Алексиначки Рудник

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алексиначки Рудник
Aleksinacki Rudnik.jpg
Административни подаци
Држава  Србија
Управни округ Нишавски
Општина Алексинац
Становништво
Становништво
 — (2011) Пад 1293
Географске карактеристике
Координате 43°33′17″ СГШ; 21°41′17″ ИГД / 43.554833° СГШ; 21.688166° ИГД / 43.554833; 21.688166Координате: 43°33′17″ СГШ; 21°41′17″ ИГД / 43.554833° СГШ; 21.688166° ИГД / 43.554833; 21.688166
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 197 м
Алексиначки Рудник на мапи Србије
Алексиначки Рудник
Алексиначки Рудник
Остали подаци
Поштански број 18226
Позивни број 018
Регистарска ознака AL

Алексиначки Басен налази се северно од града Алексинца, и заузима простор измедју река Јужне Мораве и Моравице, од Логоришта на југу до Дубраве на северу. У оквиру овог басена отворено је више јама, данас познатих под заједничким именомм Алексиначки рудници мокрог угља.

Демографија[уреди]

У насељу Алексиначки Рудник живи 1147 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 37,5 година (36,1 код мушкараца и 39,0 код жена). У насељу има 574 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,56.

Геологија лежишта[уреди]

Угалј је у овом басену откривен крајем седамдесетих или почетком осамдесетих година 19. века, а по први пут нешто више детаља о угљу код Алексинца сазнајемо из првог броја гласника рударског одељења, објављеног 1892. године. Геолошки састав палеорељефа и обода басена представљен је кристаластим шкриљцима. Преко палеорељефа леже седименти терцијере доњомиоценске старости и хетерогеног састава, са неколико литолошких чланова.

Рударске активности[уреди]

У оквиру алексиначког басена угљени слојеви по пружању избијају на површину у дужини од око осам километара. дуж изданачке линије угљени слој је отворен са осам окана, а угаљ откопаван више од сто година. од Алексинца најближе окно било је удаљено око четири километра према западу, а најудаљеније једанаест километара северно, код села Суботинца. Иако се лежиште налази веома близу главних саобраћајница, а лежишни услови веома повољни, рудник је петнаест година од добијања повластице, слабо радио. у том периоду, иакосу постојали реални услови, покушаја да се формира рудник и организује нормална експлоатација није било. Ручно и без механизације откопан угаљ, и до железничке станице Житовац, удаљене од рудника око пет километара, превожен је запрежним колима. Највећи део произцведеног угља апел је користио као погонско гориво у својој пивари. Већа производња угља у Алексинцу забележена је тек 1985. године (1.245 тона), да почетком 20. века достигне око 5.000 тона. Захваљујући значајним инвестицијама у рудничке објекте и механизацију, алексиначки рудник је 1906. године произвео око 40.000, следеће (1907) око 50.000, а 1908. нешто више од 60.000 тона.Године 1911. Алексинац је дао тржишту читавих 70.000 тона угља, што је до тада за алексиначки рудник била и рекордна производња, али је већ 1912. пала на 51.000 тона. Упоредо са повећањем производње у Алексинцу је повећан и број радника. Од првобитних 50 радника, 1903. године рудник је већ запошљавао 207 радника, а како се производња повећавала у руднику је радило све већи број радника, тако да је средином прве деценије 20. века број радника повећан на око 300 запослених.

Производња и продаја угља[уреди]

Година Продаја ван земље продајне вредност, дин.
1903 У Турску 136,097
1904 У Уг. и Тур. -
1905 У Уг. и Тур. -
1906 У Уг. и Тур. Пример
1907 У Буг. и Тур. Пример
1908 У Буг. и Тур. Пример
1909 - Пример
1910 У Буг. и Тур. Пример


Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Демографија[1]
Година Становника
1948. 1.074
1953. 2.151
1961. 2.461
1971. 1.961
1981. 1.927
1991. 1.645 1.629
2002. 1.467 1.481
2011. 1.293
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.231 83,91 %
Роми
  
75 5,11 %
Муслимани
  
41 2,79 %
Југословени
  
19 1,29 %
Македонци
  
15 1,02 %
Црногорци
  
13 0,88 %
Словенци
  
10 0,68 %
Бугари
  
6 0,40 %
Хрвати
  
3 0,20 %
Албанци
  
3 0,20 %
Мађари
  
2 0,13 %
Русини
  
1 0,06 %
Бошњаци
  
1 0,06 %
непознато
  
17 1,15 %


Референце[уреди]

  1. „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди]