Укрштање у сродству

С Википедије, слободне енциклопедије

Укрштање у сродству или консангвинитет представља укрштање јединки које имају заједничког претка у једом од шест најближих покољења. Најужа веза у сродству је инбридинг (инцест) и она се може остварити између: родитеља и њихове деце; сестре и брата; бабе и деде са њиховом унучади. Брак између сродника изузетно је значајан за медицину и хуману генетику.

Многе јурисдикције имају законе који забрањују људима који су у крвном сродству да ступају у брак или имају сексуалне односе међусобно. Степен крвног сродства који доводи до ове забране варира од места до места.[1] Таква правила се такође користе за одређивање наследника заоставштине према статутима који регулишу наследство без тестамента, који се такође разликују од надлежности до надлежности.[2] У неким местима и временским периодима, брак рођака је дозвољен или чак подстицан; у другима је табу и сматра се инцестом.

Степен релативног крвног сродства може се илустровати помоћу табеле сродства у којој се сваки ниво линеалног сродства (генерација или мејоза) појављује као ред, а појединци са колатералним сродством деле исти ред.[3] Систем чворова је нумерички запис који описује крвно сродство користећи Ахнентафелове бројеве заједничких предака.[4]

Историја[уреди | уреди извор]

Забрана брака са даљим рођацима коју је наметнула римокатоличка црква наишла је на тешке критике и отпор у хрватском друштву у 11. столећу, што је довело и до раскола у хрватској цркви.[5]

Правне дефиниције[уреди | уреди извор]

Консангвинитет краљева Француске као што је приказано у Генеалошком стаблу краљева Франака (Бернард Гуи, почетак 14. века).

Савремено световно право[уреди | уреди извор]

Степен сродства између двоје људи може довести до неколико правних питања. Неки закони забрањују сексуалне односе између блиско повезаних људи, који се називају инцестуозним. Закони такође могу забранити брак између блиско повезаних људи, који су скоро универзално забрањени до другог степена крвног сродства. Неке јурисдикције забрањују брак између првих рођака, док друге не. Брак са теткама и стричевима (авунцулатни брак) је легалан у неколико земаља.[6][7]

Крвни сродство је такође релевантно за наслеђивање, посебно у погледу наследства без тестамента. Генерално, закони имају тенденцију да фаворизују наслеђивање од стране особа које су блиско повезане са преминулим. Неке јурисдикције забрањују грађанима да служе у пороти на основу крвног сродства, као и афинитета са особама укљученим у случај.[8]

Верско и традиционално право[уреди | уреди извор]

Хришћанство[уреди | уреди извор]

Према римском грађанском праву, које је следило рано канонско право католичке цркве, паровима је било забрањено да се венчају ако су били унутар четири степена крвног сродства.[9] Око деветог века црква је подигла број забрањених степени на седам и променила метод којим су се они рачунали; уместо некадашње римске праксе бројања сваке генерацијске везе до заједничког претка, а затим поново до предложеног супружника као једног степена, нова метода је рачунала крвно сродство само рачунајући уназад број генерација до заједничког претка.[9] Мешовити бракови су сада били забрањени за било кога ближег сродства од седмог рођака, што је значило да се племство посебно мучило да нађе партнера за венчање, јер је група потенцијалних супружника који нису у сродству постала знатно мања. Морали су или да пркосе ставу цркве или да потраже на другом месту кандидате за брак који испуњавају услове.[9] У римокатоличкој цркви, несвесно склапање брака са блиском крвном сродником био је основ за проглашење ништавости, али током једанаестог и дванаестог века диспензације су даване све чешће због хиљада особа обухваћених забраном од седам степени и тешкоћа које је ово представљало у проналажењу потенцијалних супружника.[10]

Године 1215, Четврти латерански сабор направио је оно што су веровали да је неопходна промена канонског права смањујући број забрањених степена крвног сродства са седам на четири, али задржавајући каснији метод израчунавања степена.[11][12] После 1215, опште правило је било да се четврти рођаци могу венчати без диспензације, што је у великој мери смањило потребу за диспензацијама.[10] У Енглеској у четрнаестом веку, на пример, папских дозвола за поништење због крвног сродства (и афинитета) било је релативно мало.[13]

Забрана брака с нижим ступњем везе коју је наметнула римокатоличка црква наишла је на оштре критике у хрватском друштву у 11. веку, што је довело до раскола у хрватској цркви.[14]

Међу хришћанским Хабеша горштацима Етиопије и Еритреје (претежно православни хришћани Амхара и Тиграј-Тигриња) традиција је да се преци по оцу могу пребројати најмање седам генерација почевши од раног детињства, јер су „они са заједничким патрилинеарним претком удаљеним мање од седам генерација сматрају 'братом и сестром' и не смеју се венчати." Правило је мање строго на мајчиној страни, где је граница око четири генерације уназад, али је ипак одређена патрилинеарно. Ово правило се не односи на муслимане или друге етничке групе.[15]

Ислам[уреди | уреди извор]

Куран у 4:22–24 наводи. „Забрањени су вам у браку: ваше мајке, ваше ћерке, ваше сестре, сестре вашег оца, сестре ваше мајке, ћерке вашег брата, ћерке ваше сестре.“[16] Дакле, листа забрањених брачних партнера, како се наводи у Курану, Сура 4:23, не укључује прве рођаке.[17] Сам Мухамед је оженио своју прву рођаку Зајнаб бинт Јахш.[18]

У неким земљама постоје финансијски подстицаји за обесхрабривање сродних бракова: обавезни предбрачни скрининг на наследне поремећаје крви постоји у УАЕ од 2004. и у Катару од 2009. године, при чему парови са позитивним резултатима неће добити брачну помоћ.[19][20]

Степен сродства[уреди | уреди извор]

Уколико су две особе у сродству, имају већи или мањи број истих гена наслеђених од заједничког претка. Што је сродство веће, већи је и једнаки део генома. Тај део генома може да обухвати и алеле који у хомозиготном стању имају штетно дејство.

Консагвинитетни бракови су најчешћи код репродуктивно изолованих људских популација, као што су:

  • изолована острва
  • планински масиви нпр. у Шведској
  • племенске заједнице у Андима Јужне Америке и др.

Поред штетних последица, какве су већа учесталост психичких болести и физичких недостатака, у оваквим браковима је примећено да долази и до појаве учесталије стерилности и особа са црвеном косом.

Вероватноћа да нека особа носи два иста алела тј. два алела који потичу од истог претка, назива се коефицијент инбридинга (F). Његова вредност зависи од степена сродства родитеља и рачуна се по формули :

F=(½)n ,

где је n степен сродства између особа које ступају у брак, а ½ јер сваки потомак садржи половину гена једног родитеља.

Степени сродства поређани од највећег ка мањим степенима изгледају овако :

  • I степен је између родитеља и њихове деце;
  • II степен је између рођених сестара и браће;
  • III степен је између тетака (ујака, стричева) са једне и братанаца (сестричина, братаница) са друге стране
  • IV степен је између првих рођака (браћа и сестре од тетака, ујака, стричева)
  • у VI степену сродства су деца првих рођака међусобно односно други рођаци.

Најчешћи бракови у сродству су између првих рођака, где је пропорција заједничких гена 1/8. Вероватноћа да ће дете првих рођака бити хомозигот је :

F=(1/2)4 =1/16

У многим земљама света закон забрањује овакав брак између особа које имају заједничке бабу и деду. У нашој земљи закон забрањује склапање бракова до VI степена сродства због могућих негативних последица у потомству.

Највећа вероватноћа успостављања хомозиготног стања рецесивног гена је у случају инцеста. Мада познат у људским популацијама инцест је редак. Ипак, процењено је да се у Мичигену (САД) јавља око 20 трудноћа годишње као резултат инцеста.

Генерације[уреди | уреди извор]

У односу према једној особи (пробанду) могуће је одредити:

  • генерације потомака или десцендентне генерације чији је преглед дат у наредној табели:
Сродство Ознака потомачке генерације
родитељи Р1
деца F1
унуци F2
праунуци F3
прапраунуци F4
прапрапраунуци F5
даљи потомци Fn
  • генерације предака или асцендентне генерације:
Сродство Ознака предачке генерације Број предака
даљи преци Pn 2n
прапрапрадеде Р5 32
прапрадеде Р4 16
прадеде Р3 8
деде Р2 4
родитељи Р1 2
дете F1

Генетски поремећаји[уреди | уреди извор]

Феномен инбридинга повећава ниво хомозигота за аутозомне генетске поремећаје и генерално доводи до смањене биолошке способности популације познате као депресија инбридинга, што је главни циљ клиничких студија.[21] Иако су ризици инбреединга добро познати, информисање породица мањинских група са традицијом ендогамије и промена њиховог понашања је изазован задатак за генетско саветовање у систему здравствене заштите.[22] Потомци из сродничких веза су у већем ризику од одређених генетских поремећаја. Аутозомно рецесивни поремећаји се јављају код особа које су хомозиготне за одређену рецесивну мутацију гена.[23] То значи да носе две копије (алела) истог гена.[23] Осим у одређеним ретким околностима (нове мутације или једнородитељска дисомија), оба родитеља особе са таквим поремећајем биће носиоци гена.[23] Такви носиоци нису погођени и неће показивати никакве знаке да су носиоци, те стога могу бити несвесни да носе мутирани ген. Како рођаци деле део њихових гена, много је већа вероватноћа да ће сродни родитељи бити носиоци аутозомно рецесивног гена, те су стога њихова деца у већем ризику од аутозомно рецесивног поремећаја.[24] У којој мери се ризик повећава зависи од степена генетског односа између родитеља; те је ризик већи у односима парења где су родитељи блиски рођаци, али за везе између удаљенијих рођака, као што су други рођаци, ризик је мањи (иако је и даље већи од опште популације).[25]

Сродство у популацији повећава њену осетљивост на инфективне патогене као што су туберкулоза и хепатитис, али може смањити њену осетљивост на маларију и друге патогене.[26]

Види још[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ O'Sullivan, Kathryn (2019). „Access to marriage: consanguinity and affinity prohibitions in national and international context”. Irish Journal of Family Law. 22 (2): 8—12. 
  2. ^ Ritchie, Herbert (1940). „Methods of Intestate Succession”. University of Cincinnati Law Review. 14: 508. 
  3. ^ „Table of Consanguinity”. Sleepy Hollow Cemetery. 
  4. ^ Højrup, Knud, "The Knot System: A Numeric Notation of Relationship", National Genealogical Society Quarterly, Vol. 84, Numb. 2, p. 115, June 1996, ISSN 0027-934X.
  5. ^ Dvornik, Francis (1970). Byzantine mission among the Slavs. Rutgers University Press. стр. 241. ISBN 0813506131. 
  6. ^ „RCW 26.04.020: Prohibited marriages.”. app.leg.wa.gov. Приступљено 2021-10-01. 
  7. ^ Farrow, Michael G.; Juberg, Richard C. (1969-07-28). „Genetics and Laws Prohibiting Marriage in the United States”. JAMA. 209 (4): 534—538. ISSN 0098-7484. PMID 5819418. doi:10.1001/jama.1969.03160170030006. 
  8. ^ Ohio, for example, bars from juries in civil cases persons within the fourth degree of consanguinity to either party or their counsel (Ohio Revised Code §2313.17 (2012)); and persons within the fifth degree of consanguinity "to the person alleged to be injured or attempted to be injured by the offense charged, or to the person on whose complaint the prosecution was instituted, or to the defendant". Ohio Revised Code §2945.25 (1981).
  9. ^ а б в Constance Brittain Bouchard (24. 11. 2010). Those of My Blood: Creating Noble Families in Medieval Francia. University of Pennsylvania Press. стр. 40. ISBN 978-0-8122-0140-6. 
  10. ^ а б James A. Brundage (15. 2. 2009). Law, Sex, and Christian Society in Medieval Europe. University of Chicago Press. стр. 356. ISBN 978-0-226-07789-5. 
  11. ^ „Fourth Lateran Council: Canon 50. Prohibition of marriage is now perpetually restricted to the fourth degree”. 1215. Архивирано из оригинала 2016-08-20. г. 
  12. ^ John W. Baldwin (28. 5. 1994). The Language of Sex: Five Voices from Northern France Around 1200. University of Chicago Press. стр. 78. ISBN 978-0-226-03613-7. 
  13. ^ R. H. Helmholz (26. 3. 2007). Marriage Litigation in Medieval England. Cambridge University Press. стр. 86. ISBN 978-0-521-03562-0. 
  14. ^ Dvornik, Francis (1970). Byzantine mission among the Slavs. Rutgers University Press. стр. 241. ISBN 0813506131. 
  15. ^ Wolbert Smidt, "Genealogy" in Siegbert Uhlig, ed., Encyclopaedia Aethiopica: D-Ha, (Wiesbaden: Harrassowitz Verlag, 2005), p. 743.
  16. ^ „Surah An-Nisa [4:22–25]”. Quran.com. Приступљено 16. 6. 2018. 
  17. ^ „The Qur'an”.  Quran Surah An-Nisaa ( Verse 23 ) Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јануар 2018)
  18. ^ „Islam's Women”. unknown. n.d. 
  19. ^ Consanguineous marriage: Should it be discouraged? Архивирано 2017-10-10 на сајту Wayback Machine June 2012, MiddleEastHealthMag.com, retrieved 28 Nov 2018
  20. ^ Bener A, Dafeeah EE, Samson N (2012). „Does consanguinity increase the risk of schizophrenia? Study based on primary health care centre visits”. Ment Health Fam Med. 9 (4): 241—8. PMC 3721918 Слободан приступ. PMID 24294299. 
  21. ^ Fareed M, Afzal M (2014). „Evidence of inbreeding depression on height, weight, and body mass index: a population-based child cohort study”. Am. J. Hum. Biol. 26 (6): 784—95. PMID 25130378. S2CID 6086127. doi:10.1002/ajhb.22599. 
  22. ^ Staal, J (2017). „Applied Cultural and Social Studies are Needed for a Sustainable Reduction of Genetic Disease Incidence”. European Journal of Sociology and Anthropology. 2 (1): 1—10. doi:10.20897/ejsa.201701 Слободан приступ. 
  23. ^ а б в William J Marshall, Ph. D.; S K Bangert, Clinical biochemistry : metabolic and clinical aspects (Edinburgh; New York: Churchill Livingstone/Elsevier, 2008), p. 920
  24. ^ Benjamin Pierce, Genetics: A Conceptual Approach (New York: W.H. Freeman, 2012), p. 138
  25. ^ Kingston H M, "ABC of Clinical Genetics", 3rd Edition (London: BMJ Books, 2002), Page 7, ISBN 0-7279-1627-0
  26. ^ Lyons EJ, Frodsham AJ, Zhang L, Hill AV, Amos W (2009). „Consanguinity and susceptibility to infectious diseases in humans”. Biol Lett. 5 (4): 574—6. PMC 2684220 Слободан приступ. PMID 19324620. doi:10.1098/rsbl.2009.0133. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Укрштање_у_сродству&oldid=27550596”