Радојка Лакић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
РАДОЈКА ЛАКИЋ
Radojka Lakic.jpg
Радојка Лакић
Датум рођења (1917-10-12)12. октобар 1917.
Место рођења Скендер-Вакуф
 Аустроугарска
Датум смрти 28. септембар 1941.(1941-09-28) (23 год.)
Место смрти Сарајево
Хрватска НД Хрватска
Професија студент технике
Чланица КПЈ од 1937.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба
Народни херој од 8. јунa 1945.

Радојка Лакић (Скендер-Вакуф, 12. октобар 1917Сарајево, 28. септембар 1941), студент технике, учесница Народноослободилачке борбе и народни херој Југославије.

Биографија[уреди]

Рођена је 12. октобра 1917. године у Скендер-Вакуфу. Њен отац Ђорђе, био је учитељ, па се због тога често с породицом селио. Радојка је као дете живела у многим местима Босне и Херцеговине. Основну школу је завршила у селу Скочићи, код Зворника и Тузли. Одатле су јој родитељи прешли у Бијељину, где је похађала шест разреда гимназије. Пошто су после инцидента у Бијељинској гимназији, октобра 1934. године, у гимназији били привремено укинути виши разреди, Радојка је седми разред завршила у Сарајеву, а осми и велику матуру у Шапцу. Септембра 1936. године уписала се на Технолошки факултет у Београду, а потом је прешла на Филозофски факултет.

Још као ученица бијељинске гимназије приступила је револционарном омладинском покрету и 1935. године постала чланица Савеза комунистичке омладине Југославије. По доласку на Београдски универзитет, наставила је политичку активност у оквиру студентског револуционарног покрета и његових разних удружења. У чланство Комунистичке партије Југославије примљена је 1937. године. За време распуста, одлазила је у Бијељину и Сарајево, где је такође политички деловала. За време студија била је у тешком материјалном положају, а због неразумевања родитеља за њен револуционарни рад одбила је да прима њихову материјалну помоћ и у децембру 1940. године се запослила као дневничар у пошти у Београду.

После Априлског рата и окупације Краљевине Југославије, крајем маја 1941. године напустила је окупирани Београд и отишла у Бијељину, код родитеља. Пошто су у јуну месецу, после напада Немачке на Совјетски Савез, почеле организоване акције хапшења комуниста, Радојка је по задатку Партије, да би избегла хапшење, од стране усташа, који су је у неколико наврата тражили, отишла у Сарајево. Одмах по доласку у Сарајево, посветила се илегалном партијском раду и укључила се у припреме за устанак. После хапшења водећих комуниста Сарајева од стране усташке полиције, Радојка је преузела функцију секретара партијске ћелије на Башчаршији и у најтежим условима наставила са илегалним радом. Облачила је муслимански зар, често мењала станове и живела под лажним именом.

Почетком септембра 1941. године, одевена у муслиманску ношњу са легитимацијом на име Марије Ходак, наишла је на полицијске агенте који су је претерсли на улици. Приликом претерса у њедрима су пронашли прогласе КПЈ за дизање устанка и умножене делове Историје СКП (б). После хапшења одведена је у усташки затвор, где је била подвргнута мучењу. Пошто ништа није признала, изведена је на Покретни преки суд. Осуђена је на смрт и стрељана 28. септембра 1941. године на Врацама у Сарајеву. Сахрањена је у Гробници народних хероја у спомен-парку Враца, на Требевићу, код Сарајева, а на месту њеног погубљења подигнута је спомен-плоча.

Указом Председништва Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије (АВНОЈ), 8. јуна 1945. године, међу првим борцима Народноослободилачке војске, проглашена је за народног хероја.

Литература[уреди]