Бранко Милутиновић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
БРАНКО МИЛУТИНОВИЋ
Branko Milutinović Obren.jpg
Бранко Милутиновић
Датум рођења(1917-10-10)10. октобар 1917.
Место рођењаСарајево
 Аустроугарска
Датум смрти28. новембар 1942.(1942-11-28) (25 год.)
Место смртиМалешевци, код Угљевика
Хрватска НД Хрватска
Члан КПЈ од1941.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
Народни херој од5. јула 1953.

Бранко Милутиновић (Сарајево, 10. октобар 1917Малешевци, код Угљевика, 28. новембар 1942), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Родио се у Сарајеву 10. октобра 1917. године у радничкој породици. У Војнотехничком заводу је изучио ковачки занат и запосли осе у железничкој радионици. Није учествовао у политичком животу, али када је почео Други светски рат одазвао се позиву Комунистичке партије за подизање устанка на Романији. Као члан Романијског партизанског одреда истакао се у нападу на железничку станицу на Жљебовима у јулу 1941. године и на усташко-домобранску посаду у Мокром када је био рањен. Тада је примљен КПЈ.[1][2]

Придружио се новоформираном Првом источнобосанском ударном батаљону у марту 1942. године, а касније Шестој источнобосанској бригади. Учествовао је у свим борбама ове бригаде. У последњој борби против четника у Малешевцима 28. новембра 1942. године као десетар четврте чете је погинуо.[1][3]

Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита, 27. новембра 1953. године, проглашен је за народног хероја.[1][4]

Референце[уреди]

Литература[уреди]