Булевар сумрака (филм из 1950)

С Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Булевар сумрака
SunsetBoulevardfilmposter.jpg
Постер за филм
Изворни насловSunset Boulevard
Жанрфилм ноар
РежијаБили Вајлдер
СценариоБили Вајлдер
Чарлс Бракет
ПродуцентЧарлс Бракет
Главне улогеГлорија Свансон
МузикаФранз Ваксман
Година1950.
Трајање110 минута
ЗемљаСАД
Језикенглески
Буџетдолара 1.750.000
Зарададолара 5.000.000
IMDb веза

Булевар сумрака (енгл. Sunset Boulevard) је амерички филм ноар из 1950. године, са Глоријом Свансон у култној улози Норме Дезмонд. Био је номинован за једанаест Оскара, што га после драме Све о Еви чини критички најуспешнијим филмом 1950. године. Освојио је награду у три категорије: најбоља музика, најбољи оригинални сценарио и најбоља фотографија. Булевар сумрака је класик и према Америчком филмском институту дванаести најбољи филм двадесетог века[1]. Две реченице из филма су често цитиране, те 2005. уврштене међу 100 најбољих филмских фраза. Обе изговара Глорија Свансон: „У реду господине Демил, спремна сам за крупни кадар.“ и „Ја сам велика, филмови су ти који су постали мали!“[2]

Радња[уреди | уреди извор]

Applications-multimedia.svgУПОЗОРЕЊЕ: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Док његово мртво тело плива у базену старе виле на холивудском Булевару сумрака, а полицијски се аутомобили приближавају кући, убијени филмски сценариста Џозеф Гилис (В. Холден) одлучи испричати како је ту доспео. Још пре шест мјесеци био је трећеразредни холивудски писац сценарија који је узалудно обијао прагове у нади да ће му нека од прича бити прихваћена. Међу онима који су одбили његов последњи рукопис била је и Бети Шефер (Н. Олсон), читатељка сценарија за продуцента Шелдрејка (Ф. Кларк) и девојка Џоовог пријатеља Артија Грина (Џ. Веб). А онда је једног дана, бежећи пред агентима пореске службе, Џозеф доспео пред стару вилу на Булевару сумрака. Ту живи Норма Дезмонд.[3]

Норма Дезмонд је била велика звезда немих филмова, али са појавом тона њена популарност пада до те мере да се она повлачи у своју вилу ван Лос Анђелеса. Стицајем околности једног дана у њену кућу улази згодни холивудски сценариста, она му брзо показује сценарио њеног живота и моли га да га прочита и припреми за снимање. Видевши да док не прочита текст неће изаћи из куће, Џозеф је слуша и неколико наредних недеља проводи у темељном ишчитавању. Његова шефица се полако заљубљује у њега, а и он почиње да ужива у њеном богатству. Када покуша да је остави, схвата да то нимало неће бити лако. После једне свађе уочи Нове године, Џозеф одлази из куће а Норма сече вене. Сазнавши за то и осетивши велико сажаљење и грижу савести, он се враћа у вилу где се врло брзо мири са љубавницом. Мало потом, Дезмондова планира велики повратак на мале екране, али не види да је режисери и публика не желе. Њена заслепљеност некадашњом својом величином полако је води у лудило, које ће помешано са љубомором, учинити да једне вечери убије Џозефа. То је био врхунац њене болести, када у потпуности губи разум. Из тог разлога није ни видела полицајце који су дошли да је ухапсе, већ само новинаре и блицеве који су после толико година поново севали на њу.

Улоге[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Глорија Свансон Норма Дезмонд
Вилијам Холден Џозеф Гилис
Ерих фон Штрохајм Макс
Ненси Олсон Бети Шејфер
Фред Кларк Шелдрејк
Бастер Китон као Бастер Китон
Хеда Хопер као Хеда Хопер

Награде[уреди | уреди извор]

Награда Оскар[уреди | уреди извор]

Награде[2] Особа[2]
Сценарио Charles Brackett
Billy Wilder
D.M. Marshman Jr.
Уметнички директор Hans Dreier
John Meehan
Sam Comer
Ray Moyer
Музика Franz Waxman
Номинације[2] Особа[2]
Најбољи филм Charles Brackett
Режија Billy Wilder
Главна мушка улога William Holden
Главна женска улога Gloria Swanson
Споредна мушка улога Erich von Stroheim
Споредна женска улога Nancy Olson
Фотографија John F. Seitz
Монтажа Arthur P. Schmidt
Doane Harrison

Остале награде[уреди | уреди извор]

Филм је освојио и награду Златни глобус.[1]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. 1,0 1,1 „Булевар сумрака”. Тв Програм. Приступљено 28. 1. 2020. 
  2. 2,0 2,1 2,2 2,3 2,4 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 254—255. 
  3. ^ „Булевар сумрака”. Мој Тв. Приступљено 28. 1. 2020. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]