Antonov An-140

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Antonov An-140T
Antonov An-140-100TK reg-ozn. RA-41255 VVS-a, aerodrom „Čkalovski", Moskva, juna 2014. godine,
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Uveden u upotrebu28. maja 2005.
Prvi korisnik Rusko ratno vazduhoplovstvo
Broj primeraka6
Dužina22,7
Razmah krila22,5
Visina8,23
Površina krila50
Prazan12810
Maks. masa pri uzletanju21000 kg
Turbo-mlazni motor2 × Klimov TV3-117VMA-SBM1
TEM snaga1838 kW
Maks. brzina na Hopt570 km/h
Dolet1200-3500 km
Plafon leta7500 m
Brzina penjanja400 m/min
Antonov An-140-100

An-140-100 reg-ozn. RA-41250 aviokompanije „Яkutiя" pri sletanju na Aerodrom Habarovsk „Novый", 5. avgusta 2008. godine
An-140-100 reg-ozn. RA-41250 aviokompanije „Яkutiя" pri sletanju na Aerodrom Habarovsk „Novый", 5. avgusta 2008. godine

Opšti podaci
Namena regionali putnički avion
Posada 3 člana
Broj putnika 52
Poreklo  Ukrajina/ Rusija
Proizvođač Aviant, Kijev
Aviakor, Samara
NEЅA Šahinšaher, Iran
Probni let 17. novembar 1997.
Uveden u upotrebu 29. marta 2002.
Status U proizvodnji
Broj primeraka 33[1]
Dimenzije
Dužina 22,7 m
Visina 8,23 m
Raspon krila 24,5 m
Površina krila 51 m²
Masa
Prazan 12810 kg
Maksimalna 21500 kg
Pogon
Fizičke osobine
Turbomlazni motor 2 × Klimov TV3-117VMA-SBM1
Snaga TEM-a 1838 kW
Performanse
Dolet 1380-3680 km
Plafon leta 7600 m
 Portal Vazduhoplovstvo
HESA IrAn-140-100 reg-ozn. EP-GPB aviokompanije „HESA Airlines" pri sletanju na aerodrom „ Dubai - International (DXB / OMDB)" u Dubaiju 20. januar 2013. godine

Antonov An-140 (ukr. Антонов Ан-140, rus. Антонов Ан-140) je višenamenski regionalni dvomotorni turboelisni avion kapaciteta 52 putnika. Na bazi ovog aviona konstruisana je teretna vojna verzija Antonov An-140T, nosivosti do 6 tona. Razvijen je od strane kompanija ANTK Antonov i Ujedinjene avioproizvodne korporacije, u vreme zajedničke države SSSR, a prvi let je obavljen 17. septembara 1997. godine. Namenjen je da zameni već zastarele An-24 i Antonov An-26 letelice. An-140 se proizvodi u dve glavne proizvodne linije, u fabrici aviona u Harkovu i u fabrici Aviakor u Samari, a montira se po licenci i u fabrici aviona HESA u Šahinšahru u Iranu, kao IrAn-140.[2]

Verzije[uredi | uredi izvor]

  • AN-140T (transportni)

AN-140T je laki vojni teretni avion, razvijen na bazi An-140-100. An-140t ima zadnji rampu za utovar / istovar tereta i osoblja.[3]U 2013. godini, Aviakor je objavio prve isporuke An-140T aviona ruskom Ministarstvu odbrane, koji su zakazani za 2017. godinu kao zamena za tekuću flote od 300 An-24 i An-26 aviona ruskog vazduhoplovstva. [4][5] Međutim, u 2014. godini, zamenik ruskog premijera za vojno-industrijski kompleks, Dmitrij Rogozin, najavio je da Rusija odustaje od AN-140t projekta, zbog pogoršanja odnosa sa Ukrajinom i da će nastaviti razvoj Iljušin Il-112.[6]

  • An-140TK (trasportni-konvertibilni)
  • An-140 VIP

Regionalni aviona An-140 u VIP-konfiguraciji, dizajniran da nosi do 30 putnika u luksuzno opremljenoj kabini. (Putnički prostor vazduhoplova može se podeliti u dve ili tri zone -ekskluzivni salon, opremljen sa četiri udobna sedišta, i biznis delu u kojoj ima 26 standardnih sedišta sa standardnim prolazom.[7]

  • An-140-100

AN-140-100 aviona razlikuje od osnovne verzije većim rasponom krila. [traži se izvor] Može biti izgrađena za civilne, vojne i specijalne namene: pomorsko izviđanje i „VOJIN", geološkog istraživanje i medicinski transport.[8][9][10]

  • IrAn-140 je verzija licencno izgrađena po projektu An-140, koji sastavljaju NEЅA u Šahinšahru u Iranu, od kompleta koje snabdeva Antonov.[2] Od 2008. postojali su planovi da se proizvede pomorska patrolna varijanta (Iran-140MP) i teretni (Iran-140t). Planirana je proizvodnja 100 aviona ukupno 20 od njih su se porudžbine iranske vlade za potrebe granične patrole i nadzor. [11] Dana 9. novembra 2010. godine, tokom uvodnog govora na Kiš aeromitingu, iranski ministar transporta izjavio je da je proizvodnja 14 IrAn-140 aviona do sada završena.[12] Prvih šest je ušlo u komercijalni upotrebu 19. februara 2011.[13] Ali posle aviokatastrofe leta 5915, svi avioni IrAn- 140 su prizemljeni iz bezbednosnih razloga. [14][15]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Reestr samolёtov tipa An-140 na russianplanes.net, decembar 2015.
  2. ^ a b „Antonov An-140”. flightglobal.com. 19. 12. 2007. Pristupljeno 6. 5. 2013. 
  3. ^ „NOVOSTI, ViVT, PVN”. bastion-karpenko.ru. Arhivirano iz originala 22. 03. 2015. g. Pristupljeno 3. 7. 2015. 
  4. ^ „An-140T”. deagel.com. Pristupljeno 24. 10. 2015. 
  5. ^ „Russia Dumps An-140T Airlifter for Home-Made Ilyushins”. Aviation International News. Pristupljeno 3. 7. 2015. 
  6. ^ „Russia Looks To Resurrect Il-114”. Aviation International News. Pristupljeno 3. 7. 2015. 
  7. ^ „AN-140VIP - www.naumenko.info”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2014. g. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  8. ^ „AN-140”. antonov.com. Arhivirano iz originala 23. 1. 2018. g. Pristupljeno 3. 7. 2015. 
  9. ^ „AN-140-100 - www.naumenko.info”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2014. g. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  10. ^ „AN-140-100”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2014. g. Pristupljeno 26. 12. 2014. 
  11. ^ „Iran plans to use An-140 planes to patrol borders | World | RIA Novosti”. En.rian.ru. 29. 10. 2008. Pristupljeno 22. 2. 2011. 
  12. ^ „ایرنا: وزير راه و ترابري: 14 فروند هواپيماي ايران 140 آماده پرواز است”. Irna.ir. Arhivirano iz originala 16. 03. 2012. g. Pristupljeno 22. 2. 2011. 
  13. ^ „Iran to introduce its own regional aircraft as Tu-154 ban begins”. Arabian Aerospace. 16. 2. 2011. Arhivirano iz originala 23. 02. 2011. g. Pristupljeno 22. 2. 2011. 
  14. ^ „ناوگان هواپیمایی سپاهان - Sepahan Airlines Fleet list”. myaviation.ir. Pristupljeno 24. 10. 2015. 
  15. ^ „Iran rejects manufacturing Iran-140 passenger plane”. Trend. 19. 5. 2015. Pristupljeno 24. 10. 2015. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Antonov An-140 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонов_Ан-140&oldid=26812159”