Бован (Алексинац)
Бован | |
|---|---|
 Главна улица у Бовану | |
| Административни подаци | |
| Држава | Србија |
| Управни округ | Нишавски |
| Општина | Алексинац |
| Становништво | |
| — 2022. | 320  |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 43° 38′ 03″ С; 21° 43′ 05″ И / 43.634166° С; 21.718166° И |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Апс. висина | 286 m |
.svg)  Бован Бован на карти Србије | |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 018 |
| Регистарска ознака | AL |
Бован је насеље у Србији у општини Алексинац у Нишавском округу. Према попису из 2022. било је 320 становника (према попису из 1991. било је 690 становника).
Бован лежи поред истоименог језера, између Сокобањске и Алексиначке котлине у Бованској клисури, која спаја Сокобањску котлину са Јужним Поморављем.
Историја
[уреди | уреди извор]Судећи по имену које је првобино гласило Болван, насеље је старосрпско из раног средњег века. Болван је старословенска реч и знаци кип. Име указује да је ту постојало насеље из времена старе словенске вере са храмом у коме се налазио кип неког божанства.[1]
У Бовану је било главно складиште соли која је долазила из Угарске. Године 1395. кнегиња Милица одредила је да се манастиру Св Пантелејмон на Светој гори даје годишње из Бована 500 "крушаца" соли. У то време помиње се Бован као погранична тврђава. У пролеће 1413. заузео је Бован султан Муса, а у новембру 1443. потукао је Хуњади са удруженом српском и мађарском војском у његовој близини турску војску.
Код села Бован налази се Јеринин град, настао вероватно на месту римског каструма Praesidium Pompei. Не зна се кад је основан. Био је то мањи град издужене правоугаоне основе, озидан каменом. Очувано је нешто зидова у рушевинама. Најбоље се држи прва кула, још увек висока преко 5 метара.
Бован тврђава или Јеленин град (моравички) налази се на ободу Алексиначке котлине, на месту где река Моравица гради истоимену клисуру. Тврђава је имала важну улогу у заштити важног војног и трговачког пута дуж ове реке. Нема тачних података кад је изграђена, али се претпоставља да је настала у раном средњем веку, на просторима некадашњег римског каструма. Првобитно име града је гласило Болван, што на старословеначком значи кип, па се претпоставља да је на овом подручију некада био храм са статуом неког божанства.[2]
Први писани доказ о постојању трврђаве јавља се још у 14. веку, у повељи из 1395. где кнегиња Милица, у том периоду монахиња Евгенија, одређује да се 500 ”крушаца” соли из Бовна пошаље манастру Св. Пантелејмона на Светој гори. Осим тога се тврђава Бован помиње и као погранична тврђава деспота Стефана Лазаревића коју у пролеће 1413. године заузима Мурса син султана Бајазита. Потом 1421. године се ово утврђење на кратко опет враћа у српски посед након што је деспот Стефан заједно са тврђавом освојио још неколицину српских места. Са коначним падом српсе деспотовине ово подручије пада у осмалијске руке, тврђава бива напуштена.[3]
Иако срушена и препуштена зубу времена, положај ове тврђаве ће идаље бити јако значајан у наредном периоду. Тако 1443. године Јанко Хуљадин током свог похода на југ Србије поставља свој логор насупрот срушене тврђаве.[4]
Бованско језеро
[уреди | уреди извор]Бованско језеро које се налази код места Бована је вештачко језеро. Настало је изградњом бране 1978. године. Првобитна техничка улога језера, данас је постала атракција за туристе и посетиоце.[5]
Настало је подизањем бране на Сокобањској Моравици, језеро је дуго 8км и широко 500м док је дубина 50м, и осмишљено је тако да сакупља воду планинских токова река и снабдева Алексинац пијаћом водом.[6]
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Бован живи 491 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 49,1 година (47,8 код мушкараца и 50,4 код жена). У насељу има 181 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 3,06.
Ово насеље је у потпуности насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
| ||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Година пописа | 1948. | 1953. | 1961. | 1971. | 1981. | 1991. | 2002. |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 194 | 193 | 191 | 188 | 177 | 164 | 181 |
| Број чланова | 1 | 2 | 3 | 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 и више | Просек |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Број домаћинстава | 26 | 47 | 42 | 37 | 19 | 5 | 5 | 0 | 0 | 0 | 3,06 |
| Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 247 | 53 | 159 | 31 | 4 | 0 |
| Женски | 257 | 32 | 166 | 56 | 3 | 0 |
| УКУПНО | 504 | 85 | 325 | 87 | 7 | 0 |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 125 | 56 | 0 | 7 | 21 |
| Женски | 58 | 37 | 0 | 0 | 6 |
| Укупно | 183 | 93 | 0 | 7 | 27 |
| Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
| Мушки | 7 | 6 | 9 | 3 | 1 |
| Женски | 0 | 0 | 7 | 0 | 1 |
| Укупно | 7 | 6 | 16 | 3 | 2 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
| Мушки | 0 | 0 | 3 | 2 | 8 |
| Женски | 1 | 0 | 0 | 1 | 3 |
| Укупно | 1 | 0 | 3 | 3 | 11 |
| Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | 2 | 0 | 0 | 0 | |
| Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
| Укупно | 2 | 0 | 0 | 2 | |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Бованско језеро -
Викендице -
Викенд насеље 2022. -
Одбојка на песку -
Део насеља
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Srednjovekovni grad Bolvan”. Архивирано из оригинала 13. 02. 2009. г. Приступљено 01. 10. 2007.
- ^ „Бован”. Тврђаве Србије (на језику: српски). Приступљено 2026-04-29.
- ^ „Бован”. Тврђаве Србије (на језику: српски). Приступљено 2026-04-29.
- ^ „Бован”. Тврђаве Србије (на језику: српски). Приступљено 2026-04-29.
- ^ „Bovansko Jezero - Prirodna atrakcija u Sokobanji, Srbija”. bookaweb.com (на језику: српски). Приступљено 2026-04-29.
- ^ „Bovansko Jezero - Prirodna atrakcija u Sokobanji, Srbija”. bookaweb.com (на језику: српски). Приступљено 2026-04-29.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.
Литература
[уреди | уреди извор]- Текст др. Милана Кашанина, директора Галерије Фресака за Енциклопедију Југославије Југославенског лексикографског завода - Загреб 1982
- Дероко, Александар (1950). Средњевековни градови у Србији, Црној Гори и Македонији. Београд: Просвета.
- Милан Ђ. Милићевић: „Кнежевина Србија“ - Београд 1876, стр. 786.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Средњовековни град Болван
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- План насеља на мапи (Mapquest) Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (18. фебруар 2008)
