Банов До

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Банов До
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Звечан
Становништво
Становништво
 — (2011) Раст 233
Географске карактеристике
Координате 42°56′14″ СГШ; 20°47′20″ ИГД / 42.9372° СГШ; 20.7889° ИГД / 42.9372; 20.7889Координате: 42°56′14″ СГШ; 20°47′20″ ИГД / 42.9372° СГШ; 20.7889° ИГД / 42.9372; 20.7889
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 578 м
Банов До на мапи Србије
Банов До
Банов До
Остали подаци
Поштански број 38227
Позивни број +381 (0)28
Регистарска ознака 38227

Банов До архаично Бандо (алб. Banovdoll) је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији. Село нема школу, деца одлазе у основну школу „Свети Сава“ у Жировници.


Географија[уреди]

Атар насеља се налази на територији катастарске општине Банов До површине 379 ha, по општинским подацима 367 ha. Село Банов До налази се на 5 километара северозападно од Звечана у подножју планине Рогозне, увучено у долини Козаревске реке. Већина кућа је подигнута са леве старне тока Козаревске реке и припада групи старих српских насеља. Њиве су добре родности око кућа и на местима која се називају: Шибове, Присоје, Равна, Јованов Лаз, Терзина Њива, Бијељак, Губин До; шуме и испаше су по брдима.

Историја[уреди]

Помиње се у Светостефанској повељи краља Стефана Милутина из 1313. године као „Бање Поље“. Народно предање име села везује за Стахињића Бана. Као село „Бањадо“ у жупи Звечану унето је у турски пописни списак села 1455. године. Готово у средини села, на ниској заравни, одржало се старо гробље. У њему се виде темељи порушене црквице, која је била, по предању, посвећена цару Константину и Јелени. Око црквине има грубо клесаних надгробних плоча од камена. У Девичанском катастиху записано је 1761. године село Бандо, а 1832. године у једној исправи као село „Пандо“. Село је после велике сеобе 1690. године опустело и по народним предања у овом селу повећање броја српског становништва започиње крајем 18. века враћањем људи на своја вековна огњишта. Његово старије становништво одселило се 1879. године у Топлицу. Године 1941. становништво се разбегло, а куће попаљене. Тада од људи „ко је код куће замрко, тај није освануо“. После бежаније становништво се повратило на своја огњишта. У каснијим пописима помиње се као Дол са три хришћанске куће. Од 1978. године до села постоји асфалтни пут изграђен самодоприносом грађана и којим је село повезано са Звечаном, а од пре неколико кроз насеље пролази асфалтни пут који повезује општине Звечан и Зубин Поток. Село је повезано на градски водовод, а делови имају сеоске водоводе. Већина домаћинстава има фиксне телефоне. У селу постоји Црква посвећена Светом Цару Константину и Царици Јелени по расположивим подацима из 14. века која је три пута рушена и обнављана.

Порекло становништва по родовима:[1]

  • Јолавићи, 5 кућа, и њихови огранци Јоксимовићи, 4 куће, Савићи, 3 куће, Миљковићи, 2 куће, Лазаревић, 1 кућа, Игњатовић, 1 кућа, су од Куча Радовића у Жеровници; од Јоловића су Живковићи у Рудинама на Рогозни, тамо летовали са стоком па се стално настанили.
  • Јаковљевићи, 3 куће, слава Ђурђевдан, из суседног Рујишта, прешли око 1890. године; од њих су Јаковљевићи у Бресници.
  • Вучковић, Стевановић, 1 кућа, су од старинаца у Вучој на Ибру.

Демографија[уреди]

Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 233 становника, већина Срби.[2][3]

Историјска популација: Банов До
Година1948195319611971198119912011
Становништво155167230223220180233
Еволуција становништва

Референце[уреди]

  1. ^ (Петар Ж. Петровић: Рашка– издање 2010. године.)
  2. ^ „Composition ethnique 2009”. Приступљено 10. април 2018. 
  3. ^ На основу представљених података (ажурирање 2009) који су стварни и који су врло приближни са подацима који су произишли из пописа становништва 2011. као и са подацима из осталих извора, АСК је употребила податке из ажурирања 2009. године као званичне податке о процени становништва општина: Лепосавић,Зубин Поток, Звечан и северни део Митровице.