Zlatna groznica (film)

С Википедије, слободне енциклопедије
Zlatna groznica
Poster za film
Izvorni naslovThe Gold Rush
Žanrkomedija
RežijaČarli Čaplin
ScenarioČarli Čaplin
ProducentČarli Čaplin
Glavne ulogeČarli Čaplin
Mak Svejn
Tom Mari
Izdavačka kućaUnited Artists
Godina1925.
Trajanje95 minuta
Zemlja SAD
Jeziknemi (engleski)
Budžet923.000 dolara
Zarada2.5 miliona dolara[1]
IMDb veza
The Gold Rush

Zlatna Groznica je američki komedija iz 1925. godine, pisca, producenta i reditelja Čarlija Čaplina. Uz Čaplina u filmu Skitnica nastupili su još Džordžija Hal,Mak Svejn,Tom Marej,Henri Bergam i Malkom Vajt.

Čaplin je dobio inspiraciju iz slike Klondike gold raš, kao i iz priče o Doner parti, gde je, kada su bili snegom zatrpani u planinama Sijera Nevada, bili prinuđeni na kanibalizam ili na jelo kože od cipela.[2] Čaplin, koji je verovao da tragedija i stripovi nisu bili daleko jedni od drugih, odlučio da spoji ove priče teškoća i užasa u komediju. Odlučio je da njegov slavni skitnički lik postane zlatni kopač koji će se pridruži hrabrom optimisti odlučnom u suočavanju sa svim zamkama povezanim sa potragom zlata, poput bolesti, gladi, usamljenosti ili mogućnosti da u bilo kojem trenutku može biti napadnut od strane grizlija.U filmu su se mogle videti scene Čaplina kako kuva cipele i sanja o njima ili kako ga izgladnjeli prijatelj Veliki Džim vidi kao piletinu.

Zlatna groznica je dobila nominaciju za Oskar za najbolju muziku i najbolje zvučno snimanje nakon njegovog reizdanja 1942. Danas je to jedno od najpoznatijih Čaplinovih dela, a sam je nekoliko puta izjavio da je to film za koji najviše je želeo da pamte po njemu.

Priča[уреди | уреди извор]

Sledi zaplet ponovnog izdanja iz 1942. godine:

Veliki Džim, tragač za zlatom tokom Klondike Gold Raš-a, pronašao je ogromno ležište zlata na svojoj parceli zemlje kada udari mećava. Usamnjeni Prospektor se gubi u istoj mećavi dok istovremeno traži zlato. On upada u kabinu Crnog Larsena, traženog kriminalca. Larsen pokušava da izbaci prospektor kad se Džim takođe spotakne unutra. Larsen pokušava obojicu da uplaši pištoljem, ali Džim je nadmoćan, a njih trojica pristaju na nelagodno primirje koje im omogućava da ostanu u kabini.

Kad oluja potraje toliko dugo da nestaje hrane,sva trojica će morati da izađu u mećavu da bi našli nešto za jelo. Larsen se gubi i napušta kabinu. Dok napolju traži hranu, nailazi na Džimovo ležište zlata i odlučuje da ga ostavi tamo dok se Džim ne vrati.

U međuvremenu, ova dvojica su toliko očajni u kabini, da kuvaju i jedu Prospektorove cipele. Kasnije kada se Džim razljuti, zamisli Prospektora kao divovsku piletinu i napadne ga. U tom trenutku medved ulazi u kabinu i ubijaju ga, snabdevajući ih hranom.

Nakon što se oluja smanji, obojica napuštaju kabinu, Prospektor nastavlja prema sledećem gradu sa zlatnim bumom, dok se Džim vraća u svoje ležište zlata. Tamo ga Larsen šutira nogama. Dok beži sa nekim miniranim zlatom, Larsena ubija lavina . Džim oporavlja svest i luta po snegu, izgubivši sećanje od udarca. Kada se vrati u grad, njegovo sećanje je delimično vraćeno i seća se da je pronašao veliko ležište zlata, da je ležište bilo blizu određene kabine i da je ostao u kabini sa Prospektorom. Ali ne zna ni mesto ležišta ni kabinu. Dakle, on ide u potragu za Prospektorom u nadi da će ga odvesti u kabinu.

Prospektor stiže u grad i nailazi na Džordžiju, devojku iz plesne dvorane. Da bi iritirala Džeka,ona ga odbija jer joj agresivno prilazi i gnjavi je za ples, pa se umesto toga odlučuje na ples sa „najljubaznijim muškarcem u plesnoj dvorani“, Prospektom, koji se odmah zaljubljuje u nju. Nakon što se ponovo sretnu, ona prihvata njegov poziv za novogodišnju večeru, ali on je ne shvata je ozbiljno i ubrzo zaboravlja na nju. Na Novu godinu, dok čeka da stigne na večeru, Prospektor zamišlja da je zabavlja plesom dok jede peciva. Kada ne stigne do ponoći, on sam šeta ulicama, očajan. U tom trenutku se ona seća njegovog poziva i odlučuje da ga poseti.Pronalazeći njegov dom prazan, ali videvši pomno pripremljenu večeru i poklon za nju, ona se promenila i priprema mu belešku u kojoj traži da razgovara s njim.

Kada mu Prospektor preda notu, on kreće u potragu za Džordžijom. Ali istog trenutka, Džim ga pronalazi i odvlači u potragu za kabinom, pružajući Prospektoru dovoljno vremena da zaboravi na Džordžiju i da se uskoro vratiti kao milioner. Džim i Prospektor pronalaze kabinu i ostaju tu celu noć. Preko noći, jedna mećava raznosi kabinu napola preko litice odmah pored Džim-ovog ležišta zlata. Sledećeg jutra kabina se opasno ljulja preko ivice litice, dok njih dvojica pokušavaju da pobegnu. Najzad Džim uspeva da izađe i da se izvuče Prospektora na sigurno pre nego što kabina padne sa litice.

Godinu dana kasnije obojica su se obogatili, ali Prospektor nikada nije uspeo da pronađe Džordžiju. Vraćaju se u susedne Sjedinjene Države sa brodom na kojem, nepoznat njima, takođe putuje Džordžija. Kada Prospektor pristane da donese svoju staru odeću za slikanje, on padna niz stepenice i ponovo se susreće sa Džordžijom. Ona misli da je on slepi putnik i pokušava da ga spasi od brodske posade,ali nesporazum je ubrzo otklonjen i oboje su srećni.

Uloge[уреди | уреди извор]

  • Čarli Čaplin (kao skitnica), kao usamljeni Prospektor
  • Mek Svejn- Veliki Džim Mekaj
  • Tom Marej-crni Larsen
  • Henri Bergman -Henk Kertis
  • Malkolm Veit - Džek Kameron
  • Džordžija Hal-Džordžija
  • Stenli "mali" Sandford, kao barmen
  • Sem Alen kao čovek u plesnoj dvorani

Proizvodnja[уреди | уреди извор]

Lita Grej, sa kojom se Čaplin oženio sredinom 1924. godine, prvobitno je glumila vodeću damu, ali zamenila ju je Džordžija Hal . Iako fotografije Grejove postoje u filmu, dokumentarni filmovi poput Nepoznati Čaplin i Čaplin danas:Zlatna groznica ne sadrže nikakve filmske snimke o njoj. Govoreći o snimanju filma u dokumentarnoj seriji Nepoznati Čaplin, Hal je otkrila da je idealizovala Čaplina još od detinjstva, te da je poslednja scena originalne verzije, u kojoj se dvoje ljube, odražavala stanje njihovog odnosa do tada; Čaplinov brak sa Litom Grej propao je tokom produkcije filma. Hal o svom odnosu s Čaplinom govori u svom memoaru Čarli Čaplin: Intimni krupni planovi .[тражи се извор]

Čaplin je pokušao da snimi mnoge scene na lokaciji u blizini Truke, u Kaliforniji, početkom 1924. Odustao je od većine ovih snimaka, uključujući i usamnjenog Prospektor-a kojeg je kroz sneg progonio Veliki Džim, umesto oko kolibe kao u finalnom filmu, zadržavši samo početnu scenu filma. Završni film snimljen je na zadnjoj sceni i u pozornici holivudskog studija Čaplin, gde su napravljeni složeni setovi.

Blagajna[уреди | уреди извор]

Zlatna groznica je bio ogroman uspeh u SAD-u i širom sveta. To je peti nemi film u istoriji bioskopa koji je najviše zaradio, a na blagajni 1926. uzeo je više od 4.250.001 dolara.[тражи се извор] Čaplin je prilikom objavljivanja izjavio da je to film po kojem je želeo da bude upamćen. [3]

Unajted Artis je imao zaradu od 1 milona $,a sam Čaplin preko 2 miliona $.

Kritički prijem[уреди | уреди извор]

Veliki Džim i Usamljeni prospektor u kabini

Kritičari su uglavnom hvalili originalno izdanje Zlatne groznice iz 1925. godine . Mordaunt Hal napisao je u Njujork Tajmsu:

Ovo je komedija sa prugama poezije, patosa, nežnosti, povezana sa bahatosti. To je izvanredan dragulj svih Čaplinovih slika, jer ima više razmišljanja i originalnosti čak i od remek-dela kao što su Deca i ramena.

Varieti je takođe objavio kritički pregled rekavši da je to „najveća i najsloženija komedija ikad snimljena i da će godinama biti najveći hit na njenom polju, baš kao što je „ Rođenje nacije “ i dalje bez konkurenata u dramatičnoj klasi . " [4]

Njujorker je objavio mešovitu kritiku, verujući da dramatični elementi filma ne deluju dobro uz Čaplinovu poznatu kariku.

Ipak, Njujorker je uvrstio Zlatnu groznicu na svoju listu za najboljih deset filmova na kraju 1925.godine.

Na Svetskom sajmu u Briselu 1958. godine kritičari su ga ocenili drugim najvećim filmom u istoriji, iza vođstva Sergeja Ejzenštejna " Oklopnjača Potemkin" . Kongresna biblioteka je 1992. godine Zlatnu groznicu izabrala za očuvanje u Nacionalnom filmskom registru Sjedinjenih Država kao "kulturnu, istorijsku ili estetsku". [5] [6]

Čaplinov biograf Džefri Vanc smatra da je Zlatna groznica najveće Čaplinovo delo ere nemog filma. Vans piše: "Zlatna groznica je zasigurno njegov najveći i najambiciozniji nemi film; to je bila najduža i najskuplja komedija producirana do tada. Film sadrži mnoge od najpoznatijih Čaplinovih komediotskih sekvenci, uključujući ključanje i jedenje njegove cipele, ples peciva i teturajuću kabinu. Međutim, veličina Zlatne groznicene počiva samo na njegovim sekvencama komedije, već i na činjenici da su tako potpuno integrisani u karakrer vođen naravi. Čaplin nije imao rezerve oko gotovog proizvoda. Zapravo, u savremenoj javnosti za film citiran je: "Ovo je slika po kojoj želim da me se seti." " [7]

Američki filmski institut je prepoznao film na ovim listama:

  • 1998: API 100 godina... 100 najboljih filmova – #74[8]
  • 2000: API 100 godina... 100 smeje – #25[9]
  • 2007: API 100 godina... 100 filmova (10-godišnjice izdanje) – #58[10]

1942 ponovo izdanje[уреди | уреди извор]

Čaplin je 1942. izdao novu verziju Zlatne groznice, modifikujući originalni nemi film iz 1925. godine, dodavši snimljenu muziku,novinarski tekst koji je sam snimio, i pooštrivši montažu, što je smanjilo vreme rada filma za nekoliko minuta. [11] Film je dodatno skraćen pokretanjem brzinom od 24 kadra u sekundi zvučnih filmova. Kao i većina nemih filmova, i on je prvobitno sniman i prikazan sporijom brzinom. Čaplin je takođe promenio neke tačke zapleta. Pored uklanjanja krajnjeg poljupca, druga izmena uklonila je deo u kojem je usamljeni Prospektor nateran da veruje da je Džordžija zaljubljena u njega.

Nov muzički skor Maksa Tera i zvučni snimak Džejmsa L. Fields- a nominovani su za Oskara 1943. godine . [12]

Zlatna groznica je bio prvi od Čaplinovih klasičnih nemih filmova koje je pretvorio u zvuk. [13] Blu-rai izdanje iz 2012. otkrilo je da je ponovno objavljivanje Zlatne groznice sačuvalo većinu snimaka iz originalnog filma. Čak i restaurirani otisak originala iz 1925. godine pokazuje primetnu degradaciju slike i nestalih okvira, artefakata koji nisu viđeni u verziji iz 1942. godine.

Autorska prava i kućni video[уреди | уреди извор]

1953. originalni film iz 1925. godine ušao je u javno vlasništvo u SAD-u, jer Čaplin nije obnovio registraciju autorskih prava 28. godine nakon objavljivanja u skladu s tadašnjim američkim zakonom. [11] [14] Kao takav, film je nekada bio široko dostupan u kućnom videu u SAD-u. U godinama od kada je imanje Čaplin blokiralo neovlašćena izdanje Zlatne groznice u Sjedinjenim Državama, tvrdeći da film u URAA / GATT-u ostaje pod autorskim pravima u Velikoj Britaniji. [15]

Godine 2012, i rekonstrukcija bešumne verzije iz 1925. i verzije reizdanja sa pripovetkom iz 1942. objavljene su na Blu-rai-u od strane Kriterijumske zbirke . Ovaj set je uključivao novu audio-komentarsku numeru Čaplinovog biografa i naučnika Džefrija Vancea . [16]

U popularnoj kulturi[уреди | уреди извор]

"Rol dens" koji lik Litle Tramp izvodi u filmu smatra se jednom od najupečatljivijih scena u istoriji filma, iako je Roskoe Arbukl nešto slično uradio u filmu Gruba kuća iz 1917. godine u kome je glumio Buster Keaton . Karli Hovard iz 1935. godine u filmu Tri Balbesa Žao mi je Škote nakratko ga je omalovažio lik Ane Karine u delu Bande pre čuvene plesne scene. U novije vreme, Robert Dovnei Jr. je replikovao u glavnoj ulozi Čarlija Čaplina u Čaplinu 1992. godine, koji takođe ukratko prikazuje produkciju filma; Lik Džonija Depa iz filma iz 1993. godine Beni i Džon ; Grame Simson iz epizode Simsona iz 1994. godine " Ljubavnica Lejdi Bouvier "; i lika Ami Adams u filmu Mapetovci . "Visi kabina na ivici litice" je sekvenca korišćena u dva indijska filma - 1990 Tamil komediji Majkl Madana Kama Rajan i 2007. Hindi komedija Dobrodošli.

Vidi još[уреди | уреди извор]

  • Spisak filmova sa 100% ocenom na Roten Tomato[17]s, veb lokaciji sakupljača pregleda filmova

Reference[уреди | уреди извор]

  1. ^ Quigley Publishing Company "The All Time Best Sellers", International Motion Picture Almanac 1937-38 (1938) pp. 942 accessed 19 April 2014
  2. ^ „Filming The Gold Rush”. charliechaplin.com. Приступљено 20. 1. 2018. 
  3. ^ Vance, Jeffrey (новембар 2003). Chaplin: Genius of the Cinema. Harry N. Abrams. стр. 154. ISBN 0-8109-4532-0. 
  4. ^ „Film Reviews”. Variety. New York: Variety, Inc.: 22 1. 7. 1925. Приступљено 13. 11. 2014. 
  5. ^ „25 American films are added to the National Film Registry”. The Prescott Courier. 7. 12. 1992. Приступљено 20. 2. 2016. 
  6. ^ „Complete National Film Registry Listing | Film Registry | National Film Preservation Board | Programs at the Library of Congress | Library of Congress”. Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA. Приступљено 29. 4. 2020. 
  7. ^ Vance, Jeffrey (новембар 2003). Chaplin: Genius of the Cinema. Harry N. Abrams. стр. 154. ISBN 0-8109-4532-0. 
  8. ^ „AFI's 100 Years...100 Movies” (PDF). American Film Institute. Приступљено 17. 7. 2016. 
  9. ^ „AFI's 100 Years...100 Laughs” (PDF). American Film Institute. Архивирано из оригинала (PDF) 24. 06. 2016. г. Приступљено 17. 7. 2016. 
  10. ^ „AFI's 100 Years...100 Movies (10th Anniversary Edition)” (PDF). American Film Institute. Приступљено 17. 7. 2016. 
  11. ^ а б Dave Kehr (22. 6. 2012). „Braving the Klondike on a Shoe Diet. Charlie Chaplin in 'The Gold Rush,' Remastered”. The New York Times. Приступљено 9. 3. 2015. „Chaplin himself gave "The Gold Rush" an "Artist"-like makeover in 1942, when he reissued the film in a shortened version with music, sound effects and his own plummy, voice-over narration. ...” 
  12. ^ „The 15th Academy Awards (1943) Nominees and Winners”. oscars.org. Архивирано из оригинала 7. 11. 2011. г. Приступљено 14. 8. 2011. 
  13. ^ In 1959, Chaplin re-edited The Pilgrim as part of The Chaplin Revue, and in the 1970s, he re-edited, re-scored, and re-issued The Kid, A Woman of Paris, and The Circus.
  14. ^ Fishman, Stephen (2010), The Public Domain: How to Find & Use Copyright-Free Writings, Music, Art & More (5th изд.), ISBN 978-1-4133-1205-8, Приступљено 31. 10. 2010 
  15. ^ Hayes, David P. (2007). „Music Synchronization – What the Courts Ruled”. Copyright Registration and Renewal Information Chart and Web Site. Приступљено 24. 4. 2015. 
  16. ^ „The Gold Rush”. The Criterion Collection. Приступљено 14. 3. 2016. 
  17. ^ Gold Rush (TV series) (на језику: енглески), 7. 5. 2020, Приступљено 12. 5. 2020 

Spoljašnje veze[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Zlatna_groznica_(film)&oldid=26494025”