Бољетин (Звечан)
| Бољетин | |
|---|---|
 Поглед на Бољетин | |
| Административни подаци | |
| Држава |  Србија |
| Аутономна покрајина | Косово и Метохија |
| Управни округ | Косовскомитровачки |
| Општина | Звечан |
| Становништво | |
| — 2011. |  43 (процена) |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 42°56′08″ СГШ; 20°51′26″ ИГД / 42.93556° СГШ; 20.85722° ИГДКоординате: 42°56′08″ СГШ; 20°51′26″ ИГД / 42.93556° СГШ; 20.85722° ИГД |
| Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
| Надм. висина | 697 м |
.svg)  Бољетин | |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 38227 |
| Позивни број | +383(0)28 |
| Регистарска ознака | 02 |
Бољетин (алб. Boletin) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија, данас настањено искључиво Албанцима.
Садржај
Географија[уреди]
На брду изнад насеља налази се манастир Српске православне цркве Соколица, а испод саме манастирске порте кула Исе Бољетинија. Бољетин је на југу од Жажа, у подножју Соколице (914м), у долини Бољетинске реке. Међе села су: Поток, Дивље ливаде, Велика и Мала чука, Велики Свињски поток, Петковица, Главичица, Телишић, Пркач, Товариште, Јованов поток, Бојов поток. Унутар су узвишења: Кумулар, Хасанов крш, Кајтазовића крш. Село се дели на крајеве: Горњи Бољетин или Горњу махалу и Доњи Бољетин или Доњу махалу. Удаљеност између крајева је око 500 м. У Доњем Бољетину су три махале, и у Горњем Бољетину, такође три: Петковићи, Фетах и Синан. Гробље Милошевића је код манастира Соколице.
Историја[уреди]
Краљ Милутин дао је свом властелину Војтеху село Бољетино. По предању, у „Кршу долине“ стојала је некад нека црква, али од ње нема трага. Недалеко одатле, на Петковици, налази се одломак надгробног крста са веома оштећеним натписом. У подножју Соколице је манастир Соколица, храм посвећен Великој Госпојини. Манастир је дуго стојао y рушевинама, па га је око 1850. године обновио прилозима и новцем из откопане „оставе“ у Раденцу – „радевачким парама“ Радован Остојић из Житковца, села „Преко Ибра“. У манастиру се чува кип Богородице израђен од мермера.
Порекло становништва[уреди]
Подаци о пореклу становништва су прикупљени у периоду од 1934. до 1953. године. [1]
- Милошевићи (7 кућа, Ђурђевдан и Св. пр. Илија) су y Горњем Бољетину. Њихов предак је из села Житковца. Овде у Бољетину су чивчије аге Адема Мурсеља „Бољетинца“. Прву кућу чифчија Милошевић подигао је у близини агине куле, а касније његови потомци изместише се са кућама на садашње место.
Дедови данашњих Албанаца доселили су се из Сељанца.
Демографија[уреди]
Године 1921. у Бољетину су 27 домаћинстава са 144 члана, а 1948 – 47 домаћинстава са 279 чланова. Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 43 становника, већина Албанци.[2] [3][4]
| Година | 1948 | 1953 | 1961 | 1971 | 1981 | 1991 | 2011 |
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Становништво | 279 | 301 | 297 | 311 | 223 | 267 | 43 |
 |
Галерија[уреди]
Бољетин: Кула Исе Бољетинија, обновљена 2009.
Манастир Соколица
Види још[уреди]
Референце[уреди]
- ^ Љ. Павловић, Радослав (2012). Копаоник. Крушевац: Копи студио. стр. 322. (COBISS.SR 195254540)
- ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. 4. 2018.
- ^ Етнички састав становништва Косова и Метохије 2011. године pop-stat.mashke.org (на језику: албански)
- ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.
Спољашње везе[уреди]
 |
Бољетин на Викимедијиној остави. |
Банов До • Бањска • Бањска Река • Бањски Суви До • Бољетин • Бресница • Валач • Велико Рударе • Вилиште • Грабовац • Грижани • Дољане • Жажа • Жеровница • Житковац • Звечан • Извори • Јанков Поток • Јошевик • Каменица • Кориље • Кула • Липа • Липовица • Ловац • Лозиште • Локва • Мали Звечан • Мало Рударе • Матица • Меки До • Ораовица • Рудине • Сендо • Србовац |  | |
