Антонов Ан-140

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Антонов Ан-140Т
Russian Air Force Antonov An-140 Usanov.jpg
Антонов Ан-140-100ТК рег-озн. RA-41255 ВВС-а, аеродром „Чкаловски", Москва, јуна 2014. године,
Опште
Намена Вишенаменски регионали транспортни авион
Посада 2+3 (зависно од намене)
Први лет 17. септембар 1997
Уведен у употребу 28. маја 2005.
Први корисник  Руско ратно ваздухопловство
Број примерака 6
Димензије
Дужина 22,7 m
Размах крила 22,5 m
Висина 8,23 m
Површина крила 50 m²
Маса
Празан 12810 kg
Макс. тежина при узлетању 21000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор 2 × Климов ТВ3-117ВМА-СБМ1
ТЕМ снага 1838 kW
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 570 km/h
Долет 1200-3500 km
Плафон лета 7500 m
Брзина пењања 400 m/min
Антонов Ан-140-100

Ан-140-100 рег-озн. RA-41250 авиокомпаније „Якутия" при слетању на Аеродром  Хабаровск „Новый", 5. августа 2008. године
Ан-140-100 рег-озн. RA-41250 авиокомпаније „Якутия" при слетању на Аеродром Хабаровск „Новый", 5. августа 2008. године

Општи подаци
Намена регионали путнички авион
Посада 3 члана
Број путника 52
Порекло  Украјина/ Русија
Произвођач Авиант, Кијев
Авиакор, Самара
НЕЅА Шахиншахер, Иран
Пробни лет 17. новембар 1997.
Уведен у употребу 29. марта 2002.
Статус У производњи
Број примерака 33[1]
Димензије
Дужина 22,7 m
Висина 8,23 m
Распон крила 24,5 m
Површина крила 51 m²
Маса
Празан 12810 kg
Максимална 21500 kg
Погон
Физичке особине
Турбомлазни мотор 2 × Климов ТВ3-117ВМА-СБМ1
Снага ТЕМ-а 1838 kW
Перформансе
Долет 1380-3680 km
Плафон лета 7600 m
F16 Flight Icon.pngПортал Ваздухопловство
HESA IrAn-140-100 рег-озн. EP-GPB авиокомпаније „HESA Airlines" при слетању на аеродром „ Dubai - International (DXB / OMDB)" у Дубаију 20. јануар 2013. године

Антонов Ан-140 (укр. Антонов Ан-140, рус. Антонов Ан-140) је вишенаменски регионални двомоторни турбоелисни авион капацитета 52 путника. На бази овог авиона конструисана је теретна војна верзија Антонов Ан-140Т, носивости до 6 тона. Развијен је од стране компанија АНТК Антонов и Уједињене авиопроизводне корпорације, у време заједничке државе СССР, а први лет је обављен 17. септембара 1997. године. Намењен је да замени већ застареле Ан-24 и Антонов Ан-26 летелице. Ан-140 се производи у две главне производне линије, у фабрици авиона у Харкову и у фабрици Авиакор у Самари, а монтира се по лиценци и у фабрици авиона HESA у Шахиншахру у Ирану, као IrАn-140.[2][3]

Верзије[уреди]

  • АН-140Т (транспортни)

АН-140Т је лаки војни теретни авион, развијен на бази Ан-140-100. Ан-140т има задњи рампу за утовар / истовар терета и особља.[4]У 2013. години, Авиакор је објавио прве испоруке Ан-140Т авиона руском Министарству одбране, који су заказани за 2017. годину као замена за текућу флоте од 300 Ан-24 и Ан-26 авиона руског ваздухопловства. [5][6] Међутим, у 2014. години, заменик руског премијера за војно-индустријски комплекс, Дмитриј Рогозин, најавио је да Русија одустаје од АН-140т пројекта, због погоршања односа са Украјином и да ће наставити развој Иљушин Ил-112.[7]

  • Ан-140ТК (траспортни-конвертибилни)
  • Ан-140 ВИП

Регионални авиона Ан-140 у ВИП-конфигурацији, дизајниран да носи до 30 путника у луксузно опремљеној кабини. (Путнички простор ваздухоплова може се поделити у две или три зоне -ексклузивни салон, опремљен са четири удобна седишта, и бизнис делу у којој има 26 стандардних седишта са стандардним пролазом.[8]

  • Ан-140-100

АН-140-100 авиона разликује од основне верзије већим распоном крила.[тражи се извор] Може бити изграђена за цивилне, војне и специјалне намене: поморско извиђање и „ВОЈИН", геолошког истраживање и медицински транспорт.[9][10][11]

  • IrAn-140 је верзија лиценцно изграђена по пројекту Ан-140, који састављају НЕЅА у Шахиншахру у Ирану, од комплета које снабдева Антонов.[2] Од 2008. постојали су планови да се произведе поморска патролна варијанта (Иран-140МП) и теретни (Иран-140т). Планирана је производња 100 авиона укупно 20 од њих су се поруџбине иранске владе за потребе граничне патроле и надзор. [12] Дана 9. новембра 2010. године, током уводног говора на Киш аеромитингу, ирански министар транспорта изјавио је да је производња 14 ИрАн-140 авиона до сада завршена.[13] Првих шест је ушло у комерцијални употребу 19. фебруара 2011.[14] Али после авиокатастрофе лета 5915, сви авиони IrAn- 140 су приземљени из безбедносних разлога. [15][16]

Извори[уреди]

  1. ^ Реестр самолётов типа Ан-140 на russianplanes.net, децембар 2015.
  2. 2,0 2,1 „Antonov An-140”. flightglobal.com. 19. 12. 2007. Приступљено 6. 5. 2013. 
  3. ^ „Introducing AN-140 Regional Aircraft” (PDF). Aviacor. Приступљено 28. 6. 2013. 
  4. ^ „НОВОСТИ, ВиВТ, ПВН”. bastion-karpenko.ru. Приступљено 3. 7. 2015. 
  5. ^ „An-140T”. deagel.com. Приступљено 24. 10. 2015. 
  6. ^ „Russia Dumps An-140T Airlifter for Home-Made Ilyushins”. Aviation International News. Приступљено 3. 7. 2015. 
  7. ^ „Russia Looks To Resurrect Il-114”. Aviation International News. Приступљено 3. 7. 2015. 
  8. ^ „AN-140VIP - www.naumenko.info”. Приступљено 26. 12. 2014. 
  9. ^ „AN-140”. antonov.com. Приступљено 3. 7. 2015. 
  10. ^ „АN-140-100 - www.naumenko.info”. Приступљено 26. 12. 2014. 
  11. ^ „АН-140-100”. Приступљено 26. 12. 2014. 
  12. ^ „Iran plans to use An-140 planes to patrol borders | World | RIA Novosti”. En.rian.ru. 29. 10. 2008. Приступљено 22. 2. 2011. 
  13. ^ „ایرنا: وزير راه و ترابري: 14 فروند هواپيماي ايران 140 آماده پرواز است”. Irna.ir. Приступљено 22. 2. 2011. 
  14. ^ „Iran to introduce its own regional aircraft as Tu-154 ban begins”. Arabian Aerospace. 16. 2. 2011. Архивирано из оригинала на датум 22. 2. 2011. Приступљено 22. 2. 2011. 
  15. ^ „ناوگان هواپیمایی سپاهان - Sepahan Airlines Fleet list”. myaviation.ir. Приступљено 24. 10. 2015. 
  16. ^ „Iran rejects manufacturing Iran-140 passenger plane”. Trend. 19. 5. 2015. Приступљено 24. 10. 2015. 

Спољашње везе[уреди]