Грабовац (Звечан)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Грабовац
Административни подаци
Држава  Србија
Аутономна покрајина  Косово и Метохија
Управни округ Косовскомитровачки
Општина Звечан
Становништво
Становништво
Географске карактеристике
Координате 42°56′01″ СГШ; 20°50′25″ ИГД / 42.9336° СГШ; 20.8403° ИГД / 42.9336; 20.8403Координате: 42°56′01″ СГШ; 20°50′25″ ИГД / 42.9336° СГШ; 20.8403° ИГД / 42.9336; 20.8403
Временска зона UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Надм. висина 861 м
Грабовац на мапи Србије
Грабовац
Грабовац

Грабовац (алб. Graboc) је насеље у општини Звечан на Косову и Метохији. Атар насеља се налази на територији катастарске општине Грабовац површине 260 ha, по општинској процени 235 ha.

Географија[уреди]

Село Грабовац се налази на магистралном путу Косовска Митровица-Краљево, на 5 km од Косовске Митровице и 2 km северно од Звечана. Кроз Грабовац протиче река Ибар, док се са друге стране ослања на брдо (иза којег лежи манастир Соколица из 14. века) испод врха који се зове Госпођин врх, а познат је и као Љуљашка. Брдо које се налази изнад села назива се Госпођин врх, управо због манастира Соколица, који је посвећен пресветој Богородици. Мештани то брдо још и називају Љуљашка, због стена на самом врху, које се и при најмањем ветру љуљају. Већина кућа је подигнута дуж магистаралног пута. Грабовац је подељен на три мале: Савић мала(у средини), Катић мала (према Краљеву) и „под крај“ или Морачани (према Косовској Митровици). Сеоска слава је свети цар Константин и царица Јелена. Најчешћа слава међу Грабовачким породицама је Свети Лука.

Село има четвороразредну школу у оквиру основне школе Вук Караџић из Звечана. Захваљујући магистралном путу који пролази кроз село добро је повезано са Звечаном и другим местима. За село је значајно и што у близина протиче река Ибар. Село је повезано на градски водовод, а делови имају сеоске водоводе. Већина домаћинстава има фиксне телефоне. У селу постоји остаци срушене Цркве посвећене Светом цару Константину.

Историја[уреди]

Под називом Грабовац не помиње се у Светостефанској повељи Краља Милутина из 1313. године, али и данас се плодна равница поред реке Ибар назива „ Бано поље“. Село се спомиње у турском дефтеру у области Вука Бранковића, где се каже да има 25 домаћинства. По једном од народних предања село је под присилом исељено током велике сеобе 1690. године, а повратак српског становништва на вековна огњишта започиње крајем XVIII века. По другом предању село је било живо и после велике сеобе Срба 1690.

Демографија[уреди]

Насеље има српску етничку већину.

Број становника на пописима:

Спољашње везе[уреди]