Бољетин (Звечан)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
За другу употребу, погледајте страницу Бољетин.
Бољетин
Boljetin.jpg
Поглед на Бољетин
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Звечан
Становништво
Становништво ‍
 — (2011) Пад 43 (процена)
Географске карактеристике
Координате 42°56′08″ СГШ; 20°51′26″ ИГД / 42.93556° СГШ; 20.85722° ИГД / 42.93556; 20.85722Координате: 42°56′08″ СГШ; 20°51′26″ ИГД / 42.93556° СГШ; 20.85722° ИГД / 42.93556; 20.85722
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 697 м
Бољетин на мапи Србије
Бољетин
Бољетин
Остали подаци
Поштански број 38227
Позивни број +383(0)28
Регистарска ознака 02

Бољетин (алб. Boletin) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија, данас настањено искључиво Албанцима.

Географија[уреди]

На брду изнад насеља налази се манастир Српске православне цркве Соколица, а испод саме манастирске порте кула Исе Бољетинија. Бољетин је на југу од Жажа, у подножју Соколице (914м), у долини Бољетинске реке. Међе села су: Поток, Дивље ливаде, Велика и Мала чука, Велики Свињски поток, Петковица, Главичица, Телишић, Пркач, Товариште, Јованов поток, Бојов поток. Унутар су узвишења: Кумулар, Хасанов крш, Кајтазовића крш. Село се дели на крајеве: Горњи Бољетин или Горњу махалу и Доњи Бољетин или Доњу махалу. Удаљеност између крајева је око 500 м. У Доњем Бољетину су три махале, и у Горњем Бољетину, такође три: Петковићи, Фетах и Синан. Гробље Милошевића је код манастира Соколице.

Историја[уреди]

Краљ Милутин дао је свом властелину Војтеху село Бољетино. По предању, у „Кршу долине“ стојала је некад нека црква, али од ње нема трага. Недалеко одатле, на Петковици, налази се одломак надгробног крста са веома оштећеним натписом. У подножју Соколице је манастир Соколица, храм посвећен Великој Госпојини. Манастир је дуго стојао y рушевинама, па га је око 1850. године обновио прилозима и новцем из откопане „оставе“ у Раденцу – „радевачким парама“ Радован Остојић из Житковца, села „Преко Ибра“. У манастиру се чува кип Богородице израђен од мермера.

Порекло становништва[уреди]

Подаци о пореклу становништва су прикупљени у периоду од 1934. до 1953. године. [1]

  • Милошевићи (7 кућа, Ђурђевдан и Св. пр. Илија) су y Горњем Бољетину. Њихов предак је из села Житковца. Овде у Бољетину су чивчије аге Адема Мурсеља „Бољетинца“. Прву кућу чифчија Милошевић подигао је у близини агине куле, а касније његови потомци изместише се са кућама на садашње место.

Дедови данашњих Албанаца доселили су се из Сељанца.

Демографија[уреди]

Године 1921. у Бољетину су 27 домаћинстава са 144 члана, а 1948 – 47 домаћинстава са 279 чланова. Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 43 становника, већина Албанци.[2] [3][4]

Историјска популација: Бољетин (Звечан)
Година1948195319611971198119912011
Становништво27930129731122326743
Еволуција становништва

Галерија[уреди]

  • Бољетин: Кула Исе Бољетинија, обновљена 2009.

  • Манастир Соколица

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Љ. Павловић, Радослав (2012). Копаоник. Крушевац: Копи студио. стр. 322.  (COBISS.SR 195254540)
  2. ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. 4. 2018. 
  3. ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
  4. ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.

Спољашње везе[уреди]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Бољетин_(Звечан)&oldid=21090277”