Антонов Ан-22

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ан-22 «Антеј»
Antonov An-22A Antei, Russia - Air Force AN1574386.jpg
Ан-70 рег-озн. RA-09309 на аеродрому „Жуковски" Москва 15. августа 2009. године
Опште
Намена тешки транспортни авион
Посада 2+3
Земља порекла  Совјетски Савез
Произвођач ТАПОиЧ, Ташкентска фабрика авиона
Први лет 27.фебруара 1965.
Уведен у употребу јануара 1967.
Статус активан
Број примерака 67[1]
Димензије
Дужина 57, m
Размах крила 64,40 m
Висина 12,53 m
Површина крила 345 m²
Маса
Празан 118 727 kg
Макс. тежина при узлетању 225 000 kg
Погон
Турбо-елисни мотор 4 × Кузњецов НК-12МА
ТЕМ снага 11 227 kW
Перформансе
Брзина крстарења 560 km/h
Макс. брзина на Hopt 650 km/h
Долет 8500 km
Плафон лета 9000 m
Портал:Ваздухопловство
Совјетска поштанска марка из 1965.

Антонов Ан-22 Антеј (рус. Антонов Ан 22 Антей) је четверомоторни турбоелисни тешки транспортни авион, носивости до 60 тона. Конструисан је у Авијацијском научно-техничком комплексу „Антонов“ у Кијеву. Њамењен је да преноси тешке терете великих габарита, оклопне десантне јединице и трупе у Совјетском ратном ваздухопловству, а може да се користи и у цивилне сврхе. То је први совјетски широкотрупни авион и највећи турбоелисни авион на свету.

Светску премијеру имао је на аеромитингу у Ле Буржеу већ 15. јуна 1965. године.

Историја и развој[уреди]

У касним 1950-им, Совјетски Савез тражи велики војни транспортни авион за допуну лакшим Антонов Ан-8 и Антонов Ан-12. Крајем 1960. године, покренут је оригинални пројекат, познат као АН-20. То је четворомоторни висококрилац, уједно и први широкотрупни авион на свету.

Први прототип Ан-22, на слици је 1991. године на Гостомељ аеродрому

Прототип, сада већ означен Ан-22, је показан 18. августа 1964. године, а први лет „Антеја“ је изведен 27. фебруара 1965. Био је предвиђен за војни транспорт, с могућношћу превоза свих врста тенкова и ракета у совјетском наоружању. Поставио је неколико, пажње вредних, светских рекорда признатих од Међународне ваздухопловне федерације.[2] Прототип је добио име Антеј (Антеус) и после четири месеца од првог теста летења, приказан је у јуну 1965. на аеромитингу у Паризу. Сви ваздухоплови изграђени су у Ташкентској фабрици авиона, а прва војна испорука је била ваздушном крилу авиобази Иваново 1969. године.[3]

Пилотска кабина Ан-22

Авион је пројектован као стратешки транспортер, дизајниран специјално да се прошири Совјетски десантни потенцијал. (да лети са тадашњим новим БМД-1 десантним оклопним возилима). Ан-22 у складиште може да прими четири БМД-1, у односу на само један у Ан-12.

Теретна кабина Ан-22

Овај велики теретни авион има распон крила од 64,40 m, дужину 57,8 m, опремљен је с четири турбо-елисна мотора Кузњецов од по 11 185 kW (15 000 КС) с двоструким елисама што му је омогућавало постизање максималне брзине од 740 km/h и долет од око 5 000 km, носивост око 80 тона.

Такође има способност полетања са неприпремљених, неасфалтираних, и кратких писта. Ово се постиже четири пара контра-ротирајући елиса, сличних онима на Туполев Ту-114. Мотори генеришу значајан потисак, и производе узгон над крилима и на великим дуплим прорезима на закрилцима. Стајни трап је ојачан за грубе подлоге, у раним верзијама притисак пнеуматика може се променити у лету за оптимално слетање, иако је та функција је уклоњена у каснијим моделима.[4]

Контрароторајући турбоелисни мотор Кузњецов НК-12МА на аеромитингу МАКС поред Москве, 2009. године

Ан-22 прати традиционални дизајн са високо монтираним крилима изнад трупа. Располаже великим теретним простором, димензије 33м дужине и корисне запремине 639м³. Предни део трупа, кабина је у потпуности под притиском и обезбеђује простор за 5 до 8 посаде и до 28 путника, али је терет простор је под притиском само 0,245 бара. Ово омогућава да се задња теретна врата отворе током лета, за искрцавање десанта. Као и Ан-12, авион има кружни попречни пресек трупа.

Два вертикална стабилизатора на репу авиона и рампа теретног простора за искрцавање технике 1967. године

Ан-22 има општи изглед проширене верзије раније Ан-12, осим што је опремљен дуплим репним стабилизатором. Ово даје боље перформансе и смањује висинско ограничење за хангаре. Такође треба споменути велики учинак смањења притиска масе на врху сваког репа.[5]

Ан-22 на Паради победе 9. маја 2013. године

Варијанте[уреди]

Стаклени нос Ан-22, музеј авијације Моњино
  • Ан-20 - први прототип

Три оригинална су прототипови изграђене у Антоновој фабрици у Кијеву, са стакленим носом.

Три Ан-22 у аеромузеју Мигалово поред Твери
  • Ан-22

Почетна производња варијанта са спољним системом старта мотора, 37 је направљено у Ташкенту.

Ан-22А Руског ратног ваздухопловства
  • Ан-22А

Побољшана варијанта са способносћу сопственог старта мотора, модификован електрични систем, ажурирани су радио и навигацију опрема. 28 их је произведено у Ташкенту.

Три вертикална стабилизатора Ан-22ПЗ рег. бр. UR-64459
  • Ан-22ПЗ

Конверзија два АН-22с да носе крила секције трупа авиона или крила Антонов Ан-124 или Антонов Ан-225 напољу изнад трупа. Опремљен је са трећим вертикалним стабилизатором.[6]

Ан-22 «амфибија»

Неколико других Ан-22 варијанти су пројектовани и изграђени у АНТК Антонов, али никада нису ушли у серијску производњу. Пре свега амфибијски, као балистичка ракетна платформа. Затим са нуклеарним реактором, са шириким трупом пречника 9,6м и Ан-122 носивости 120 тона.

Предложена је и верзија цивилног путничког авиона, са две палубе, способна за седење 724 путника, али није изграђена.[7] (Поређења ради, типичан Боинг 747 може носити 400-500 путника.)

Референце[уреди]

  1. Реестр самолётов типа Ан-22 на russianplanes.net, децембар 2015.
  2. Јелка Венишник-Ерор, Ђорђе Милановић: Илустрована историја ваздухопловтва - савремени Икари, „Вук Караџић“, Београд 1989.
  3. Zacharias, Sebastian (јун 2001). „Antonov An-22 Antheus”. Airliner World. стр. 58—62. ISSN 1465-6337. 
  4. Ан-22. Конструкция. ТТХ. Схема
  5. Stroud (1968)
  6. Gordon, Komissarov and Komissarov Air International January 2006. pp. 35–36.
  7. Ан-22 амфибия

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]