Бошко Обрадовић
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. Молимо вас да побољшате овај чланак тако што ћете додати још извора у сам текст (инлајн референци). |
| Бошко Обрадовић | |||||||||||||||||||||||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Датум рођења | 23. август 1976. | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Место рођења | Вранићи ( СФРЈ), | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Држављанство |  Србија | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Народност | Србин | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Религија | православни хришћанин | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Универзитет | Филолошки факултет Универзитета у Београду | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Професија | књижевник | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Породица | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Супружник | Јулија Обрадовић | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Деца | четворо | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Политичка странка | Двери (од 1999) | ||||||||||||||||||||||||||||||||
| |||||||||||||||||||||||||||||||||
| Потпис |  | ||||||||||||||||||||||||||||||||
 | |||||||||||||||||||||||||||||||||
Бошко Обрадовић (Чачак, 23. август 1976) српски је политичар, књижевник и народни посланик. Он је оснивач и председник политичке организације Српски покрет Двери. Такође је оснивач часописа Двери српске и издавачке куће Catena Mundi.
Биографија
Бошко Обрадовић је рођен у Вранићима, у близини Чачка, 23. августа 1976. године. Одрастао је у свом родном месту. Гимназију је завршио у Чачку, а затим је уписао србистику на Филолошком Факултету Универзитета у Београду, на коме је дипломирао 2002. године, са тезом Милош Црњански и нови национализам. Своју дипломску студију је публиковао 2005. године и за њу је добио награду за најбољу књигу на српском језику „Милош Црњански”, у периоду 2003—2005.[1]
Радио је пуних шест година као библиотекар, а био је на месту шефа односа са јавношћу Градске библиотеке Чачка. Тренутно је један од уредника издавачке куће Catena Mundi, коју је основао заједно са Бранимиром Нешићем. Ожењен је и отац четворо деце. Подржава Црвену звезду.[2]
Двери српске
Заједно са још двоје студената Филолошког факултета Универзитета у Београду, основао је часопис Двери српске, 27. јануара 1999. године. Часопис је покренут као билтен студената србистике, да би се затим развио у један од најпопуларнијих националних часописа. Истовремено је редовно писао за љотићевски часопис Нова искра од 1998. до 2003. године[3], а чији сарадници су били Данило Тврдишић и Бранимир Нешић. Са њима је 2003. године основао удружење грађана Српски сабор Двери. Био је покретач Српске мреже, Сабора српске омладине и Светосавске школе. 2015. године оснива и региструје политичку организацију Српски покрет Двери. На Оснивачкој скупштини 27. јуна 2015. изабран је за председника овог покрета.
Политичка каријера
Парламентарни избори 2012.
На парламентарним изборима у Србији, одржаним 6. маја 2012. године, Бошко Обрадовић је био четврти кандидат на изборној листи Двери и носилац изборне листе Двери у Чачку. На парламентарним изборима, изборна листа Двери освојила је 4,33% гласова и није успела да пређе цензус од 5% неопходан за улазак у Народну Скупштину.[4] Представници Двери су након ових избора категорично тврдили да је изборна листа Двери прешла цензус, али да су им гласови покрадени и поводом овога организовали неколико протеста.
Двери су у Чачку прешле изборни цензус и освојиле 13,24% гласова. Њихови одборници су преузели своје мандате 12. јула 2012. године, а председник одборничке групе Двери у Скупштини града Чачка постао је Бошко Обрадовић.
Парламентарни избори 2014.
На ванредним парлементарним изборима 2014., Бошко Обрадовић био је носилац изборне листе Двери. Ни овим изборима Двери нису успеле да пређу цензус за улазак у Народну Скупштину (освојиле су 3,58% гласова).[5].
Патриотски блок и парлементарни избори 2016.
Бошко Обрадовић је 8. јануара 2015. са председницом ДСС-а Сандом Рашковић Ивић, Костом Чавошким и Ђорђем Вукадиновићем потписао тзв. Божићни проглас којим је наглашено да се формира опозициони блок против републичког и покрајинског режима и креће у борбу за ванредне изборе на свим нивоима. Ово је изазвало негодовање многих присталица и симпатизера у покрету али је упркос томе настављена сарадња са ДСС-ом. Убрзо је на Видовданском Сабору донета одлука да Двери прерасту у класичну политичку партију, што је Обрадовића довело у сукоб и раскид односа са дојучерашњим пријатељима и руководицима попут Владана Глишића, Данила Тврдишића, Радована Тврдишића и Миле Алечковић.
Убрзо је покренут Патриотски блок, који је наступио на ванредним парлементарним изборима Србији и покрајинским изборима у АП Војводини, који су одржани 24. априла 2016. На ванредним парламентарним изборима, ова коалиција успела је да пређе изборни цензус освојивиши 5,04% гласова[6] и тако добила своје представнике у Народној Скупштини Републике Србије. Од укупно 13 посланичких места које су освојили, Дверима је припало 7, а ДСС-у 6. Покрет Двери је након ових избора по први пут постао парламентарни политички покрет. Након ових избора, Бошко Обрадовић постао је народни посланик и председник посланичке групе Двери у Скупштини Србије.
На покрајинским изборима у АП Војводини Патриотски блок освојио је 3,24% гласова, не успевши да пређе изборни цензус неопходан за улазак у покрајинску Скупштину.[7].
Председнички избори 2017.
Главни одбор Српског покрета Двери, саопштио је 3. септембра 2016. да ће Бошко Обрадовић бити кандидат овог покрета на Изборима за председника Србије 2017.[8] Након расписивања ових избора, Бошко Обрадовић је 10. марта Републичкој изборној комисији предао потписе за кандидатуру.[9] На овим изборима који су одржани 2. априла. Бошко Обрадовић је освојио 2,29% гласова.[10]
Дела
- Милош Црњански и нови национализам, Хришћанска мисао, Београд 2005.
- Српски завет – српско национално питање данас, Српски сабор Двери, 2007. (друго издање: 2008; треће издање 2010. године)
- Српска унија - Елементи националне стратегије за 21. век, Двери, Catena Mundi, Београд, 2012.
- Српска десница - Позиција српске "књижевне деснице" у 30-им годинама XX века, Catena Mundi, Београд, 2015.
Види још
Референце
- ^ Zadužbina Miloša Crnjanskog
- ^ Adrović, Hana (24. 3. 2019). „Nešto Drugačije 53: Boško Obradović”. Јутјуб. Приступљено 27. 3. 2019.
- ^ Nedic, Nova Iskra,Dimitrije Ljotic,Milan. „НОВА ИСКРА | СРБИЈА”. www.novaiskra.rs (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 01. 2018. г. Приступљено 22. 01. 2018.
- ^ Извештај о укупним резултатима избора за народне посланике Народне скупштине 2012. Архивирано на сајту Wayback Machine (30. јануар 2014), РИК
- ^ Резултати Избора за народне посланике Републике Србије 2014. Архивирано на сајту Wayback Machine (25. март 2014), РИК
- ^ „РИК објавио коначне резултате избора, у Скупштини представници 12 листа” Новости, 5. мај 2016.
- ^ „Konačni rezultati pokrajinskih izbora 2016. godine” Србија избори 2016, 4. мај 2016.
- ^ „Двери: Бошко Обрадовић кандидат за председника Србије”, Б92, 3. септембар 2017.
- ^ „Бошко Обрадовић предао потписе за кандидатуру, РИК прогласио”, Блиц, 10. март 2017.
- ^ „Коначни резултати избора за председника Републике, одржаних 2. априла 2017. ” Архивирано на сајту Wayback Machine (26. јул 2017), Републичка изборна комисија
Спољашње везе
- Биографија Бошка Обрадовића (језик: српски)
- Званичан сајт Бошка Обрадовића
- Имовинска карта на сајту krik.rs
- „Бошко Обрадовић: Спречили смо одржавање "Параде поноса" у Чачку”. Новинска агенција Бета. Нова српска политичка мисао. 28. 9. 2019. Приступљено 28. 9. 2019.