Алексиначки Рудник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алексиначки Рудник
Aleksinacki Rudnik.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Општина Алексинац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1293
Положај
Координате 43°33′17″ СГШ; 21°41′17″ ИГД / 43.554833° СГШ; 21.688166° ИГД / 43.554833; 21.688166Координате: 43°33′17″ СГШ; 21°41′17″ ИГД / 43.554833° СГШ; 21.688166° ИГД / 43.554833; 21.688166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надморска висина 197 m
Алексиначки Рудник на мапи Србије
Алексиначки Рудник
Алексиначки Рудник
Алексиначки Рудник на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 18226
Позивни број 018
Регистарска ознака AL

Алексиначки Басен налази се северно од града Алексинца, и заузима простор измедју река Јужне Мораве и Моравице, од Логоришта на југу до Дубраве на северу. У оквиру овог басена отворено је више јама, данас познатих под заједничким именомм Алексиначки рудници мокрог угља.

Демографија[уреди]

У насељу Алексиначки Рудник живи 1147 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,5 година (36,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 574 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Геологија лежишта[уреди]

Угалј је у овом басену откривен крајем седамдесетих или почетком осамдесетих година 19. века, а по први пут нешто више детаља о угљу код Алексинца сазнајемо из првог броја гласника рударског одељења, објављеног 1892. године. Геолошки састав палеорељефа и обода басена представљен је кристаластим шкриљцима. Преко палеорељефа леже седименти терцијере доњомиоценске старости и хетерогеног састава, са неколико литолошких чланова.

Рударске активности[уреди]

У оквиру алексиначког басена угљени слојеви по пружању избијају на површину у дужини од око осам километара. дуж изданачке линије угљени слој је отворен са осам окана, а угаљ откопаван више од сто година. од Алексинца најближе окно било је удаљено око четири километра према западу, а најудаљеније једанаест километара северно, код села Суботинца. Иако се лежиште налази веома близу главних саобраћајница, а лежишни услови веома повољни, рудник је петнаест година од добијања повластице, слабо радио. у том периоду, иакосу постојали реални услови, покушаја да се формира рудник и организује нормална експлоатација није било. Ручно и без механизације откопан угаљ, и до железничке станице Житовац, удаљене од рудника око пет километара, превожен је запрежним колима. Највећи део произцведеног угља апел је користио као погонско гориво у својој пивари. Већа производња угља у Алексинцу забележена је тек 1985. године (1.245 тона), да почетком 20. века достигне око 5.000 тона. Захваљујући значајним инвестицијама у рудничке објекте и механизацију, алексиначки рудник је 1906. године произвео око 40.000, следеће (1907) око 50.000, а 1908. нешто више од 60.000 тона.Године 1911. Алексинац је дао тржишту читавих 70.000 тона угља, што је до тада за алексиначки рудник била и рекордна производња, али је већ 1912. пала на 51.000 тона. Упоредо са повећањем производње у Алексинцу је повећан и број радника. Од првобитних 50 радника, 1903. године рудник је већ запошљавао 207 радника, а како се производња повећавала у руднику је радило све већи број радника, тако да је средином прве деценије 20. века број радника повећан на око 300 запослених.

Производња и продаја угља[уреди]

Година Продаја ван земље продајне вредност, дин.
1903 У Турску 136,097
1904 У Уг. и Тур. -
1905 У Уг. и Тур. -
1906 У Уг. и Тур. Пример
1907 У Буг. и Тур. Пример
1908 У Буг. и Тур. Пример
1909 - Пример
1910 У Буг. и Тур. Пример


Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.074
1953. 2.151
1961. 2.461
1971. 1.961
1981. 1.927
1991. 1.645 1.629
2002. 1.467 1.481
2011. 1.293
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.231 83,91 %
Роми
  
75 5,11 %
Муслимани
  
41 2,79 %
Југословени
  
19 1,29 %
Македонци
  
15 1,02 %
Црногорци
  
13 0,88 %
Словенци
  
10 0,68 %
Бугари
  
6 0,40 %
Хрвати
  
3 0,20 %
Албанци
  
3 0,20 %
Мађари
  
2 0,13 %
Русини
  
1 0,06 %
Бошњаци
  
1 0,06 %
непознато
  
17 1,15 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]