Пређи на садржај

Алексиначки Бујмир

Алексиначки Бујмир
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаАлексинац
Становништво
 — 2022.405
Географске карактеристике
Координате43° 30′ 28″ С; 21° 44′ 34″ И / 43.507666° С; 21.742833° И / 43.507666; 21.742833
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина282 m
Алексиначки Бујмир на карти Србије
Алексиначки Бујмир
Алексиначки Бујмир
Алексиначки Бујмир на карти Србије
Остали подаци
Позивни број018
Регистарска ознакаAL

Алексиначки Бујмир је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 405 становника (према попису из 1991. било је 587 становника).

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Алексиначки Бујмир живи 467 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,2 година (41,1 код мушкараца и 41,2 код жена). У насељу има 188 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,96.

Ово насеље је скоро у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је блажи пад у броју становника.

Историја

[уреди | уреди извор]

За време Турске власти на овим просторима ово насеље је било познато по Бујмирском хану, који се налазио поред Цариградског друма, као и по манастиру Пречисто Ваведење који се први пут помиње 1516. године. У том периоду је имало око 50 кућа, за време српско-турског рата 1876. је ово насеље било спаљено. Док је 1921. године имало 71 дом и 434 станновника. [1]

Овај локалитет је препознат у Археолошком институту 1955. године, приликом чега је установљено постојање два локалитета са праисторијским слојем. Локалитет Чабура је евидентиран 2км североисточно од сеоске цркве. На површини ораница пронађени су фрагменти праисторијске и средњовековне керамике. Према прелиминарним резултатима 2014. године, утврђено је да остаци керамике припадају старијем гвозденом добу и раном средњем веку.[2]

Овај локалитет је познат по неколико случајних налаза посуда које је откупио Народни музеј у Нишу. Овај део никад није био археолошки истражен, претежно је активно пољупривредно замљиште које користе мештани. Налази се источно од најсевернијег засеока Бујмира, на падини изнад леве обале Бујмирског потока. Предмети пронађени на овом локалитету указују на предмете из периода рани/средњи неолит и старчевечку културну групу.[2]

Тршевине/Кара(в)улиште)/Бујмир поток

[уреди | уреди извор]

За време изградње аутопута Братсва и једниства јула месеца1958. је на локалитету Каравулиште у селу Бујмир пронађена сонда и том приликом је откривено постојање јама са материјалима из бронзаног доба. Због поштовања зоне експропријације која је обухватала само јужну периферију локалитета није дошло до значајног резултата. У евиденцији Народног музеја Ниш, проналази се исти локалитет али под именом Бујмир поток.[2]

График промене броја становника током 20. века
Демографија[3]
Година Становника
1948. 580
1953. 587
1961. 640
1971. 579
1981. 604
1991. 587 587
2002. 557 557
Етнички састав према попису из 2002.‍[4]
Срби
 
556 99,82%
непознато
 
1 0,17%
Становништво према полу и старости[5]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 113 122 129 128 133 142 188


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 20 61 41 44 17 4 1 0 0 0 2,96
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 242 56 171 12 2 1
Женски 242 38 168 31 4 1
УКУПНО 484 94 339 43 6 2
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 148 52 0 4 33
Женски 72 38 0 0 11
Укупно 220 90 0 4 44
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 8 9 12 7 4
Женски 1 1 6 2 1
Укупно 9 10 18 9 5
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 2 1 6
Женски 0 0 0 2 7
Укупно 0 0 2 3 13
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 5 0 0 5
Женски 2 0 0 1
Укупно 7 0 0 6

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Српска енциклопедија”. srpskaenciklopedija.rs (на језику: српски). Приступљено 2026-04-29. 
  2. ^ а б в Милојевић, Петар; Трајковић-Филиповић, Татјана (2017). Праисторијска налазишта у Алексиначкој котлини. Алексинац-Ниш: Завичајни музеј Алексинац, Народни музеј Ниш. стр. 37—40. ISBN 978-86-81098-01-1. 
  3. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  4. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  5. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]