Глоговица (Алексинац)

Глоговица
Глоговица;
Административни подаци
Држава	Србија
Управни округ	Нишавски
Општина	Алексинац
Становништво
— 2022.	733
Географске карактеристике
Координате	43° 31′ 28″ С; 21° 44′ 11″ И / 43.524333° С; 21.736333° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	278 m
	Глоговица Глоговица на карти Србије
Остали подаци
Позивни број	018
Регистарска ознака	AL

Глоговица је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 733 становника (према попису из 1991. било је 916 становника).

Демографија

У насељу Глоговица живи 696 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 41,6 година (41,2 код мушкараца и 41,9 код жена). У насељу има 283 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Историја

Поуздано се може тврдити да је насеље у Глоговици постојало у античком периоду, док подаци из Раваничке повеље указује на могућност да село било насељено крајем 14. века и да је опстало до данас.^[1]

Глоговички брег

Овај локалитет је познат по ископинама за време градње аутопута Братсва и јединства 1959. године. Пронађени су фрагменти керамике, који су имали орнаменте направљени утисцима прстију, остаци се повезују са старчевачком културом, а пронађени су и фрагменти калупасте секире. На основу материјала прикупљених са овог подручија претпоставља се да постоји вишеслојно насеље различитог периода почевши од раног/средњег неолита, затим прелазни период из бронзаног у гвоздено доба, као и старијег гвозденог доба.^[1]

Луг

Локалитет Луг је регистрован још 1934. године, и на њему је познато проналазак предмета из античког периода. Касније 1955. године откривени су остаци енеолитског и латенског материјала. Тиме је утврђено да се праисторијско насеље простирало са обе стране Селске реке. Касније 1994. године откривено је десетак скелета из античког периода и четири урне чије хронолошко опредељење није познато.^[1]

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[2]
Година	Становника
1948.	734
1953.	723
1961.	810
1971.	917
1981.	924
1991.	916	894
2002.	874	906

Етнички састав према попису из 2002.‍^[3]

Срби	777	88,90%
Роми	72	8,23%
Македонци	13	1,48%
Црногорци	2	0,22%
Хрвати	1	0,11%
Немци	1	0,11%
Власи	1	0,11%
непознато	4	0,45%

Становништво према полу и старости^[4]


	м	ж
?	3	2
80+	14	13
75—79	17	24
70—74	25	28
65—69	30	31
60—64	22	26
55—59	27	17
50—54	29	26
45—49	40	34
40—44	26	30
35—39	30	24
30—34	23	27
25—29	27	21
20—24	33	23
15—19	28	20
10—14	32	33
5—9	26	21
0—4	16	26
Просек :	41,2	41,9

Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	165	169	194	228	257	238	283

Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	44	88	42	56	26	20	4	2	0	1	3,09

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	374	109	221	35	8	1
Женски	346	63	220	55	7	1
УКУПНО	720	172	441	90	15	2

Становништво по делатностима које обавља, попис 2002.
Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	203	56	0	6	40
Женски	94	54	0	0	10
Укупно	297	110	0	6	50

Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	11	31	22	1	8
Женски	5	0	10	4	0
Укупно	16	31	32	5	8

Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	0	0	9	4	1
Женски	0	1	0	1	3
Укупно	0	1	9	5	4

Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	4	0	0	10
Женски	2	1	0	3
Укупно	6	1	0	13

Референце

^ ^а ^б ^в Милојевић, Петар; Трајковић-Филиповић, Татјана (2017). Праисторијска налазишта у Алексиначкој котлини. Алексинац-Ниш: Завичајни музеј Алексинац, Народни музеј Ниш. стр. 74—77. ISBN 978-86-81098-01-1.
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[:0-1] а ^б ^в Милојевић, Петар; Трајковић-Филиповић, Татјана (2017). Праисторијска налазишта у Алексиначкој котлини. Алексинац-Ниш: Завичајни музеј Алексинац, Народни музеј Ниш. стр. 74—77. ISBN 978-86-81098-01-1.

[2] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[3] „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.

[4] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]