Двострука обмана

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Двострука обмана
Double indemnity.jpg
Постер за биоскопску пројекцију
Изворни наслов Double Indemnity
Режија Били Вајлдер
Сценарио
Продуцент Џозеф Систром
Базирано на Двострука обмана аутора Џејмса М. Кејна
Главне улоге
Музика Миклош Рожа
Кинематографија Џон Ф. Сајц
Монтажа Доун Харисон
Студио Парамаунт пикчерс
Дистрибутер Парамаунт пикчерс
Година 1944.
Трајање 107 минута
Земља САД
Језик енглески
Буџет 980,000 америчких долара[1]
Зарада 5 милиона америчких долара
IMDb веза

Двострука обмана је филм ноар из 1944. који је режирао Били Вајлдер. Сценаристи филма су Вајлдер и Рејмонд Чандлер. Продуценти филма су by Бади Десилва и Џозеф Систром. Сценарио се заснива на истоименој новели Џејмса М. Кејна из 1943. који се оригинално појављивао као осмоделни серијал у магазину Либерти.

У филму Фред Макмари глуми продавца осигурања, Барбара Стенвик провокативну домаћицу која жели да убије свог мужа, а Едвард Џи Робинсон глуми аџастера чији је посао да открије нелегалне покушаје узимања осигурања. Термин "дупла одштета" односи се на клаузулу појединих полиса животног осигурања која удвостручава исплату у ретким случајевима изненадне смрти, на пример, у току вожње возом.

По приказвању је хваљен од стране многих критичара и номинован за седам Оскара али није освојио ниједан. Нашироко сматран класиком, често се цитира као парадигма филм ноара и као стандард за све будуће филмове у том жанру.

Конгресна библиотека је 1992. прогласила овај филм "културно, историјски, или естетски значајним". Двострука обмана је одабран за очување у Националном регистру филмова. Године 1998. је рангиран као 38. на листи 100 најбољих америчких филмова свих времена од стране Америчког филмског института, а 2007. је стављен на 29. место на десетогодишњицу претходне листе.

Глумачка постава[уреди]

Трејлер за прва телевизијска емитовања 1950—их година.

Непописани

Критика[уреди]

Двострука обмана је први пут приказана у Китовом биоскопу у Балтимору 3. јула 1944.[2] Филм је приказан широм Америке 6. јула 1944,[3] и одмах је постао хит међу публиком, упркос кампањи певачице Кејт Смит која је молила људе да не гледају филм због неморала.[4] Како се Џејмс М. Кејн присећа: „Било је мало невоље због оне дебеле девојке, Кејт Смит, која је водила пропаганду тражећи од људи да се клоне филма. Њена реклама је вероватно додала милион долара на бруто зараде филма.”[5]

Референце[уреди]

  1. ^ Sikov, Ed (1998). On Sunset Boulevard: The Life and Times of Billy Wilder. New York: Hyperion. стр. 211. ISBN 978-0-7868-6194-1. 
  2. ^ Variety, July 5, 1944
  3. ^ Motion Picture Daily July 5, 1944
  4. ^ Sikov (1998). стр. 213.
  5. ^ McGilligan, Patrick (1986). Backstory: Interviews with Screenwriters of Hollywood's Golden Age. Los Angeles: University of California Press. стр. 128. ISBN 978-0-520-05689-3. 

Литература[уреди]

  • Sikov, Ed (1998). On Sunset Boulevard: The Life and Times of Billy Wilder. New York: Hyperion. стр. 211. ISBN 978-0-7868-6194-1.