Пређи на садржај

Бјелоруска православна црква

С Википедије, слободне енциклопедије
Бјелоруска православна црква
Саборни храм Силаска Светог духа у Минску
Основни подаци
Киријархална цркваРуска православна црква
Аутономија11. октобар 1989егзархат
Канонско признањеканонски призната
Предстојатељмитрополит мински и заславски, патријарашки егзарх све Бјелорусије Венијамин (Тупеко)
СједиштеМинск
Канонска јурисдикција Бјелорусија
Календарјулијански календар
www.church.by
Статистика
Архијереја17
Епархија15
Манастира27

Бјелоруска православна црква (блр. Белару́ская правасла́ўная царква́, рус. Белору́сская православная церковь) органски је дио Руске православне цркве.

Назива се још и Бјелоруски егзархат Московског патријархата.

Историја

[уреди | уреди извор]

Бјелоруски егзархат (блр. Белару́скі экзарха́т, рус. Белорусский экзархат) основан је на засједању Архијерејског сабора Руске православне цркве од 9. до 11. октобра 1989. Претходно је Свети синод из тадашње јединствене бјелоруске Минске епархије издвојио три нове епархије (Могиљевску, Пинску и Полоцку). Затим је Свети синод донио одлуку да бјелоруски егзарх има титулу „митрополит мински и гродњенски, патријарашки егзарх Бјелорусије“. За егзарха је постављен Филарет (Вахромејев), дотадашњи митрополит мински и бјелоруски.

На сљедећем редовном засједању Архијерејског сабора од 30. и 31. јануара 1990. усвојена је Уредба о егзархатима (рус. Положение об экзархатах) која је унесена у текст Устава о управи Руске православне цркве. Одлуке Архијерејског сабора су коначно потврђене на засједању Помјесног сабора од 7. и 8. јуна исте године.

Одлуком Синода Бјелоруског егзархата од 6. фебруара 1992, коју је потврдио Свети синод и Архијерејски сабор, тадашња Минска епархија је реорганизована и територијално сведена у границе Минске области. Егзарх је добио нову архијерејску титулу — „митрополит мински и слуцки и патријарашки егзарх све Бјелорусије“.[1]

Одлуком Светог синода Руске православне цркве од 23. октобра 2014, која је донесена на предлог Синода Бјелоруског егзархата, основана је Минска митрополија. Истовремено је из Минске епархије издвојена Слуцка епархија. Егзарх је добио нову архијерејску титулу — „митрополит мински и заславски, патријарашки егзарх све Бјелорусије“.[2]

Устројство

[уреди | уреди извор]

На челу Бјелоруске православне цркве се налази митрополит мински и заславски и патријарашки егзарх све Бјелорусије који је и епархијски архијереј Минске епархије и стоји на челу Минске митрополије. Бира га Свети синод Руске православне цркве, а поставља се патријарашким указом. Егзарх је предсједник Синода Бјелоруског егзархата.[3] Садашњи патријарашки егзарх је митрополит Венијамин (Тупеко).

Основни црквеноправни акт егзархата је Устав Бјелоруске православне цркве.[4]

Синод Бјелоруске православне цркве је црквенозаконодавна, извршна и судска власт. Синодски чланови су епархијски архијереји под предсједништвом егзарха. Синод је апелациони црквени суд за епархијске судове док су највиша судска власт Високи општецрквени суд и Архијерејски сабор Руске православне цркве.[5]

Бјелоруски егзархат има укупно 15 епархија (Бобрујску, Борисовску, Брестску, Витепску, Гомељску, Гродњенску, Лидску, Минску, Могиљевску, Молодечњенску, Новогрудску, Пинску, Полоцку, Слуцку и Туровску). У састав Минске митрополије улазе епархије Минска, Борисовска, Молодечњенска и Слуцка.[6]

  1. ^ Белорусский экзархат Московского Патриархата („patriarchia.ru”), Приступљено 9. 9. 2015.
  2. ^ ЖУРНАЛЫ заседания Священного Синода от 23 октября 2014 года (ЖУРНАЛ № 93), Приступљено 9. 9. 2015.
  3. ^ Глава XIII, чланови 5, 9. и 10. Устава Руске православне цркве
  4. ^ Устав Республиканского религиозного объединения "Белорусская Православная Церковь" Архивирано на сајту Wayback Machine (2. август 2016), Приступљено 9. 9. 2015.
  5. ^ Чланови 14, 15. и 18. Устава Бјелоруске православне цркве
  6. ^ Члены Синода, Приступљено 9. 9. 2015.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]