреди | уреди извор]Вадим Девјатовски Белорусија |
Шимон Зјолковски Пољска |
Маркус Есер Немачка |
Рекорди пре почетка Светског првенства 2005.
[уреди | уреди извор]Светски рекорд | Јуриј Седих Совјетски Савез |
86,74 | Штутгарт, Западна Немачка | 30. август 1986. |
Рекорд светских првенстава | Шимон Зјолковски Пољска |
83,38 | Едмонтон, Канада | 5. август 2001. |
Најбољи резултат сезоне | Иван Тихон Белорусија |
86,73 | Брест, Белорусија | 3. јул 2015. |
Афрички рекорд | Крис Хармсе Јужна Африка |
80,63 | Дурбан, Јужноафричка република | 15. април 2005. |
Азијски рекорд | Коџи Мурофуши Јапан |
84,86 | Праг, Чешка | 29. јун 2003. |
Североамерички рекорд | Ленс Дил Сједињене Државе |
82,52 | Милано, Италија | 7. септембар 1996. |
Јужноамерички рекорд | Хуан Игнасио Кера Аргентина |
76,42 | Трст, Италија | 25. јул 2001. |
Европски рекорд | Јуриј Седих Совјетски Савез |
86,74 | Штутгарт, Западна Немачка | 30. август 1986. |
Океанијски рекорд | Стјуарт Рендел Аустралија |
79,29 | Вараждин, Хрватска | 6. јул 2002. |
Најбољи резултати у 2005. години
[уреди | уреди извор]Десет најбољих бацача кладива пре почетка првенства (6. августа 2005), имали су следећи пласман.[1]
1. | Иван Тихон | Белорусија | 86,73 | 3. јул |
2. | Вадим Девјатовски | Белорусија | 84,90 | 21. јул |
3. | Ешреф Апак | Турска | 81,45 | 4. јун |
4. | Андриј Скварук | Украјина | 80,28 | 3. јул |
5.. | Либор Харфрајтаг | Словачка | 80,85 | 1. април |
6. | Алексеј Загорњи | Русија | 80,81 | 19. фебруар |
7. | Крис Хармсе | Јужноафричка Република | 80,63 | 15. април |
8. | Андраш Халкич | Хрватска | 80,41 | 29. мај |
9. | Крис Хармсе | Немачка | 80,03 | 4. јун |
10. | Иља Коновалов | Русија | 79,92 | 26. мај |
Такмичари чија су имена подебљана учествују на СП.
Сатница
[уреди | уреди извор]- Сва времена су по источноевропском времену (UTC+2)
Квалификације | |
---|---|
Група А | Група Б |
6.8.2005 – 11:30 | 6.8.2005 – 13:05 |
Финале | |
8.8.2005 – 18,40 |
Резултати
[уреди | уреди извор]Квалификације
[уреди | уреди извор]У квалификацијама такмичари су подељени у две групе А са 15 и и Б са 16 такмичара. Квалификациона норма за пласман у финале износила је 77,50 метара (КВ), коју су пребацила 3, а осталих 9 у финале се пласирало на основу постигнутог резултата (кв)[2],
Пласман | Група | Такмичар | ЛР | Земља | #1 | #2 | #3 | Резултат | Белешка |
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1. | А | Вадим Девјатовски | 84,90 | Белорусија | 76,86 | 81,20 | 81,20 | КВ | |
2. | Б | Иван Тихон | 86,78 | Белорусија | 71,80 | х | 79,26 | 79,26 | КВ |
3. | Б | Шимон Зјолковски | 83,38 | Пољска | 75,47 | 78,34 | 78,34 | кв | |
4. | A | Оли-Пека Карјалајнен | 83,30 | Финска | х | 76,09 | 77,30 | 77,30 | кв |
5. | Б | Андриј Скварук | 82,62 | Украјина | 75,69 | х | 77,21 | 77,21 | кв |
6. | Б | Кристијан Парш | 82,45 | Мађарска | 75,62 | 75,55 | 76,86 | 76,86 | кв |
7. | А | Холгер Клозе | 82,22 | Немачка | 76,47 | 74,34 | 72,27 | 76,47 | кв |
8. | Б | Маркус Есер | 81,10 | Немачка | 73,19 | 71,62 | 76,45 | 76,45 | кв |
9. | Б | Иља Коновалов | 82,28 | Русија | 71,91 | 76,42 | 75,71 | 76,42 | кв |
10. | Б | Либор Харфрајтаг | 81,81 | Словачка | 76,30 | 75,28 | 75,00 | 76,30 | кв |
11. | А | Владислав Пискунов | 82,23 | Украјина | 76,04 | х | х | 76,04 | кв |
12. | А | Вадим Херсонцев | 76,42 | Русија | 74,94 | х | 75,92 | 75,92 | кв |
13. | Б | Александрос Пападимитрију | 80,45 | Грчка | 70,97 | 74,99 | х | 74,99 | |
14. | Б | Лукаш Мелих | 79,36 | Чешка | х | 74,53 | х | 74,53 | |
15. | A | Крис Хармсе | 80,63 | Јужнаоафричка Република | 72,30 | 74,37 | 73,17 | 74,37 | |
16. | A | A. G. Kruger | 79,26 | САД | 73,63 | 73,23 | 70,20 | 73,63 | |
17. | A | Дилшод Назаров | 79,05 | Таџикистан | 73,34 | 73,38 | 69,43 | 73,38 | |
18. | A | Андраш Халкич | 80,41 | Хрватска | 73,26 | 71,51 | х | 73,26 | |
19. | A | Ешреф Апак | 81,45 | Турска | 73,00 | х | 73,04 | 73,04 | |
20. | A | Милослав Конопка | 81,33 | Словачка | х | 72,91 | х | 72,91 | |
21. | Б | Ali Al-Zinkawi | 77,37 | Кувајт | х | х | 72,28 | 72,28 | |
22. | Б | Џејмс Паркер | 79,20 | САД | 71,95 | х | 70,94 | 71,95 | |
23. | Б | Mohsen El Anany | 76,00 | Египат | 71,78 | х | 68,95 | 71,78 | |
24. | Б | Роман Розна | 76.62 | Молдавија | 71,52 | 69,30 | 70,45 | 71,52 | |
25. | A | Игор Тугај | 79,46 | Украјина | 70,66 | х | 70,85 | 70,85 | |
26. | Б | Никола Вицони | 80,50 | Италија | х | 70,77 | х | 70,77 | |
27. | Б | Андреј Воронцов | 81,31 | Белорусија | х | 69,71 | х | 69,71 | |
28. | Б | Патрик Сутер | 80,51 | Швајцарска | 65,65 | 68,54 | х | 68,54 | |
29. | A | Хуан Игнасио Сера | 76,42 | Аргентина | 67,72 | 68,44 | 67,50 | 68,44 | |
30. | A | Доријан Чолаку | 76,96 | Албанија | 58,83 | — | — | 58,83 | |
— | A | Сергеј Кирмасов | 82,62 | Русија | х | х | х | БП |
Подебљани лични рекорди су и национални рекорди земље коју такмичар представља
Финале
[уреди | уреди извор]Пласман | Такмичар | Земља | Бацања | Резултат | Белешка | |||||
---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | |||||
Вадим Девјатовски | Белорусија | 78,11 | 80,45 | 82,60 | х | 80,47 | 82,19 | 82,60 | ||
Шимон Зјолковски | Пољска | 78,27 | 76,44 | 79,35 | 77,35 | 78,39 | х | 79,35 | ЛРС | |
Маркус Есер | Немачка | 78,57 | 79,11 | 76,88 | 79,16 | 77,11 | х | 79,16 | ||
4. | Оли-Пека Карјалајнен | Финска | 77,05 | X | 78,55 | 77.20 | х | 78,77 | 78,77 | |
5. | Иља Коновалов | Русија | 78,59 | 76,21 | 76,60 | 78,08 | 78,44 | 75,36 | 78,59 | |
6. | Кристијан Парш | Мађарска | 76,21 | х | 77,26 | 78,03 | 76,85 | х | 78,03 | |
7. | Вадим Херсонцев | Русија | 76,16 | 77,59 | 73,63 | 76,81 | х | 72,24 | 77,59 | |
8. | Либор Харфрајтаг | Словачка | 76,05 | 75,02 | х | 76,05 | ||||
9. | Андриј Скварук | Украјина | 74,81 | 72,69 | 76,01 | 76,01 m | ||||
10. | Холгер Клозе | Немачка | 74,41 | х | 74,80 | 74,80 | ||||
Диск.[4] |
- Напомена
Првобитни редослед освајача медаља био је: 1. Тихон, 2. Девјатовски, 3. Зјолковски. После обављених допинг тестова 2013. дисквалификовани су финалисти Тихон, Девјатовски и Пискунов (12. место). Медаље су прерасподељене, па је поредак био: 1. Зјолковски, 2. Есер, 3. Карјалајнен. У априлу 2014. ИААФ-ова Комисија за допинг направила је ревизију своје одлуке о дисквалификацији[5], па је Девјатовском скинута суспензија, тако да је коначна расподела медаља извршена како је дато у горњој табели финала.