Јастреб кокошар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Accipiter gentilis
Accipiter gentilisAAP045CA.jpg
Јастреб кокошар (Accipiter gentilis).
Таксономија
Царство: Animalia
Тип: Chordata
Класа: Aves
Ред: Accipitriformes
Породица: Accipitridae
Род: Accipiter
Врста: A. gentilis
Биномијална номенклатура
Accipiter gentilis
(Linnaeus, 1758)
Подврсте

Accipiter gentilis albidus
Accipiter gentilis apache
Accipiter gentilis arrigonii
Accipiter gentilis atricapillus
Accipiter gentilis buteoides
Accipiter gentilis fujiyamae
Accipiter gentilis gentilis
Accipiter gentilis laingi
Accipiter gentilis marginatus
Accipiter gentilis schvedowi
[2]

Accipiter gentilis map.svg
Ареал јастреба кокошара      У току лета у време гнежђења     У току целе године     У току зиме

Јастреб кокошар (лат. Accipiter gentilis) или само јастреб је врста птица грабљивица из породице јастребова (лат. Accipitridae). Средње је величина и настањује умјерена подручја сјеверне хемисфере. Угланом је станарица, али птице из сјеверне Азије и Канаде се селе на југ. Ову врста је први пут описао Карл фон Лине 1758. године у дјелу „Системи природе“ (лат. Systema Naturæ).

Јастреб се налази на застави Азора. Азорска острва су добила име по португалској ријечи за јастреба (порт. açor), јер су истраживачи који су први открили ова острва мислили да су птице грабљивице које су видјели на острву јастребови, касније се испоставило да су те птице заправо мишари.

Опис[уреди]

Јастреб кокошар је највећи припадник рода правих јастребова (лат. Accipiter). Има карактеристична кратка и широка крила, као и дуг реп, што му омогућава лако манервисање у шумама у којима живи. Мужијак је плавосив са сивим пругама, просјечне дужине 49 - 52 cm са распоном крила 93 - 105 cm. Женке су много веће и потпуно сиве, просјечне дужине 58 - 64 cm са распоном крила 108 - 127 cm. Мужијаци мањих подврста могу има масу и од 630 g, а женке већих подврста и до 2 kg.

Ова врста лови мање птице и сисаре у шумама, ослањајући се на своју способност брзог лета кроз густе шуме. Опортуниста је као и већина птица грабљивица. Њихов најчешћи плијен су тетријеби, голубови и птице пјевачице (већином чворци и вране). Понекад лови пловуше до величине дивље патке. Плијен је углавном мањи од јастреба, али ове птице су у стању да лове и много веће животиње, као што је зец.

Размножавање[уреди]

У прољећној сезони парења јастребови изводе спектакуларне летове удварања. У ово вријеме се понекад може чути њихово оглашавање слично галебовима. Одрасле јединке се враћају у своје станиште у марту и априлу, а јаја носе у априлу или мају. Обично се гнијезде у крошњама великих и старих дрвећа. Лијежу између два и четири јајета, а инкубација траје од 28 до 38 дана. Млади напуштају гнијезде након 35 дана и током сљедећих 10 дана почну летјети. Могу остати на родитељској територији још годину дана. Одрасле једнинке бране територију веома агресивно, па нису ријетки напади и на људе.

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. BirdLife International (2013). Accipiter gentilis. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2013.2. International Union for Conservation of Nature. Приступљено 26. 11. 2013. 
  2. „Astur gentilis schvedowi”. avis.indianbiodiversity.org. 

Спољашње везе[уреди]