Алексиначки Бујмир

Алексиначки Бујмир
Алексиначки Бујмир;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Алексинац
Становништво
— 2022.	405
Географске карактеристике
Координате	43° 30′ 28″ С; 21° 44′ 34″ И / 43.507666° С; 21.742833° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	282 m
	Алексиначки Бујмир Алексиначки Бујмир на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	AL

Алексиначки Бујмир је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 405 становника (према попису из 1991. било је 587 становника).

Демографија

У насељу Алексиначки Бујмир живи 467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (41,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 188 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је блажи пад у броју становника.

Историја

За време Турске власти на овим просторима ово насеље је било познато по Бујмирском хану, који се налазио поред Цариградског друма, као и по манастиру Пречисто Ваведење који се први пут помиње 1516. године. У том периоду је имало око 50 кућа, за време српско-турског рата 1876. је ово насеље било спаљено. Док је 1921. године имало 71 дом и 434 станновника. ^[1]

Чабура

Овај локалитет је препознат у Археолошком институту 1955. године, приликом чега је установљено постојање два локалитета са праисторијским слојем. Локалитет Чабура је евидентиран 2км североисточно од сеоске цркве. На површини ораница пронађени су фрагменти праисторијске и средњовековне керамике. Према прелиминарним резултатима 2014. године, утврђено је да остаци керамике припадају старијем гвозденом добу и раном средњем веку.^[2]

Урвине

Овај локалитет је познат по неколико случајних налаза посуда које је откупио Народни музеј у Нишу. Овај део никад није био археолошки истражен, претежно је активно пољупривредно замљиште које користе мештани. Налази се источно од најсевернијег засеока Бујмира, на падини изнад леве обале Бујмирског потока. Предмети пронађени на овом локалитету указују на предмете из периода рани/средњи неолит и старчевечку културну групу.^[2]

Тршевине/Кара(в)улиште)/Бујмир поток

За време изградње аутопута Братсва и једниства јула месеца1958. је на локалитету Каравулиште у селу Бујмир пронађена сонда и том приликом је откривено постојање јама са материјалима из бронзаног доба. Због поштовања зоне експропријације која је обухватала само јужну периферију локалитета није дошло до значајног резултата. У евиденцији Народног музеја Ниш, проналази се исти локалитет али под именом Бујмир поток.^[2]

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[3]
Година	Становника
1948.	580
1953.	587
1961.	640
1971.	579
1981.	604
1991.	587	587
2002.	557	557

Етнички састав према попису из 2002.‍^[4]

Срби	556	99,82%
непознато	1	0,17%

Становништво према полу и старости^[5]


	м	ж
?	2	2
80+	3	7
75—79	7	11
70—74	23	19
65—69	9	21
60—64	16	12
55—59	16	12
50—54	30	23
45—49	27	25
40—44	18	21
35—39	10	13
30—34	15	11
25—29	26	27
20—24	26	17
15—19	14	21
10—14	10	9
5—9	11	14
0—4	13	16
Просек :	41,1	41,2

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	113	122	129	128	133	142	188

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	20	61	41	44	17	4	1	0	0	0	2,96

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	242	56	171	12	2	1
Женски	242	38	168	31	4	1
УКУПНО	484	94	339	43	6	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	148	52	0	4	33
Женски	72	38	0	0	11
Укупно	220	90	0	4	44

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	8	9	12	7	4
Женски	1	1	6	2	1
Укупно	9	10	18	9	5

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	2	1	6
Женски	0	0	0	2	7
Укупно	0	0	2	3	13

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	5	0	0	5
Женски	2	0	0	1
Укупно	7	0	0	6

Референце

^ „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-04-29.
^ ^а ^б ^в Милојевић, Петар; Трајковић-Филиповић, Татјана (2017). Праисторијска налазишта у Алексиначкој котлини. Алексинац-Ниш: Завичајни музеј Алексинац, Народни музеј Ниш. стр. 37—40. ISBN 978-86-81098-01-1.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-04-29.

[:0-2] а ^б ^в Милојевић, Петар; Трајковић-Филиповић, Татјана (2017). Праисторијска налазишта у Алексиначкој котлини. Алексинац-Ниш: Завичајни музеј Алексинац, Народни музеј Ниш. стр. 37—40. ISBN 978-86-81098-01-1.

[3] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[4] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[5] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]