Пређи на садржај

Црква брвнара Свете Тројице у Селевцу

Координате: 44° 29′ 52″ N 20° 52′ 15″ E / 44.49778° С; 20.87083° И / 44.49778; 20.87083
С Википедије, слободне енциклопедије
Црква брвнара Свете Тројице у Селевцу
Црква брвнара Свете Тројице
Опште информације
МестоСелевац
ОпштинаСмедеревска Паланка
Држава Србија
Време настанка1827—1832.
Тип културног добраСпоменик културе од великог значаја
Надлежна установа за заштитуРегионални завод за заштиту споменика културе Смедерево

Црква брвнара Свете Тројице у Селевцу је православни храм Српске православне цркве и споменик културе од великог значаја.[1] Подигнута у периоду од 1827. и 1832. године, ова црква данас представља највећу цркву-брвнару са тремом у Србији.[2] Посвећена је Силаску Светог духа.

Историјат

[уреди | уреди извор]

У селу се, у засеоку Ладне Воде, налазила првобитна црква која је 1813. године спаљена од стране Турака. То се место данас зове Старо село и то је основа Селевца, одакле су се раселили на данашња места по селу и по засеоцима.[3]

Црква брвнара је подигнута у време кнеза Милоша Обреновића, а на иницијативу Станоја Главаша. Због неслагања међу грађанима око места на ком би требало да буде нова црква, позван је и сам кнез Милош да својим присуством и ауторитетом одлучи да где ће се црква саградити. Према његовој одлуци, цркву је требало саградити у Мангулском крају, на месту где се дан-данас налази.[2] Нова црква грађена је у периоду 1827—1832. године, а сам кнез је приложио 500 гроша за њено грађење.[2] Селевачка богомоља је саграђена унутар села што није уобичајена локација за цркву брвнару.[2]

Пространи наос покривен је сводом од шашоваца и на источној страни завршен полигоналном олтарском апсидом. Северна и западна врата носе једноставну, али прецизну декорацију: Иконостасне преграде је извео омиљени сликар кнеза Милоша, Јања Молер.

Селевачке иконе су настале 1834. године и по броју, познобарокном начину обраде и богатој употреби злата представљају најрепрезентативнију иконостасну целину у једној цркви брвнари.[2]

Црква у Селевцу је каснијим преправкама увелико изменила свој првобитни изглед, па чак захваљујући трему са зиданом оградом постала већа.

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „ЦРКВА БРВНАРА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У СЕЛЕВЦУ”. spomenicikulture.org.rs. Regionalni zavod za zaštitu spomenika. Архивирано из оригинала 25. 09. 2020. г. Приступљено 2. 5. 2020. 
  2. ^ а б в г д „Da li znate gde se nalazi najveća crkva-brvnara u Srbiji?”. B92.net (на језику: српски). Приступљено 3. 5. 2020. 
  3. ^ Оклобџија, Мирко (1979). Селевац кроз борбу и револуцију до победе. Селевац: Земљорадничка задруга Селевац. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

44° 29′ 52″ N 20° 52′ 15″ E / 44.49778° С; 20.87083° И / 44.49778; 20.87083