Пређи на садржај

Нозрина

Нозрина
Улица Радослава Јовановића у Нозрини, Државни пут 217 близу основне школе
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округНишавски
ОпштинаАлексинац
Становништво
 — 2022.651
Географске карактеристике
Координате43° 29′ 15″ С; 21° 43′ 22″ И / 43.4875° С; 21.722666° И / 43.4875; 21.722666
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина157 m
Нозрина на карти Србије
Нозрина
Нозрина
Нозрина на карти Србије
Остали подаци
Поштански број18210
Позивни број018
Регистарска ознакаAL

Нозрина је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 651 становника (према попису из 1991. било је 789 становника).

Географске одлике

[уреди | уреди извор]

Нозрина је село у долини реке Јужне Мораве. Налази се између планина Јастребац на западу и Озрен на истоку. Између је важних европских трансверзала, јужне пруге, ауто-пута Коридор 10 и једне од најстаријих саобраћајница - Цариградски друм.

Привреда

[уреди | уреди извор]

Становништво се већином бави пољопривредом. Географско подручје, клима и незагађеност, делови су услова за производњу органски здраве хране.

Демографија

[уреди | уреди извор]

У насељу Нозрина живи 601 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,0 година (40,4 код мушкараца и 41,6 код жена). У насељу има 210 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,54.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 940
1953. 923
1961. 915
1971. 831
1981. 884
1991. 789 756
2002. 743 755
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
693 93,27%
Роми
  
41 5,51%
Хрвати
  
1 0,13%
непознато
  
0 0,0%
Становништво према полу и старости[3]
Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002.
Број домаћинстава 218 226 235 237 237 218 210


Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просек
Број домаћинстава 33 46 33 40 23 21 9 2 1 2 3,54
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол Укупно Неожењен/Неудата Ожењен/Удата Удовац/Удовица Разведен/Разведена Непознато
Мушки 312 82 205 16 8 1
Женски 309 38 205 55 10 1
УКУПНО 621 120 410 71 18 2
Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол Укупно Пољопривреда, лов и шумарство Рибарство Вађење руде и камена Прерађивачка индустрија
Мушки 165 82 0 0 39
Женски 72 45 0 0 8
Укупно 237 127 0 0 47
Пол Производња и снабдевање Грађевинарство Трговина Хотели и ресторани Саобраћај, складиштење и везе
Мушки 0 6 7 0 12
Женски 0 0 3 2 1
Укупно 0 6 10 2 13
Пол Финансијско посредовање Некретнине Државна управа и одбрана Образовање Здравствени и социјални рад
Мушки 0 0 4 2 3
Женски 0 1 0 5 4
Укупно 0 1 4 7 7
Пол Остале услужне активности Приватна домаћинства Екстериторијалне организације и тела Непознато
Мушки 1 0 0 9
Женски 1 0 0 2
Укупно 2 0 0 11

Галерија

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]