Холм (Новгородска област)

Холм
Холм
Холм; Холм
	Грб
Административни подаци
Држава	Русија
Федерални округ	Северозападни
Област	Новгородска област
Рејон	Холмски рејон
Основан	први помен 1144.
Статус града	1777.
Становништво
Становништво	‍
— 2014.	3.633
— густина	403,67 ст./km2
Географске карактеристике
Координате	57° 09′ 00″ С; 31° 11′ 00″ И / 57.15° С; 31.183333° И
Временска зона	UTC+3
Апс. висина	65 m
Површина	9 km2
	Холм Холм на карти Русије
	Холм Холм на карти Новгородске области
Остали подаци
Поштански број	175270, 175271
Позивни број	(+7) 81654
Регистарска ознака	53
ОКАТО код	49 247 501
ОКТМО код	49 647 101 001

Холм (рус. Холм) град је на северозападу европског дела Руске Федерације. Најјужније је градско насеље на подручју Новгородске области, и административни центар Холмског рејона. У граду се налази и управа оближњег Рдејског резервата природе.

Према проценама националне статистичке службе за 2014. у граду је живело свега 3.633 становника.

Географија

Град Холм налази се на крајњем југу Новгородске области, на прелазном подручју из Валдајског побрђа на југу ка Прииљмењској низији на северу. Лежи на надморској висини од 65 m, на месту где се у реку Ловат улива њена притока Куња (обе припадају басену језера Иљмењ). Налази се на око 201 km јужно од административног центра области Великог Новгорода.

Град је друмским правцима повезан са Старом Русом (Р51), Великијем Луками (Р51) и са Марјовом и Демјанском.

Историја

Холм се развио на стратешки веома повољном месту, на левој обали реке Ловат којом су од најранијих времена пролазили најважнији варјашки трговачки путеви према Византији. Први писани подаци о насељу потичу из 1144. године где се помиње одмориште Холмска погост (рус. Холмский погост) у којој се одвијала интензивна трговачка делатност ланом, посуђем, коњском опремом. Због свог великог значаја насеље је током целог средњег века било метом учесталих напада и опсада од стране литванских, пољских и шведских књазова и армија.

Насеље Холм 1777. добија службени статус града у саставу Псковске губерније Руске Империје, а истовремено му је додељен и статус окружног центра. Крајем XIX века Холм је важио за један од најзначајнијих занатских центара тог дела земље, а посебно су биле бројне радионице у којима су се градиле мање речне барже и разна мања речна пловила. Године 1927. постаје административним центром Холмског рејона.

Током Другог светског рата град и његова околина доживели су страховита разарања, а под окупацијом трупа Вермахта налазио се од 3. августа 1941. до 21. фебруара 1944. године. Током рата град је разрушен до темеља и никада му није враћен стари значај.

Становништво

Према подацима са пописа становништва 2010. у граду је живело 3.829 становника, док је према проценама националне статистичке службе за 2014. град имао 3.633 становника.^[1]

Кретање броја становника
1897.	1939.	1959.	1970.	1979.	1989.	2002.	2010.	2014.
5.894	6.071	2.977	3.827	4.435	4.849^[2]	4.325^[3]	3.829^[4]	3.633

Види још

Референце

^ Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)
^ „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.
^ Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

Спољашње везе

[1] Численность населения Российской Федерации по муниципальным образованиям на 1 января 2014 года Архивирано на сајту Wayback Machine (23. јануар 2022)

[1989Census-2] „Всесоюзная перепись населения 1989 г. Численность наличного населения союзных и автономных республик, автономных областей и округов, краёв, областей, районов, городских поселений и сёл-райцентров.”. Всесоюзная перепись населения 1989 года (на језику: руски). Demoscope Weekly. 1989. Приступљено 4. 9. 2012.

[2002Census-3] Федеральная служба государственной статистики (21. 5. 2004). „Численность населения России, субъектов Российской Федерации в составе федеральных округов, районов, городских поселений, сельских населённых пунктов – районных центров и сельских населённых пунктов с населением 3 тысячи и более человек”. Всероссийская перепись населения 2002 года (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[2010Census-4] Федеральная служба государственной статистики (Федерални завод за статистику) (2011). „Всероссийская перепись населения 2010 года. Том 1 (Национални попис становништва 2010, 1. свезак)”. Всероссийская перепись населения 2010 года (Национални попис становништва 2010) (на језику: руски). Федерални завод за статистику. Приступљено 4. 9. 2012.

[1]

[2]

[3]

[4]

п р у Насеља Новгородске области Руске Федерације
Градови обласне субординације (3)	Велики Новгород • Боровичи • Стараја Руса
Градови рејонске субординације (7)	Валдај • Малаја Вишера • Окуловка • Пестово • Сољци • Холм • Чудово
Варошице (11)	Демјанск • Крестци • Кулотино • Љубитино • Неболчи • Панковка • Парфино • Пролетариј • Угловка • Хвојнаја • Шимск
Сеоски рејонски центри (5)	Батецки • Волот • Марјово • Мошенскоје • Подорје