Кориље

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Кориље
Административни подаци
Држава Србија
Аутономна покрајина Косово и Метохија
Управни округКосовскомитровачки
ОпштинаЗвечан
Становништво
 — 2011.Раст1.572
Географске карактеристике
Координате42°54′48″ СГШ; 20°50′05″ ИГД / 42.91333° СГШ; 20.83472° ИГД / 42.91333; 20.83472Координате: 42°54′48″ СГШ; 20°50′05″ ИГД / 42.91333° СГШ; 20.83472° ИГД / 42.91333; 20.83472
Временска зонаUTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина518 м
Кориље на мапи Србије
Кориље
Кориље
Кориље на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број38227
Позивни број+381(0)28
Регистарска ознакаKM

Кориље (алб. Korilë) је насеље у општини Звечан, Косово и Метохија, Република Србија. Село је оскудно водом. Она се употребљава с бунара и са извора Водице, а лети се доноси са Стублине која је под Видовим Брдом. У осоју Видова Брда је „кладенац“ Бара, на који се поји стока. Кроз село периодично тече поток Бубан. На основу података из летописа школе може се утврдити да је на овим просторима прва школа почела са радом 1914. године у селу Кориље у сеоском хану. Током Првог светског рата школа је прекидала са радом да би настава поново била организована 1919. године у приватној кући. Током наредне године изграђена је зграда са две учуионице и станом за учитеља. У почетку је постојало само једно одељење са ђацима из Кориља, Звечана, Матице и Житковца, а касније су долазили ђаци и из других села.

Географија[уреди | уреди извор]

Горња Кориља је на источном присоју Видова Брда и по косама које су са леве стране потока; има кућа и по странама Дољанске Крчевине. Њиве су око кућа на местима Преслу, Орницама, Присоју, Великој Њиви, Малој Њиви, Крчевини; испаше су у Шабанову Лазу, Старом Селу, Дугачким Ливадама, Ибровој Ливади и код Чабранских Бара.

Историја[уреди | уреди извор]

Око 1316. године краљ Милутин дао је село Горње Кориље, са својим засеоцима, манастиру Бањсци. Црквица, посвећена Малом Спасовдану, подигнута је на темељима старе порушене црквице у старом сеоском гробљу. Ту је и садашње гробље за Горње Кориље, Доње Кориље и за Матицу.

Порекло становништва по родовима[уреди | уреди извор]

У селу су ови родови:[1]

  • Млађовићи, Младеновићи (9 кућа)., Васићи (8 кућа)., Миловићи (2 куће), слава Ђурђиц, су из племена Дробњак из колашинских Брњака, дошли у село Матицу, па пред крај прошлога века прешли Кориље; Недељковићи у Матици и Несторовићи у Житковцу су од њих.
  • Караџићи, Ђеловићи и Анђелковићи (7 кућа), Матковићи (5 кућа), слава Св. Никола, прешли из Матице, старином из Свињарева на Косову у коме и сада има Ђеловића.
  • Гвоздић, (1 кућа), су од Гвоздића у Доњем Кориљу.
  • Радовановићи, Тимотијевићи (2 куће), Радуловићи (3 куће), слава Св. Стефан, су досељени однекуд од Пећи (нису рођаци са Петковићима иако имају исту славу).

Доње Кориље[уреди | уреди извор]

Доње Кориље или Гвоздићи је између Матичиног Крша, Мајдана и Осоја.

Географија[уреди | уреди извор]

Куће су скупљене по родовима, поређане поред главног пута који води из Великог Звечана за Горњу Кориљу. Најнижа група кућа је непосредно до Великог Звечана. Њиве су на местима која се називају: Равна, Крчевине, Бежанија, Букоровина, Чукарак, Бања и Караула.

Воде[уреди | уреди извор]

Вода се употребљава с бунара, који пресушује, па се тада захвата на чесми код школе у Великом Звечану и на „кладенцима“ у Горњој Кориљи. Стока се поји на Ибру. Кроз село протичу Кориљачка Река, Матички Поток, Лужњачки Поток, Мицин Поток и Оџин Поток.

Историја Доњег Кориља[уреди | уреди извор]

У потесу је старо гробље. У њивама Милетића има гроб непознате личности. Данашње гробље је у Горњем Кориљу, па се тиме потврђује, да је становништво Горње Кориље старије од Доње. У селу се вади камен у „мајдану“ за зидање зграда и за надгробне споменике.

Порекло становништва Доњег Кориља[уреди | уреди извор]

Порекло становништва по родовима:[2]

  • Караџићи, Живковићи, (6 кућа), Аксентијевићи (2 куће), слава Св. Никола, су досељени из Свињарева на Косову; Аксентијевићи су били 1880. године у Теочину у Топлици, па се повратили.
  • Гвоздићи (7 кућа), слава Ђурђевдан, прекађују св. Илију, су Колаци из племена Дробњак, предак дошао из колашинске Пресеке.
  • Милетићи, Козаревци (8 кућа), су од Милосављевића у Козареву.
  • Тимотијевићи (2 куће), Радовановићи (3 куће), Адамовићи (4 куће), слава Св. Стеван, су досељени однекуд од Пећи, старином од Пламенаца у Црној Гори; од њих су Тимотијевићи у Горњем Кориљу.
  • Милутиновића, 3 куће, Петровић, 1 кућа, су од Васића у Горњем Кориљу, дед дошао као терзија од Брњака у Колашину.
  • Јанићијевић, 1 кућа, од Врбљана, Јанићијевића у Горњем Кориљу.

Демографија[уреди | уреди извор]

Према проценама из 2009. године које су коришћене за попис на Косову 2011. године, ово насеље је имало 1572 становника, већина Срби.[3]

Популација (ист.): Кориље
Година1948195319611971198119912011
Становништво4564904399329158541.572
Еволуција становништва

Становништво[уреди | уреди извор]

Етнички састав према попису из 1961.[4]
Срби
  
438 99,77 %
Црногорци
  
1 0,23 %
Укупно: 439
Етнички састав према попису из 1971.[5]
Срби
  
899 96,4 %
Црногорци
  
16 1,72 %
Муслимани
  
10 1,07 %
Албанци
  
3 0,32 %
Хрвати
  
1 0,11 %
Укупно: 932
Етнички састав према попису из 1981.[6]
Срби
  
895 97,8 %
Црногорци
  
11 1,20 %
Муслимани
  
5 0,55 %
Југословени
  
3 0,33 %
Укупно: 915

Референце[уреди | уреди извор]

Литература[уреди | уреди извор]

  • Петровић, Петар Ж. (2010). Рашка : антропогеографска истраживања. Књ. 2. Нови Пазар, Нови Сад: Музеј "Рас", 2010. (Нови Сад : Панпапир). 978-86-80813-16-5.  COBISS.SR 176130060 COBISS.RS 176130060