Четкица за зубе

Четкица за зубе представља једно од основних средстава за одржавање оралне хигијене. Она се користи за механичко одстрањивање свих страних материја са површине зуба, десни и језика. Процењује се да се четкицом може очистити око 60-70% зубних површина, па се за ефикасније чишћење користе додатна средства (конац за зубе, интердентални стимулатор, траке за полирање, чачкалице и др). Обично се користи у комбинацији са пастом за зубе са флуоридима.

Данас на тржишту постоји широка понуда четкица за зубе. Оне се разликују по величини, изгледу (дизајну), квалитету влакана, додацима (чистач за језик, гумени наставци за полирање зуба и масажу десни) итд. Компанија Hasbro је 2005. произвела тзв. „музичку четкицу“ која за време прања зуба емитује различите музичке нумере.

Оне су доступне са различитим текстурама, величинама и облицима чекиња. Већина зубара препоручује употребу меке четкице за зубе, јер четкице са тврдим влакнима могу оштетити зубну глеђ и иритирати десни.^[1]

Неке четкице за зубе имају ручке на бази биљака, често од бамбуса. Међутим, многе друге су направљене од јефтине пластике; такве четке представљају значајан извор загађења.^[2] Преко милијарду четкица за зубе се годишње одлаже на депоније само у Сједињеним Државама.^[3] Чекиње се обично праве од најлона (који, иако није биоразградив, као што је пластика, ипак се може рециклирати) или бамбусове вискозе.

Историја

Демонстрација употребе четкице за зубе из 1899.

Према неким изворима, четкице за зубе сличне данашњим су почеле да се користе у Кини крајем 15. века.^[4] Биле су израђене од бамбуса и длака дивљег вепра. Енглез Вилијем Едис (енгл. William Addis) је 1780. године први започео масовну производњу четкица, а на идеју да направи четкицу за зубе је дошао десет година раније током боравка у затвору. Он је направио рупице на животињској кости и у њих убацивао влакна из конопца и учвршћивао их лепком. За веома кратко време се обогатио захваљујући свом изуму. Прву четкицу заштићену патентом је изумео Х. Н. Вадсворт 1857. у САД, али је њена масовна употреба почела тек 1885. године. Дршка четкице је такође била од животињске кости, а влакна су била израђена од длаке сибирског вепра. Прва четкица са вештачким (најлонским) влакнима је пуштена у продају 24. фебруара 1938, а прву електричну четкицу под именом Бронксодент је произвела фирма Бристол-Мајерс 1959. године.^[5]

Грађа

Четкица за зубе се састоји од дршке, врата и главе на којој се налазе влакна. Данас се производе четкице различитог облика, па се дршка и глава могу налазити у истој равни или глава може бити постављена под одређеним углом у односу на дршку. На глави четкице требало би да се налази 2-3 реда снопића и у сваком реду би требало бити 6-8 снопића са 30 влакана просечне дужине 1 cm.^[4] Четкице са већим бројем влакана имају 4 реда по 13 снопића.^[6]

Димензије четкице зависе од узраста и морфолошких карактеристика корисника. Четкице за децу су дугачке 12,5-15 cm са главом димензија 2,5 cm, док су оне намењене одраслим особама дугачке 15,5-17 cm са главом димензија 3-4 cm.^[4]

Влакна могу бити направљена од природних или вештачких материјала. Некада су се више користили природни материјали (длака козе, јазавца, свиње), али се данас (због низа предности) углавном користе влакна направљена од најлона или полиестера. Дужина влакана износи приближно 10-11 mm, а дијаметар 0,20-0,35 mm. Њихови врхови су заобљени или усечени у централном делу како би боље приањала уз површину зуба. Према тврдоћи, влакна (односно четкице) се деле на тврда, средње тврда и мека. Већина стоматолога препоручује употребу меких (енгл. soft) или средње тврдих (енгл. super soft) четкица, јер тврда влакна могу да изазову оштећење глеђи и десни. Постоје и екстра меке четкице намењене млађој деци.^[4]

Критеријуми

Према препорукама Америчке денталне асоцијације, добра четкица за зубе треба ефикасно да чисти зубе и усну дупљу, да буде лака за руковање и одржавање, да својим дизајном буде прилагођена индивидуалним карактеристикама корисника и да може неометано да се излаже ваздуху (ради сушења).^[4]

Одржавање четкице

Након сваке употреба четкица треба да се опере и остави на сталак како би се осушила. Замена дотрајалих четкица се ради просечно сваких 2-3 месеца, односно у дужим или краћим интервалима у зависности од њеног квалитета и учесталости коришћења. Доказано је да су нове четкице 35% ефикасније у односу на оне са дотрајалим влакнима.^[6]

Посебне врсте четкица

Постоје четкице посебног дизајна намењене особама са различитим протетским радовима или ортодонтским апаратима, широким међузубним простором, пародонталним обољењима, као и особама ометеним у развоју.

Четкице са великим бројем снопића су израђене од меканих влакана и користе се за чишћење и масажу десни. Електричне четкице различитог облика и начина рада се користе уместо обичних четкица, мада оне не показују значајније предности у односу на обичне под условом да је техника прања зуба правилна. Оне су погодне за употребу код мале деце и ментално оболелих особа, када прање зуба раде друге особе уместо њих. Интерденталне четкице се користе за уклањање наслага у простору између два зуба или између зуба и неке надокнаде или ортодонтског апарата у устима. Могу да се користе самостално или у комбинацији са посебним држачима. Четкице за језик се користе за чишћење горње стране језика, мада се у ту сврху могу користити и обичне четкице за зубе.^[4] Некада су се користиле и четкице са влакнима од гуме, које су биле намењене за чишћење тек изниклих млечних зуба. Данас се у продаји могу наћи и четкице за жвакање (енгл. chewable toothbrush) које су израђене од мекане пластике и користе се без пасте и воде.^[7]

Референце

^ "Oral Longevity," American Dental Association brochure (PDF), page 2 Архивирано 2010-11-19 на сајту Wayback Machine Retrieved June 12, 2008
^ Cathy. „Green and Healthy Mouths- Toothbrushes”. greenecoservices.com. Архивирано из оригинала 2009-09-05. г.
^ „How your toothbrush became a part of the plastic crisis”. Environment. 2019-06-14. Приступљено 2019-08-17.
^ ^а ^б ^в ^г ^д ^ђ М. Д. Вуловић, Д. Белоица, М. Гајић, Р. Стевановић, М. Д. Ивановић, М. Р. Царевић, З. Р. Вулићевић, Д. Љ. Марковић: Превентивна стоматологија, Elit medica. . Београд. 2002. ISBN 978-86-7222-009-4.
^ Who Invented the Toothbrush and When Was It Invented?, Приступљено 30. 4. 2013.
^ ^а ^б Стоматологија Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2008), Приступљено 30. 4. 2013.
^ Chewable toothbrush Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2009), Приступљено 30. 4. 2013.

Литература

Batty GD, Jung KJ, Mok Y, Lee SJ, Back JH, Lee S, Jee SH (април 2018). „Oral health and later coronary heart disease: Cohort study of one million people”. European Journal of Preventive Cardiology. 25 (6): 598—605. PMC 5946673 . PMID 29461088. doi:10.1177/2047487318759112.
„Gum Disease and the Connection to Heart Disease.”. Harvard Health. Harvard Publishing. 13. 4. 2018.
„Learning”. American Dental Association.
„Bad Breath (Halitosis): Causes, Diagnosis, and Treatment”. Medical News Today. MediLexicon International. 10. 1. 2018.
„Bad Breath”. Mayo Foundation for Medical Education and Research. Mayo Clinic. 10. 3. 2018.
Worthington HV, MacDonald L, Poklepovic Pericic T, Sambunjak D, Johnson TM, Imai P, Clarkson JE (април 2019). „Home use of interdental cleaning devices, in addition to toothbrushing, for preventing and controlling periodontal diseases and dental caries”. The Cochrane Database of Systematic Reviews. 2020 (4): CD012018. PMC 6953268 . PMID 30968949. doi:10.1002/14651858.cd012018.pub2.
Wu, C. D.; Darout, I. A.; Skaug, N. (2001). „Chewing sticks: timeless natural toothbrushes for oral cleansing”. Journal of Periodontal Research (на језику: енглески). 36 (5): 275—284. ISSN 1600-0765. PMID 11585114. doi:10.1034/j.1600-0765.2001.360502.x.
Li, R., 2000. Buddhist Monastic Traditions of Southern Asia: A Record of the Inner Law Sent Home from the South Seas (p. 198). Numata Center for Buddhist Translation and Research.
„Cosmetics and Personal Care Products in the Medicine and Science Collections: Oral Care”. Smithsonian Institution. 2022-03-20.
Li X, Kolltveit KM, Tronstad L, Olsen I (октобар 2000). „Systemic diseases caused by oral infection”. Clinical Microbiology Reviews. 13 (4): 547—58. PMC 88948 . PMID 11023956. doi:10.1128/cmr.13.4.547-558.2000.
Lai YL (август 2004). „Osteoporosis and periodontal disease” (PDF). Journal of the Chinese Medical Association. 67 (8): 387—8. PMID 15553796. Архивирано из оригинала (PDF) 4. 3. 2016. г.
Demmer RT, Desvarieux M (октобар 2006). „Periodontal infections and cardiovascular disease: the heart of the matter” (PDF). Journal of the American Dental Association. 137 (Suppl): 14S—20S; quiz 38S. PMID 17012731. doi:10.14219/jada.archive.2006.0402. Архивирано из оригинала (PDF) 2012-11-18. г.
„Gum disease and the connection to heart disease”. Harvard Health (на језику: енглески). 2018-04-13. Приступљено 2021-07-08.
„MedlinePlus”. vsearch.nlm.nih.gov (на језику: енглески). Приступљено 2022-10-31.
„Licensing”. Harvard Health. Harvard Publishing Health. Приступљено 2021-03-04.
Batty GD, Jung KJ, Mok Y, Lee SJ, Back JH, Lee S, Jee SH (април 2018). „Oral health and later coronary heart disease: Cohort study of one million people”. European Journal of Preventive Cardiology. 25 (6): 598—605. PMC 5946673 . PMID 29461088. doi:10.1177/2047487318759112.
„Bad breath (halitosis): Causes, diagnosis, and treatment”. www.medicalnewstoday.com (на језику: енглески). 2018-01-10. Приступљено 2021-07-08.
„Periodontitis: MedlinePlus Medical Encyclopedia”. medlineplus.gov (на језику: енглески). Приступљено 2022-11-06.
„Bad breath - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (на језику: енглески). Приступљено 2021-03-04.
„Home - American Dental Association”. www.ada.org. Приступљено 2021-03-04.
Lang NP, Cumming BR, Löe H (јул 1973). „Toothbrushing frequency as it relates to plaque development and gingival health”. Journal of Periodontology. 44 (7): 396—405. PMID 4514570. doi:10.1902/jop.1973.44.7.396. hdl:2027.42/141632 .
Löe H (1967). „The Gingival Index, the Plaque Index and the Retention Index Systems”. Journal of Periodontology. 38 (6): Suppl:610—6. PMID 5237684. doi:10.1902/jop.1967.38.6.610.
Loe H (1970). „A review of the prevention and control of plaque.”. Ур.: McHugh WD. Dental plaque. Edinburgh and London: E&S Livingstone. стр. 259—270.
Claydon NC (2008). „Current concepts in toothbrushing and interdental cleaning”. Periodontology 2000. 48: 10—22. PMID 18715352. doi:10.1111/j.1600-0757.2008.00273.x.
„Toothpastes, Relative Dentin Abrasivity (RDA)”. www.ada.org. Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 2021-01-13.
„Toothpaste Abrasiveness Ranked by RDA (Relative Dentin Abrasion) Value” (PDF). 2014-07-16. Приступљено 2021-01-12.
Donly, K. J.; Vargas, M.; Meckes, M.; Sharma, A.; Kugel, G.; Hurley, E. (1997). „In vitro comparison of restoration wear and tensile strength following extended brushing with Sonicare and a manual toothbrush”. The Journal of Clinical Dentistry. 8 (1 Spec No): 30—35. ISSN 0895-8831. PMID 9487843.
Goldstein, Ronald E.; Lamba, Suruchi; Lawson, Nathaniel C.; Beck, Preston; Oster, Robert A.; Burgess, John O. (2017-02-01). „Microleakage around Class V Composite Restorations after Ultrasonic Scaling and Sonic Toothbrushing around their Margin”. Journal of Esthetic and Restorative Dentistry. 29 (1): 41—48. ISSN 1708-8240. PMC 5292089 . PMID 27612323. doi:10.1111/jerd.12262.
Attin T, Hornecker E (2005). „Tooth brushing and oral health: how frequently and when should tooth brushing be performed?”. Oral Health & Preventive Dentistry. 3 (3): 135—40. PMID 16355646.
Deinzer R, Ebel S, Blättermann H, Weik U, Margraf-Stiksrud J (октобар 2018). „Toothbrushing: to the best of one's abilities is possibly not good enough”. BMC Oral Health. 18 (1): 167. PMC 6194646 . PMID 30340623. doi:10.1186/s12903-018-0633-0.
Deinzer R, Schmidt R, Harnacke D, Meyle J, Ziebolz D, Hoffmann T, Wöstmann B (март 2018). „Finding an upper limit of what might be achievable by patients: oral cleanliness in dental professionals after self-performed manual oral hygiene”. Clinical Oral Investigations. 22 (2): 839—846. PMID 28676902. S2CID 3400704. doi:10.1007/s00784-017-2160-9.
Frazelle MR, Munro CL (2012-01-24). „Toothbrush Contamination: A Review of the Literature”. Nursing Research and Practice (на језику: енглески). 2012: 420630. PMC 3270454 . PMID 22315679. doi:10.1155/2012/420630 .

Спољашње везе

[1] "Oral Longevity," American Dental Association brochure (PDF), page 2 Архивирано 2010-11-19 на сајту Wayback Machine Retrieved June 12, 2008

[2] Cathy. „Green and Healthy Mouths- Toothbrushes”. greenecoservices.com. Архивирано из оригинала 2009-09-05. г.

[3] „How your toothbrush became a part of the plastic crisis”. Environment. 2019-06-14. Приступљено 2019-08-17.

[knjiga-4] а ^б ^в ^г ^д ^ђ М. Д. Вуловић, Д. Белоица, М. Гајић, Р. Стевановић, М. Д. Ивановић, М. Р. Царевић, З. Р. Вулићевић, Д. Љ. Марковић: Превентивна стоматологија, Elit medica. . Београд. 2002. ISBN 978-86-7222-009-4.

[eng2-5] Who Invented the Toothbrush and When Was It Invented?, Приступљено 30. 4. 2013.

[stomatolog-6] а ^б Стоматологија Архивирано на сајту Wayback Machine (6. октобар 2008), Приступљено 30. 4. 2013.

[7] Chewable toothbrush Архивирано на сајту Wayback Machine (25. јануар 2009), Приступљено 30. 4. 2013.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]