Јовања

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Јовања
Manastir Jovanja 052.jpg
Манастирска црква
Административни подаци
Држава Србија
Управни округКолубарски
ГрадВаљево
Становништво
 — 2011.Пад 279
Географске карактеристике
Координате44°15′41″ СГШ; 19°48′50″ ИГД / 44.261399° СГШ; 19.813966° ИГД / 44.261399; 19.813966Координате: 44°15′41″ СГШ; 19°48′50″ ИГД / 44.261399° СГШ; 19.813966° ИГД / 44.261399; 19.813966
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Јовања на мапи Србије
Јовања
Јовања
Јовања на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број014
Регистарска ознакаVA

Јовања је насељено место града Ваљева у Колубарском округу. Према попису из 2011. било је 279 становника.

Овде се налази манастир Јовања.

Демографија[уреди]

У насељу Јовања живи 268 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 46,6 година (44,0 код мушкараца и 49,3 код жена). У насељу има 99 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,13.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века
Демографија[1]
Година Становника
1948. 573
1953. 574
1961. 523
1971. 461
1981. 408
1991. 367 361
2002. 310 328
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
301 97,09 %
непознато
  
0 0,0 %


Домаћинства
Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу
Становништво по делатностима које обавља

Манастир Јовања[уреди]

Нема поузданих извора када је подигнут манастир[4], иако се верује да је највероватније почетком 15. или почетком 16. века. У првој половини 18. века у манастиру је постојала богословска школа, да би 1788. године Турци запалили манастир. Почетком 19. века претворен је у мирску цркву.

Манастирска црква је једнобродна грађевина правоугаоне основе, која припада упрошћеном рашком стилу[4], са кубетом које носе прислоњени лукови са северне и јужне стране и полукружним сводом на источној и западној страни. Апсида је полукружна и засведена. Две припрате су дозидане касније. Припрата је дозидана почетком 18. века (1706) када је цео манастир обновљен захваљујући ктиторству браће Витановић, Јовану и Јевти.

Старији живопис (из 17. века) цркве светог Јована је обнављана неколико пута. Композиција Христовог распећа на северном зиду издваја се својом монументалношћу. Представа Благовести налази се на источном луку на простору испод кубета, а значајна фреска, Крштење Христово, на јужном зиду.

Игуман манастира је архимандрит Михаило (Биковић) (1972).[5]

Референце[уреди]

  1. ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9. 
  2. ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9. 
  3. ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7. 
  4. 4,0 4,1 ТО Ваљево: Манастир Јовања[мртва веза], Приступљено 14. 2. 2013.
  5. ^ Деда о Богу, он о ванземаљцима („Политика“, 13. април 2015)