Бранко Милутиновић
бранко милутиновић | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 10. октобар 1917. |
Место рођења | Сарајево, Аустроугарска |
Датум смрти | 28. новембар 1942.25 год.) ( |
Место смрти | Малешевци, код Угљевика, Краљевина Југославија (дејуре) НДХ (дефакто) |
Деловање | |
Члан КПЈ од | 1941. |
Учешће у ратовима | Народноослободилачка борба |
Херој | |
Народни херој од | 5. јула 1953. |
Бранко Милутиновић (Сарајево, 10. октобар 1917 — Малешевци, код Угљевика, 28. новембар 1942) био је учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.
Биографија
[уреди | уреди извор]Родио се у Сарајеву 10. октобра 1917. године у радничкој породици. У Војнотехничком заводу је изучио ковачки занат и запосли осе у железничкој радионици.
Није учествовао у политичком животу, али када је почео Други светски рат одазвао се позиву Комунистичке партије за подизање устанка на Романији. Као члан Романијског партизанског одреда истакао се у нападу на железничку станицу на Жљебовима у јулу 1941. године и на усташко-домобранску посаду у Мокром када је био рањен. Тада је примљен КПЈ.[1][2]
Придружио се новоформираном Првом источнобосанском ударном батаљону у марту 1942. године, а касније Шестој источнобосанској бригади. Учествовао је у свим борбама ове бригаде. У последњој борби против четника у Малешевцима 28. новембра 1942. године као десетар четврте чете је погинуо.[1][3]
Указом председника ФНР Југославије Јосипа Броза Тита 27. новембра 1953. проглашен је за народног хероја.[1][4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ а б в Narodni heroji 1 1982, стр. 553.
- ^ Српски биографски речник 2014, стр. 683.
- ^ Српски биографски речник 2014, стр. 683-684.
- ^ Српски биографски речник 2014, стр. 684.
Литература
[уреди | уреди извор]- Narodni heroji Jugoslavije tom I. Beograd: Narodna knjiga. 1982. COBISS.SR 48700167
- Српски биографски речник том VI. Нови Сад: Матица српска. 2014.