Пређи на садржај

Божана Јовановић

Додај везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Божана Јовановић
Лични подаци
Датум рођења(1932-06-23)23. јун 1932.
Место рођењаБеоград, Краљевина Југославија
Датум смрти24. децембар 2020.(2020-12-24) (88 год.)
Место смртиБеоград, Србија
НационалностСрпкиња
УниверзитетФакултет примењених уметности
Занимањекостимографкиња

Божана Јовановић (Београд, 23. јун 1932 — Београд, 24. децембар 2020) била је једна од најпознатијих српских костимографкиња.

Каријера

[уреди | уреди извор]

Рођена је 1932. у Београду, где је након завршене основне и средње школе уписала и дипломирала на Факултету примењених уметности у Београду, одсек сценографије, код професора Миленка Шербана.[1][2]

Након дипломирања шест месеци боравила је у Паризу код професора Пола Колена. На почетку каријере радила је као сценограф и костимограф, али се касније фокусирала само на костим, прво у Југословенском драмском позоришту, затим у Српском народном позоришту, а од 1963. године била је костимограф Народног позоришта у Београду све до пензионисања.[1][1]

Прва представа у Народном позоришту у којој се потписује као костимограф била је Бертове кочије или Сибила Велимира Лукића у режији Арсе Јовановића (1963) а последња, Вердијева Дама с камелијама у кореографији Лидије Пилипенко (2010). У Народном позоришту у Београду радила је као костимограф на преко 140 представа, од чега су 25 били балети и оперске представе упечатљивог визуелног идентитета, а у оквиру драмског репертоара и веома успешних креација треба истаћи и особен уметнички траг костимографским решењима за представе Чехова, Шекспира и Достојевског.[1]

У Српском народном позоришту радила је као костимограф на представама Коломба, Вечити младожења, Фамилија Софронија А. Кирића, Љубавно писмо, Хенрик VIII и његових шест жена, Јеретик, Веселе жене из Виндзора, Кнез од Зете, Анатолове љубави, Госпођа Бовари, Галеб, Платонов и Сан летње ноћи.[1][1]

Kостимографско стваралаштво Јовановићеве у временском распону од скоро седам деценија (1950-2017) са око 400 стотине премијерних остварења (у позориштима Србије), налази се међу врхунским достигнућима некадашње југословенске позоришне уметности али је и њен удео у представама које су гостовале ван граница садашњег региона – стицао високе оцене и признања.[1]

Радила је у свим већим градовима Југославије, али и у Москви, Берлину, Бриселу, Трсту, у Шведском краљевском позоришту, сарађујући са истакнутим редитељима: Бојаном Ступицом, Матом Милошевићем, Мирославом Беловићем, Паолом Мађелијем, Стевом Жигоном, Дејаном Мијачем, Егоном Савином, Љубомиром Драшкићем, Бором Григоровићем, Миланом Kараџићем, Јагошем Марковићем и многим другим из млађих генерација.[1] Својом плодном стваралачком биографијом исписала је блиставе странице историје српске костимографије,али су њена дела, такође, равноправна са врхунским светским костимографским остварењима.[3][2]

Остварила је костиме у десет филмова: Мали човек , Љубав и мода, Kапетан Леши, Чудна девојка, Лито виловито и у петнаест ТВ драма.[1][4][5]

Преминула је 24. децембра 2020. године у Београду, а сахрањена је у Алеји заслужних грађана на Новом гробљу.[6][2]

Награде и признања

[уреди | уреди извор]

Добила је бројна признања међу којима су :

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в г д ђ е ж з и ј In memoriam: Божана Јовановић (1932-2020), костимограф snp.org.rs 28. 12. 2020.
  2. ^ а б в г IN MEMORIAM: Божана Јовановић (1932-2020) – велика дама светске костимографске сцене narodnopozoriste.rs 24. 12. 2020.
  3. ^ Божана ‒ сликар костима politika.rs 7. 6. 2022.
  4. ^ Preminula čuvena kostimografkinja Božana Jovanović nova.rs 25. 12. 2020.
  5. ^ ПРЕМИНУЛА БОЖАНА ЈОВАНОВИЋ: Напустила нас је једна од наших најбољих костимографкиња novosti.rs 25. 12. 2020.
  6. ^ Одлазак највеће од највећих politika.rs 27. 12. 2020.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Божана_Јовановић&oldid=28386002”