Васо Мискин Црни

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
ВАСО МИСКИН ЦРНИ
Vaso Miskin Crni.jpg
Васо Мискин Црни
Датум рођења(1916-01-14)14. јануар 1916.
Место рођењаОрашје, код Требиња
 Аустроугарска
Датум смрти8. јул 1945.(1945-07-08) (29 год.)
Место смртиСарајево, НР БиХ
Социјалистичка Федеративна Република Југославија ДФ Југославија
Професијабраварски радник
Члан КПЈ од1939.
Учешће у ратовимаНародноослободилачка борба
СлужбаНОВ и ПО Југославије
Народни херој од26. јула 1945.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден народног ослобођења
Партизанска споменица 1941.

Васо Мискин Црни (Орашје, код Требиња, 14. јануар 1916Сарајево, 8. јул 1945), учесник Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођен је 14. јануара 1916. године у селу Орашју, код Требиња. Потиче из сиромашне сељачке породице. Основну школу и четири разреда гимназије завршио је у Требињу. Због лошег материјалног стања није могао наставити школовање, већ је прешао на занат. У железничкој радионици у Сарајеву изучио је браварски занат и врло рано се прикључио радничком покрету.

Дружио се са старијим радницима, читао је марксистичку литературу, учествовао у демонстрацијама и штрајковима у Сарајеву. Године 1939. примљен је у чланство Комунистичке партије Југославије. По пријему у Партију, постао је један најистакнутијих руководилаца политичког рада у Железничкој радионици, секретар партијске ћелије и активан члан синдиката у Сарајеву. Најпре је био члан, а потом и секретар месног комитета КПЈ за Сарајево. Године 1940. на Покрајинској конференцији КПЈ за Босну и Херцеговину изабран је за члана Бироа Покрајинског комитета КПЈ за БиХ.

После окупације Краљевине Југославије и успостављања усташке Независне Државе Хрватске, 1941. године, Васо је као секретар Месног комитета активно радио на организовању отпора окупатору. Поред организовања отпора у Сарајеву, путовао је у разна места источне и централне Босне, где је одржавао састанке са месним партијским организацијама и у контакту са народом говорио о неминовности оружане борбе и циљевима Народноослободилачког покрета. На једном оваквом путовању, 22. јуна 1941. године, ухапшен је од стране усташа у Какњу. Одмах по хапшењу пребачен је у Сарајево, где је био страховито мучен у усташком затвору. Знајући да је Васо био један од руководећих комуниста у Сарајеву, жели су да од њега сазнају имена и других комуниста и сарадника НОП-а. Иако доста мучен Васо није никога одао. После два месеца мучења, крајем августа 1941. године, успео је да са још тројицом другова, уз помоћ сарајевске партијске организације, побегне из затвора.

Одмах потом прешао је на Романију, где се прикључио Романијском партизанском одреду. Као добар агитатор и говорник, до краја 1941. године, је политички радио на ослобођеној територији обилазећи села од Романије до Мајевице и од Горажда до Семберије. Одржавао је зборове и конференције на којима је сељацима говорио о циљевима Народноослободилачког покрета. Почетком 1942. године, био је упућен на партијски рад у Херцеговину. Током маја и јуна 1942. године, италијански окупатор је уз помоћ четника покренуо велику офанзиву против партизанских јединица у Херцеговини. После повлачења партизанских снага из Херцеговине, Васо је средином јуна постао заменик политичког комесара Херцеговачког партизанског одереда. Августа 1942. када је од овог Одреда формирана Десета херцеговачка бригада, Васо је постао заменик политичког комесара и партијски руководилац бригаде. На овој дужности остао је све до повратка бригаде у Херцеговину, после битке на Сутјесци, јула 1943. године.

После повратка бригаде у Херцеговину, у лето 1943. године, Васо је напустио бригаду и поново се бавио политичким радом - радио је на обнови партијских организација, формирању Народноослободилачких одбора, као и масовних антифашистичких организација Народноослободилачког покрета. Од новембра 1943. године био је секретар Обласног комитета КПЈ за Херцеговину. Поред политичког рада на терену, учествовао је и у изградњи партијских организација у јединицама Народноослободилачке војске Југославије - херцеговачим бригадама и 29. херцеговачкој дивизији.

Од средине 1944. године Васо је био члан Обласне народноослободилачке скупштине и члан Извршног одбора Обласног Народноослободилачког одбора за Херцеговину, а затим секретар Обласног одбора Народноослободилачког фонда за Херцеговину. Био је члан Земаљског антифашистичког већа народног ослобођења Босне и Херцеговине (ЗАВНОБиХ) и члан Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ).

После ослобођења Југославије, Васо је дошао у Сарајево где је преузео функцију са које је и пошао у рат - секретар Месног комитета КПЈ за Сарејево. На овој функцији је и преминуо 8. јула 1945. године, исцрпљен ратним напорима. Сахрањен је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на Требевићу, код Сарајева.

Још за живота, 6. децембра 1944. године, одлуком Председништва АВНОЈ-а, одликован је Орденом народног ослобођења, а за народног хероја проглашен је, свега пар дана после смрти - 26. јула 1945. године.

Литература[уреди]