Верџил Грисом

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Верџил Грисом
Virgil I. (Gus) Grissom portrait.jpg
Верџил Грисом као астронаут НАСА
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно имеВерџил Ајван Грисом
Датум рођења(1926-04-03)3. април 1926.
Место рођењаМичел, Индијана, Сједињене Америчке Државе САД
Датум смрти27. јануар 1967.(1967-01-27) (40 год.)
Место смртиКејп Канаверал, Флорида, Сједињене Америчке Државе САД
ГробНационално гробље Арлингтон
Држављанство САД
ОбразовањеПУ(BS, 1950)
ТИАРВ(BS, 1956)
Занимањеастронаут
опитни пилот
машински инжењер
Статуспогинуо на вежби
ЧинUS-O5 insignia.svg Потпуковник(АРВ)
Време у свемиру5 сати 7 минута
СелекцијаНасина група 1 из 1959.
МисијеМеркјури – Редстоун 4, Џемини 3, Аполо 1
Лого мисијаLiberty bell insignia.jpg Gemini3.png Apollo 1 patch.png
Одликовања
Dfc-usa.jpg
SpaceMOH.jpg NASA Distinguished Service Medal.jpg Air Medal front.jpg

Верџил Ајван Грисом (енгл. Virgil Ivan Grissom), познатији као Гас Грисом (енгл. Gus Grissom; Мичел, 3. април 1926Кејп Канаверал, 27. јануар 1967), био је један од оригиналних седам астронаута пројекта Меркјури из 1959. године и тест пилот у Америчком ратном ваздухопловству. Поред Грисома, Меркјури Седам чинили су и Волтер Шира, Алан Шепард (први Американац у свемиру), Доналд Слејтон, Скот Карпентер, Гордон Купер и Џон Глен.[1] Био је други Американац који је полетео у свемир, и први члан астронаутске групе који је летео у свемир два пута, а једном је био и резервни командант.[2] Постхумно је одликован Конгресном свемирском медаљом части. Провео је пет сати у свемиру.

Биографија[уреди]

Рана младост, образовање и војна служба[уреди]

Гас Грисом (први ред, први здесна) са класићима из Ваздухопловне школе за пробне пилоте; Гордон Купер је први слева у првом реду, 1957. године

Грисом је рођен у Мичелу, Индијана, 3. априла 1926. године, као син Дениса Дејвида Грисома (1903—1994) и Сесил Грисом (рођене Кинг; 1901—1995).[3][4] У младости је био члан Младих извиђача САД и имао је чин Star Scout.[5] Са IQ 145, након завршене средње школе у родном граду 1944, пошао је у војну ваздухопловну службу да би учествовао у Другом светском рату, али се рат завршио пре краја његове обуке, те је млади Гас најпре послат на одсуство током којег се оженио, а потом је отпуштен у цивилство. Дипломирао је машинство на Пердју Универзитету 1950, као и аеромеханику на Технолошком институту АРВ 1956. године. За авијацију се заинтересовао као средњошколац радећи на оближњем аеродрому, а локални адвокат, који је поседовао мали авион, га је научио основама летења и за један долар га возио својим авиончићем.

Иако формално ветеран Другог светског рата, није имао прилике да директно учествује у борбеним дејствима. Ипак, прилика за то указала се већ неколико година касније. Грисом је након завршеног факултета ступио у новоформирано Америчком ратном ваздухопловству, и по успешном окончању летачке обуке, као борбени пилот летео у 100 борбених мисија на летећи на F-86 сејбровима током Корејског рата. Вратио се као одликовани летач и убрзо прешао у пробне пилоте, будући да је окончао завршио курс елитне школе за пробне пилоте при Ратном ваздухопловству САД у ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија. У том својству је и изабран у астронаутски корпус. Уз Алана Шепарда је био формално најобразованији астронаут из селекције Меркјури Седам са две факултетске дипломе.[6]

Током каријере је забележио 4.600 часова лета на разним типовима авиона, од тога више од 3.500 на млазњацима.

Астронаут[уреди]

Ако умремо, желимо да људи то прихвате. У ризичном смо послу и ако нам се нешто деси надамо се да то неће одложити програм. Освајање космоса је вредно ризиковања живота.

— Гас Грисом[7]

Уз Алана Шепарда једини је амерички астронаут који је обавио суб-орбитални лет, мада је његову мисију пратила та несрећа да му је по слетању и спасавању, летелица потонула у океан. Извлачење са океанског дна уследило је тек 1999. године. То није поколебало Грисома, остао је посвећен космичком програму и марта 1965. командује првом у низу Џемини мисија. Копилот му је био Џон Јанг. У том тренутку Грисом се већ етаблирао као један од најискуснијих астронаута НАСА и по речима његовог непосредног руководиоца и Меркјури колеге Доналда Слејтона, главни је кандидат за првог човека који ће обавити слетање на Месец и ходати по његовој површини.[8][9]

То се ипак није догодило. Погинуо је заједно са колегама астронаутима Едом Вајтом и Роџером Чафијем, 27. јануара 1967. године током вежбе на лансирној рампи за лет мисије Аполо 1. Имао је 40 година и чин потпуковника. Њихова имена су се нашла на плакети Пали астронаут коју су астронаути Апола 15 оставили на Месечевој површини 1971. године у знак сећања на колеге који су положили своје животе у име освајања космичких пространстава.[10] Грисом и Чафи су сахрањени на Националном гробљу Арлингтон, док је Вајт сахрањен на гробљу Вест Поинт.

Приватни живот[уреди]

Оженио се са само 19 година, јула 1945. године, другарицом из детињства, Бети Лавон Мур (1927—2018), са којом је имао два сина, Скота (* 1950) и Марка (* 1953). Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања, од којих му је одређен део почасти додељен постхумно.

Галерија[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ „America's Space Program - In the Beginning...”. Muldrake.com. 
  2. ^ „Detailed Biographies of Apollo I Crew - Gus Grissom”. NASA. 
  3. ^ „Gus Grissom's father”. Wikitree.com. 
  4. ^ „Gus Grissom's mother”. Wikitree.com. 
  5. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Приступљено 20. 12. 2018. 
  6. ^ „Gus Grissom Mercury bio”. NASA. 
  7. ^ „Virgil Ivan "Gus" Grissom”. history.nasa.gov. 
  8. ^ „People who would likely have walked on the moon if they had lived”. University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies. 
  9. ^ Slayton, Donald K. "Deke"; Cassutt, Michael (1994). Deke! U.S. Manned Space: From Mercury to the Shuttle (1st изд.). New York: Forge (St. Martin's Press). стр. 223. ISBN 978-0-312-85503-1. LCCN 94-2463. OCLC 29845663. 
  10. ^ „Gus Grissom bio”. NASA. 

Спољашње везе[уреди]