Бобова

Координате: 44° 16′ 00″ С; 19° 42′ 00″ И / 44.266667° С; 19.7° И / 44.266667; 19.7
С Википедије, слободне енциклопедије

Бобова
Административни подаци
ДржаваСрбија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 309
Географске карактеристике
Координате44° 16′ 00″ С; 19° 42′ 00″ И / 44.266667° С; 19.7° И / 44.266667; 19.7
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина453 m
Бобова на карти Србије
Бобова
Бобова
Бобова на карти Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Бобова је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 309 становника.

Пољска је од 1999. године подељена на 16 области које се називају војводства (пољ. województwa)

.

Демографија[уреди | уреди извор]

У насељу Бобова живи 335 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 48,3 година (46,0 код мушкараца и 50,7 код жена). У насељу има 131 домаћинство, а просечан број чланова по домаћинству је 2,98. Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

Првим становницима Бобове сматрају се неколико породица које су дошле у сеоби Срба из села Бобово у Полимљу (данашња Црна Гора, општина Пљевља), које су се настаниле на брду Комић. По њима је село добило име. Те породице живе и дан данас, и најбројније су у селу. У току каснијих сеоба, Бобову су насељавале бројне породице које су се досељавале углавном из Херцеговине (старе Херцеговине тј данашње Црне Горе, и делова Херцеговине које данас припадају БиХ). Тако су неке породице пореклом из Мораче, Жабљака, Пријепоља, Клобука, Коњица..... Таква прича важи за целу Ваљевску Подгорину чије је становништво преко 92% досељено углавном у другој сеоби Срба, иако је насељавање текло и раније током и након прве сеобе Срба, јер су врлетне и тешко проходне планине ваљевске Подгорине пружале уточиште за народ који се склањао од турске освете, након аустротурских ратова у којима је војевао против Турака.

Историја[уреди | уреди извор]

Позната историјска личност из Бобове јесте кнез Јован Симић Бобовац (1775-1832).

Јован Симић од Бобове

Учествовао је у биткама Првог и Другог српског устанка на челу подгорске кнежине, која је у том доба често називана и „Бобовчева кнежина“. Пре него је постао кнез, у Мемоарима проте Матеје Ненадовића помиње се као буљукбаша (заповедник војске) код кнеза Илије Бирчанина из суседног села Суводање. Након сече кнезова и погибије кнеза Илије Бирчанина 1804. године, и кнеза Милића Кедића 1806. године, на чело подгорске кнежине стаје кнез Јован Симић.

Иако је био одан и велики пријатељ кнеза Милоша, 1832. године супротставља се његовом апсолутизму и одбија да пошаље Ваљевце на кулук у Београд. Но, та чињеница није ни до данас разјаснила тачан узрок његове изненадне смрти која је наступила 14/26. јула 1832. г. Наиме након напада из заседе групе непознатих људи, а који су врло вероватно могли бити и Турци из соколске нахије жељни освете услед Бобовчеве улоге у њиховом пресељењу у Босну, Бобовац напрасно умире од последица рањавања, и то, у шездесет седмој години живота.. Сахрањен је у каменичкој цркви.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 879
1953. 899
1961. 828
1971. 691
1981. 565
1991. 479 479
2002. 391 391
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
387 98,97%
Црногорци
  
1 0,25%
Мађари
  
1 0,25%
непознато
  
1 0,25%


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]