Поштанска кочија (филм)
Stagecoach | |
---|---|
![]() Филмски постер | |
Режија | Џон Форд |
Сценарио | Дадли Николс и Бен Хект, базирано на причи Ернеста Хејкокса |
Продуцент | Волтер Вагнер (извршни продуцент) |
Главне улоге | Клер Тревор Џон Вејн Енди Девајн Џон Карадин Томас Мичел Луиз Плат Џорџ Банкрофт Доналд Мик Тим Холт Том Тајлер |
Музика | Џерард Карбонера |
Продуцентска кућа | United Artists |
Година | 1939. |
Трајање | 96 минута |
Језик | енглески |
IMDb веза |
Поштанска кочија (енгл. Stagecoach) је вестерн филм из 1939. који је режирао Џон Форд. Сценарио су написали Дадли Николс и Бен Хект, а главне улоге играју: Клер Тревор и Џон Вејн.[1]
Радња[уреди | уреди извор]
Поштанском кочијом којом управља темпераментни Бак (Енди Девајн), а у чијој се пратњи налази и шериф Карли Вилкокс (Џорџ Банкрофт), у град Лордсбург у Новом Мексику путује шесторо међусобно врло различитих људи. Поред привлачне забављачице Далас (Клер Тревор), ту су лекар и алкохоличар Док Бун (Томас Мичел), који је баш као и Далас из града протеран због неморала, потом банкар Хенри Гејтвуд (Бертон Черчил), јужњачки џентлмен Хатфилд (Џон Карадин), трудна супруга коњичког часника Луси Малори (Луиз Плат) и трговац вискијем Самјуел Пикок (Доналд Мик). Након што током путовања као супутника приме младог ранчера Ринга Кида (Џон Вејн), момка који је побегао из затвора у који је доспео због лажне оптужбе за убиство браће Плумер, дознат ће се да су Апаши са поглавицом Џеронимом кренули на ратну стазу. Док тензије међу неким путницима расту, а Далас и Ринго Кид постају свесни међусобних осећаја, сви ће се суочити са нападом Индијанаца...[2]
Улоге[уреди | уреди извор]
Глумац | Улога |
---|---|
Клер Тревор | Далас |
Џон Вејн | Ринго Кид |
Енди Девајн | Бак |
Џон Карадин | Хатфилд |
Томас Мичел | Док Бун |
Луиз Плат | Луси Малори |
Џорџ Банкрофт | шериф Карли Вилкокс |
Доналд Мик | Самјуел Пикок |
Бертон Черчил | Хенри Гејтвуд |
Тим Холт | поручник Бланчард |
Том Тајлер | Лук Пламер |
Јакима Канут | извидник коњице |
Награде[уреди | уреди извор]
Освојене награде[уреди | уреди извор]
- Оскар за најбољег споредног глумца (Томас Мичел)
- Оскар за најбољу оригиналну музику (Ричард Хагман, В. Френки Харлинг, Џон Липолд, Лио Шукен)
- Награда удружења њујоршких филмских критичара за најбољег режисера (Џон Форд)
Номинације[уреди | уреди извор]
- Оскар за најбољи филм
- Оскар за најбољег режисера (Џон Форд)
- Оскар за најбољу сценографију (Александер Толубоф)
- Оскар за најбољу фотографију (Берт Гленон)
- Оскар за најбољу монтажу (Ото Лаверинг и Дороти Спенсер)[1]
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ а б 1001 филм који мораш да видиш пре него што умреш. Београд. 2008. стр. 144.
- ^ „Поштанска кочија”. Мој Тв. Приступљено 30. 1. 2020.[мртва веза]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- Поштанска кочија (филм) на сајту IMDb (језик: енглески)