Беџи Каид Есебси

С Википедије, слободне енциклопедије

 

Беџи Каид Есебси
арап. الباجي قائد السبسي
Беџи Каид Есебси 2011. године
Лични подаци
Датум рођења(1926-11-29)29. новембар 1926.
Место рођењаСиди Боу Саид,  Тунис
Датум смрти25. јул 2019.(2019-07-25) (92 год.)
Место смртиТунис  Тунис,
РелигијаИсламски сунит
Породица
СупружникХадила Саида Фархат
Деца4
Политичка каријера
Политичка
странка		Нида Тоунес
31. децембар 2014 — 25. јул 2019.
ПретходникМонсеф Марзуки
НаследникМохамед Енасур
Председник Владе Туниса
28. фебруар 2011 — 24. децембар 2011.
ПретходникМохамед Гануши
НаследникХамади Џебали
Министар иностраних послова Туниса
15. април 1981 — 15. септембар 1986.
ПретходникХасен Балкођа
НаследникХеди Мабрук
Потпис

Беџи Каид Есебси (арап. الباجي قائد السبسي; 29. новембар 1926[1] – 25. јул 2019[2] ) био је 6. председник Туниса, на функцији од 31. децембра 2014. до своје смрти 25. јула 2019.[3] Претходно је био министар спољних послова од 1981. до 1986. и премијер владе Туниса од фебруара 2011. до децембра 2011.[4] [5]

Есебсијева политичка каријера трајала је шест деценија и кулминирала је његовим вођством Туниса у транзицији ка демократији.[6] Есебси је био оснивач политичке партије Нида Тоунес, која је победила на парламентарним изборима 2014. У децембру 2014, Есебси је победио на првим редовним председничким изборима после Туниске револуције, поставши први демократски изабран председник Туниса.[7]

Одрастање[уреди | уреди извор]

Групна фотографија на колеџу Садики на којој је Каид Есебси (други ред, заокружен десно)

Рођен је 1926. године, у Сиди Боу Саиду у породици пореклом са Сардиније (Италија). Био је праунук Исмаила Каида Есебсија, којег су на почетку деветнаестог века са Сардиније киднаповали барбарски гусари. Исмаил је након преласка на ислам одгајан у имућној породици да би потом био признат као слободан човек. Постао је вођа мамелука и важан члан владе.[8]

Политичка каријера[уреди | уреди извор]

Беџи Каид Есебси са генералним секретаром Уједињених нација, Дагом Хамаршелдом, 1961.

Беџи Каид Есебси је почео да се бави политиком 1941. године, када се придружио омладинској организацији Нео Дестоур у Хамам-Лифу.[9] [10] Отишао је у Француску 1950. године да студира право у Паризу.[11] По дипломирању, каријеру је започео као адвокат који је бранио активисте Нео-Дестоур-а. [12] Есебси се касније придружио лидеру Туниса Хабибу Бургиби и туниском покрету за независност од Француске. Након стицања независности Туниса од Француске 1956. године Есебси постаје Бургибин саветник.[12]

Есебси је као штићеник Бургибе обављао разне функције од 1957. до 1971.,[6] попут шефа регионалне администрације, генералног директора Националне безбедности (франц. Sûreté nationale), министра унутрашњих послова 1965., министра одбране 1969., а потом и амбасадора у Паризу. [13]

Есебси са Хабибом Бургибом ( Палата Картагина, 1965)
Есебси као министар одбране Туниса, 1969

Од октобра 1971. до јануара 1972. залагао се за већу демократију у Тунису па је поднео оставку на све функције.[14]

У априлу 1981. вратио се у владу под Мохамедом Мзалијем као министар спољних послова, и на тој функцији остао до септембра 1986.[15] [16] Године 1987. променио је савезнике након што је Бен Али уклонио Бургибу са власти. Есебси је убрзо именован за амбасадора у Западној Немачкој. Од 1990. до 1991. године био је председник Представничког дома парламента Туниса.[16]

Привремени премијер 2011[уреди | уреди извор]

Есебси 2011. године

Дана 27. фебруара 2011. године, након Туниске револуције која је збацила дугогодишњег лидера Бен Алија, премијер Туниса Мохамед Гануши је поднео оставку након сукоба у Тунису у којима је убијено пет демонстраната. Истог дана, вршилац дужности председника Фуад Мебаза именовао је Каида Есебсија за новог премијера, описујући га као „особу са беспрекорним политичким и приватним животом, познату по свом дубоком патриотизму, лојалности и самопожртвовању у служењу својој земљи." Углавном млади демонстранти наставили су да износе своје незадовољство на улице, критикујући једнострано именовање Есебсија без ширих консултација.[17] Есесби је ипак описан као неко ко је „остао на дистанци од Бен Алија“, што је „допринело његовом кредибилитету и прихватању“ у годинама након револуције 2011. и периоду после Бен Алија.[18]

Након избора у октобру, Каид Есебси је напустио функцију 24. децембра 2011. године када је нови привремени председник Монсеф Марзуки именовао Хамадија Џебалија из исламистичке Енахде, која је постала највећа парламентарна коалиција.[19]

Избори 2014[уреди | уреди извор]

Након одласка са функције, Каид Есебси је основао секуларну странку Нида Тоунес, која је освојила већину посланичких места на парламентарним изборима у октобру 2014.[20] Био је кандидат ове странке на првим слободним председничким изборима у земљи, у новембру 2014.[21] Дана 22. децембра 2014, званични резултати избора показали су да је Есебси победио актуелног председника Монсефа Марзукија у другом кругу гласања, добивши 55,68% гласова.[22] Након затварања бирачких места, Есебси је на локалној телевизији рекао да је своју победу посветио "мученицима Туниса".[23]

Председник Туниса[уреди | уреди извор]

Есебси са државним секретаром САД Џоном Керијем (19. септембра 2016. у Њујорку)

Есебси је положио заклетву као председник 31. децембра 2014. у 88. години живота. Био је први слободно изабрани председник модерног Туниса. Он је одиграо виталну улогу у помагању да се, више од било које друге арапске државе, Тунис очува од покрета арапског пролећа, који је првобитно започео баш у Тунису.[24] Он је приликом полагања заклетве обећао да ће "бити председник свих Тунижанки и Тунижана без разлике" и нагласио важност "консензуса међу свим партијама и друштвеним покретима".[25]

Есебси са премијером Италије Паолом Ђентилонијем у мају 2017.

Есебси је 3. августа 2016. именовао Јусефа Чахеда за премијера пошто је парламент повукао поверење влади Хабиба Есида.[26]

Есебси на 43. самиту Г7 2017.

Есебси је 2017. године позвао на измене закона о наслеђивању како би се обезбедила једнака права за мушкарце и жене, и залагао се да се жене из Туниса могу слободно да удају за немуслимане. Веровао је да овакве промене нису у директном сукобу са шеријатом нити са туниским уставом.[27] Есебси је 13. августа 2018. обећао да ће парламенту поднети предлог закона да женама да једнака права на наследство, пошто је дебата о контроверзној теми наслеђа тада била актурелна широм муслиманског света.[28] Године 2018. предложио је ревизију туниског изборног закона, за који је сматрао да садржи многе недостатке који су у супротности са принципима револуције из 2011. године.[29]

Болест и смрт[уреди | уреди извор]

Сахрана Беџија Каида Есебсија 27. јула 2019.

Есебси је 27. јуна 2019. хоспитализован у војној болници у Тунису због тешке болести.[30] Следећег дана његово стање се стабилизовало.[31] Поново је примљен у болницу 24. јула 2019. да би преминуо следећег дана, 25. јула 2019., пет месеци пре истека свог председничког мандата.[32] [33] Поред Туниса, који је прогласио седмодневну жалост, још осам земаља објавило је периоде жалости од три дана након Есебсијеве смрти, а то су Либија, Алжир, Мауританија, Јордан, Палестина, Либан, Египат и Куба. Исто тако, Уједињене нације су одржале минут ћутања у знак поштовања.

Изборна комисија је накнадно саопштила да ће Есебсијев наследник бити изабран раније од првобитног датума 17. новембра[34] због уставне одредбе да у случају смрти председника стални наследник мора бити на функцији у року од 90 дана.[35] Тако је председник Скупштине народних посланика Мохамед Енасур постао вршилац дужности предсједника.[36]

Државна сахрана председника Есебсија одржана је 27. јула у Палати Картагина и гробљу Џелаз у присуству многих достојанственика попут:

Од Палате Картагина одржана је процесија до гробља Џелаз, где је председник Есебси сахрањен. Абдулах II (јордански краљ) је дошао у Тунис 29. јула да изрази саучешће в.д. председника Туниса Мохамеду Енасеру и породици преминулог председника Беџија Каида Есебсија.

Лични живот[уреди | уреди извор]

Беџи Каид Есебси се оженио Хадилом Саидом Фархат 8. фебруара 1958.[38] Пар је имао четворо деце: две ћерке, Амел и Салву, и два сина, Мохамеда Хафеда и Келила.[39]

Његова супруга умрла је 15. септембра 2019. године, у доби од 83 године, два месеца након свог супруга.[40]

Међународна одликовања[уреди | уреди извор]

Орден Беџи Каида Есебсија као витеза огрлице Реда Серафима .
  • Медаља части Републике Алжира (3. јануар 2013.)[41]
  • Order of Sheikh Isa ibn Salman Al Khalifa Огрлица Ордена шеика Исе бин Салмана Ал Калифе (Бахреин; 27. јануар 2016)[42]
  • Велики кордон Врховног ренесансног реда (Јордан; 20. октобар 2015)[43]
  • Огрлица Ордена краља Абдулазиза (Краљевина Саудијска Арабија; 29. март 2019)[44]
  • ITA OMRI 2001 GC-GCord BAR Витешки Велики крст са огрлицом Ордена за заслуге Републике Италије (8. јануар 2017.)[45]
  • MLT National Order of Merit BAR Почасни пратиоци са огрлицом националног ордена за заслуге (Малта; 5. фебруар 2019.)[46]
  • Велика огрлица државе Палестине (6. јул 2017.)[47]
  • Орден Републике Србије II степена (2016)[48]
  • Order of Civil Merit (Spain) GC Велики крст Ордена за грађанске заслуге (Шпанија; 28. октобар 1969)[49]
  • Витез Ордена Серафима (Шведска; 4. новембар 2015)[50]
  • Order of the State of Republic of Turkey Огрлица Ордена Државе Републике Турске (27. децембар 2017.)[51]

Библиографија[уреди | уреди извор]

  • Бургиба: жито и кукољ (Bourguiba: le bon grain et l'ivraie, éd. Sud Éditions, Tunis, 2009). ISBN 978- 9973844996
  • Тунис: демократија у земљи ислама (La Tunisie: la démocratie en terre d'islam (avec Arlette Chabot), éd. Plon, Paris). 2016. ISBN 978-2259252539.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Sayed Mohamed Mahdi al Tajir, The International Who's Who of the Arab World (1978), p. 137.
  2. ^ „Tunisia's first freely elected president dies”. BBC. 25. 7. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  3. ^ „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies aged 92”. France 24. 25. 7. 2019. Приступљено 26. 5. 2020. 
  4. ^ "Tunisian PM Mohammed Ghannouchi resigns over protests", BBC News, 27 February 2011.
  5. ^ „Tunisian prime minister resigns amid protests”. Reuters. 27. 2. 2011. Приступљено 25. 7. 2019. 
  6. ^ а б Carlotta Gall & Lilia Blaise, Béji Caïd Essebsi, President Who Guided Tunisia to Democracy, Dies at 92, The New York Times (25 July 2019).
  7. ^ Parker, Claire; Fahim, Kareem (25. 7. 2019). „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies at 92”. The Washington Post. Приступљено 25. 7. 2019. 
  8. ^ Kéfi, Ridha (15. 3. 2005). „Béji Caïd Essebsi”. Jeune Afrique (на језику: француски). Приступљено 25. 7. 2019. 
  9. ^ „President Essebsi, a lifetime in Tunisia politics”. Euronews. 22. 12. 2014. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2014. 
  10. ^ „Essebsi retrouve ses racines à Hammam-Lif!” (на језику: француски). Espace Manager. 20. 10. 2014. Архивирано из оригинала 24. 12. 2014. г. Приступљено 24. 12. 2014. 
  11. ^ Bobin, Frederic (25. 7. 2019). „Tunisie: le président Essebsi, symbole des ambivalences de la révolution, est mort”. Le Monde (на језику: француски). Приступљено 26. 7. 2019. 
  12. ^ а б Legg, Paul (25. 7. 2019). „Beji Caid Essebsi obituary”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 26. 7. 2019. 
  13. ^ Legg, Paul (25. 7. 2019). „Beji Caid Essebsi obituary”. The Guardian. ISSN 0261-3077. Приступљено 26. 7. 2019. 
  14. ^ „Avec la mort de Béji Caïd Essebsi, la Tunisie perd un fondateur”. La Croix (на језику: француски). 25. 7. 2019. ISSN 0242-6056. Приступљено 26. 7. 2019. 
  15. ^ Kéfi, Ridha (15. 3. 2005). „Béji Caïd Essebsi”. Jeune Afrique (на језику: француски). Приступљено 25. 7. 2019. 
  16. ^ а б „President Essebsi, a lifetime in Tunisia politics”. Euronews. 22. 12. 2014. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2014. 
  17. ^ Guidi, Francesco (1. 3. 2011). „Tunisian Prime Minister Mohammed Gannouchi resigns”. Приступљено 13. 11. 2014. 
  18. ^ Masri, Safwan. Tunisia: An Arab Anomaly. New York: Columbia University Press, 2017, 55.
  19. ^ Mzioudet, Houda (14. 12. 2011), „Ennahda's Jebali Appointed as Tunisian Prime Minister”, Tunisia, Архивирано из оригинала 17. 1. 2012. г., Приступљено 21. 12. 2011 
  20. ^ „Tunisia's Essebsi: The 88-year-old comeback kid”. BBC. 31. 12. 2014. Приступљено 25. 7. 2019. 
  21. ^ Marks, Monica (29. 10. 2014). „The Tunisian election result isn't simply a victory for secularism over Islamism”. The Guardian. Архивирано из оригинала 3. 11. 2014. г. Приступљено 9. 11. 2014. 
  22. ^ Patrick Markey; Tarek Amara (22. 12. 2014). „Essebsi elected Tunisian president with 55.68 percent”. Reuters. Архивирано из оригинала 26. 11. 2015. г. Приступљено 22. 12. 2014. 
  23. ^ „Tunisia election: Essebsi claims historic victory”. BBC News. 22. 12. 2014. Архивирано из оригинала 22. 12. 2014. г. Приступљено 22. 12. 2014. 
  24. ^ „President of Tunisia who sought to reinforce democratic advances in the face of economic hardship and terrorism”. The Guardian. 25. 7. 2019. 
  25. ^ „Tunisian secular leader Essebsi sworn in as new president”. Reuters. 31. 12. 2014. Архивирано из оригинала 24. 9. 2015. г. Приступљено 25. 7. 2019. 
  26. ^ Nadhif, Ahmed (18. 8. 2018). „How the new government plans to save Tunisia”. Al-Monitor. Приступљено 2. 1. 2019. 
  27. ^ Simon Speakman Cordall; Mona Mahmood (28. 11. 2011). „We are an example to the Arab world: Tunisia's radical marriage proposals”. The Guardian. Приступљено 4. 9. 2017. 
  28. ^ „Tunisian president backs inheritance equality for women despite opposition”. Middle East Eye. 3. 8. 2018. Приступљено 25. 7. 2019. 
  29. ^ Dahmani, Frida (23. 3. 2018). „Pourquoi Béji Caid Essebsi veut faire amender la loi électorale”. Jeune Afrique (на језику: француски). Приступљено 4. 4. 2018. 
  30. ^ Tarek Amara; Ulf Laessing (28. 6. 2019). „Tunisian president hospitalised 'in severe health crisis': presidency”. Reuters. Архивирано из оригинала 27. 6. 2019. г. Приступљено 26. 7. 2019. 
  31. ^ „Health of Tunisian president improves significantly, he calls defense minister”. Reuters. 28. 6. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  32. ^ Anabel, Ynug (25. 7. 2019). „Tunisia: President Beji Caid Essebsi dies at age 92 on Republic Day”. Afrika News. Приступљено 27. 7. 2019. 
  33. ^ „Tunisia's President Essebsi dies aged 92 after severe illness”. DailySabah. 25. 7. 2019. Приступљено 27. 7. 2019. 
  34. ^ „Tunisia's first freely elected president dies”. BBC. 25. 7. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  35. ^ Parker, Claire; Fahim, Kareem (25. 7. 2019). „Tunisian President Beji Caid Essebsi dies at 92”. The Washington Post. Приступљено 25. 7. 2019. 
  36. ^ Amara, Tarek (26. 7. 2019). „Mourning leader, Tunisians look forward to smooth transition”. Reuters. Приступљено 27. 7. 2019. 
  37. ^ Amara, Tarek (27. 7. 2019). „Tunisia bids farewell to president Essebsi at state funeral”. Reuters. Приступљено 30. 7. 2019. 
  38. ^ „Annuaire des Personnalités: Béji Caïd Essebsi”. Leaders (на језику: француски). 2015-09-19. Архивирано из оригинала 2018-08-31. г. Приступљено 2019-03-23. 
  39. ^ Mariem (8. 1. 2015). „Les premières déclarations de la Première Dame de Tunisie, Chadlia Saïda Caïd Essebsi” (на језику: француски). Baya. Приступљено 23. 3. 2019. 
  40. ^ Former Tunisian president's widow dies
  41. ^ „Le double hommage de Bouteflika à 11 personnalités tunisiennes”. Leaders (на језику: француски). 3. 1. 2013. Приступљено 25. 7. 2019. 
  42. ^ علي رجب (27. 1. 2016). „بالصور.. العاهل البحريني يمنح الرئيس التونسي وسام الشيخ عيسى”. بوابة فيتو (на језику: арапски). Приступљено 25. 7. 2019. 
  43. ^ „الملك للسبسي: الأردن مستعد لدعم تونس على جميع المستويات”. Alghad (на језику: арапски). 20. 10. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  44. ^ „King Salman, Tunisian president hold talks, oversee signing of two deals & confer medals”. Saudi Gazette. 29. 3. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  45. ^ „Conferimento di onorifi cenze dell'Ordine Al merito della Repubblica italiana”. Gazzetta Ufficiale della Repubblica Italiana (на језику: италијански). 107: 130. 10. 5. 2017. 
  46. ^ „Government Notices published in Govt. Gazette No. 20,137 of 15th February 2019”. Government services and information of Malta. 15. 2. 2019. Приступљено 25. 7. 2019. 
  47. ^ „الرئيس يقلد نظيره التونسي القلادة الكبرى لدولة فلسطين”. Wafa (на језику: арапски). 6. 7. 2017. Приступљено 2019-07-25. 
  48. ^ „Ukazi o odlikovanjima”. 
  49. ^ „Decreto 2463/1969, de 1 de octubre, por el que se concede la Gran Cruz de la Orden del Mérito Civil al señor Beji Caid Es-Sebsi.” (на језику: шведски). Agencia Estatal Boletín Oficial del Estado. Приступљено 8. 2. 2021. 
  50. ^ „Statsbesök från Tunisien – dag 1 - Sveriges Kungahus”. Kungahuset (на језику: шведски). новембар 2015. Архивирано из оригинала 06. 05. 2021. г. Приступљено 26. 7. 2019. 
  51. ^ Chennoufi, Anouar (28. 12. 2017). „Fin de la visite d'Etat du président turc Recep Tayyip Erdogan en Tunisie”. Tunivisions (на језику: француски). Архивирано из оригинала 29. 12. 2017. г. Приступљено 26. 7. 2019. 


Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Беџи_Каид_Есебси&oldid=27101876”