Бобова
Бобова | |
---|---|
![]() | |
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Управни округ | Колубарски |
Град | Ваљево |
Становништво | |
— 2011. | ![]() |
Географске карактеристике | |
Координате | 44° 16′ 00″ С; 19° 42′ 00″ И / 44.266667° С; 19.7° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 453 m |
Остали подаци | |
Позивни број | 014 |
Регистарска ознака | VA |
Бобова је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 309 становника.

Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Бобова живи 335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,3 година (46,0 код мушкараца и 50,7 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
Првим становницима Бобове сматрају се неколико породица које су дошле у сеоби Срба из села Бобово у Полимљу (данашња Црна Гора, општина Пљевља), које су се настаниле на брду Комић. По њима је село добило име. Те породице живе и дан данас, и најбројније су у селу. У току каснијих сеоба, Бобову су насељавале бројне породице које су се досељавале углавном из Херцеговине (старе Херцеговине тј данашње Црне Горе, и делова Херцеговине које данас припадају БиХ). Тако су неке породице пореклом из Мораче, Жабљака, Пријепоља, Клобука, Коњица..... Таква прича важи за целу Ваљевску Подгорину чије је становништво преко 92% досељено углавном у другој сеоби Срба, иако је насељавање текло и раније током и након прве сеобе Срба, јер су врлетне и тешко проходне планине ваљевске Подгорине пружале уточиште за народ који се склањао од турске освете, након аустротурских ратова у којима је војевао против Турака.
Историја
[уреди | уреди извор]У 16. веку
[уреди | уреди извор]Први помен Бобове је из 16. века. Село је забележено у турском попису (тефтеру) за хиџретску 934. годину, тј. 1527/1528. годину по садашњем рачунању времена.
Транскрибован на модерни турски, са османске арабице, унос са 262. странице тефтера TD 144 је гласио овако:
Bobova karye, Valyeva nahiye - Село Бобова, Нахија Ваљево[1]
У још једном турском тефтеру из доба османског султана Сулејмана Величанственог (1520-1566), TD 978, на страни 746, поменуто је село Бобовац у Ваљевској нахији. Аутор сматра да је у питању Бајевац, мада је могуће да је то исто Бобова.[2]
Од 19. века
[уреди | уреди извор]Позната историјска личност из Бобове јесте кнез Јован Симић Бобовац (1775-1832).

Учествовао је у биткама Првог и Другог српског устанка на челу подгорске кнежине, која је у том доба често називана и „Бобовчева кнежина“. Пре него је постао кнез, у Мемоарима проте Матеје Ненадовића помиње се као буљукбаша (заповедник војске) код кнеза Илије Бирчанина из суседног села Суводање. Након сече кнезова и погибије кнеза Илије Бирчанина 1804. године, и кнеза Милића Кедића 1806. године, на чело подгорске кнежине стаје кнез Јован Симић.
Иако је био одан и велики пријатељ кнеза Милоша, 1832. године супротставља се његовом апсолутизму и одбија да пошаље Ваљевце на кулук у Београд. Но, та чињеница није ни до данас разјаснила тачан узрок његове изненадне смрти која је наступила 14/26. јула 1832. г. Наиме након напада из заседе групе непознатих људи, а који су врло вероватно могли бити и Турци из соколске нахије жељни освете услед Бобовчеве улоге у њиховом пресељењу у Босну, Бобовац напрасно умире од последица рањавања, и то, у шездесет седмој години живота.. Сахрањен је у каменичкој цркви.
|
|
м | ж |
|||
? | 1 | 0 | ||
80+ | 7 | 11 | ||
75—79 | 10 | 12 | ||
70—74 | 17 | 23 | ||
65—69 | 21 | 29 | ||
60—64 | 11 | 13 | ||
55—59 | 8 | 8 | ||
50—54 | 15 | 7 | ||
45—49 | 17 | 16 | ||
40—44 | 15 | 11 | ||
35—39 | 17 | 10 | ||
30—34 | 6 | 10 | ||
25—29 | 9 | 3 | ||
20—24 | 12 | 8 | ||
15—19 | 10 | 17 | ||
10—14 | 10 | 6 | ||
5—9 | 6 | 4 | ||
0—4 | 8 | 3 | ||
Просек : | 46,0 | 50,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 176 | 41 | 110 | 17 | 4 | 4 |
Женски | 178 | 21 | 109 | 43 | 3 | 2 |
УКУПНО | 354 | 62 | 219 | 60 | 7 | 6 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 115 | 95 | 0 | 1 | 5 |
Женски | 89 | 77 | 0 | 0 | 2 |
УКУПНО | 204 | 172 | 0 | 1 | 7 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 0 | 0 | 5 | 2 | 2 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 2 | 0 |
УКУПНО | 0 | 0 | 6 | 4 | 2 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 0 | 0 | 1 | 2 | 0 |
Женски | 0 | 0 | 1 | 1 | 3 |
УКУПНО | 0 | 0 | 2 | 3 | 3 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 2 | 0 | 0 | 0 | |
Женски | 0 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 2 | 0 | 0 | 2 |
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Бобова - панорама
-
Бобова - панорама
-
Бобова - панорама
-
Бобова - панорама
-
Бобова - панорама
-
Бобова - панорама
-
Бобова - панорама
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 21
- ^ MAD 506 Numarali Semendire Livâsi Icmâl Tahrir Defteri (937/1530), 2009, Анкара, стр. 20
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.