Верџил Грисом

С Википедије, слободне енциклопедије
Верџил Грисом
Virgil I. (Gus) Grissom portrait.jpg
Верџил Грисом као астронаут НАСА
Астронаут НАСА Сједињене Америчке Државе
Пуно имеВерџил Ајван Грисом
Датум рођења(1926-04-03)3. април 1926.
Место рођењаМичел,  Индијана, Сједињене Америчке Државе САД
Датум смрти27. јануар 1967.(1967-01-27) (40 год.)
Место смртиКејп Канаверал,  Флорида, Сједињене Америчке Државе САД
ГробНационално гробље Арлингтон
Држављанство САД
ОбразовањеПУ(BS, 1950)
ТИАРВ(BS, 1956)
Занимањеастронаут
опитни пилот
машински инжењер
Статуспогинуо на вежби
ЧинUS-O5 insignia.svg Потпуковник(АРВ)
Време у свемиру5 сати 7 минута
СелекцијаНасина група 1 из 1959.
МисијеМеркјури – Редстоун 4, Џемини 3, Аполо 1
Лого мисијаLiberty bell insignia.jpg Gemini3.png Apollo 1 patch.png
Одликовања
Dfc-usa.jpg
SpaceMOH.jpg NASA Distinguished Service Medal.jpg Air Medal front.jpg

Верџил Ајван Грисом (енгл. Virgil Ivan Grissom), познатији као Гас Грисом (енгл. Gus Grissom; Мичел, 3. април 1926Кејп Канаверал, 27. јануар 1967), био је један од оригиналних седам астронаута пројекта Меркјури из 1959. године и тест пилот у Америчком ратном ваздухопловству. Поред Грисома, Меркјури Седам чинили су и Волтер Шира, Алан Шепард (први Американац у свемиру), Доналд Слејтон, Скот Карпентер, Гордон Купер и Џон Глен.[1] Био је други Американац који је полетео у свемир, и први члан астронаутске групе који је летео у свемир два пута, а једном је био и резервни командант.[2] Постхумно је одликован Конгресном свемирском медаљом части. Провео је пет сати у свемиру.

Биографија[уреди | уреди извор]

Рана младост, образовање и војна служба[уреди | уреди извор]

Гас Грисом (први ред, први здесна) са класићима из Ваздухопловне школе за пробне пилоте; Гордон Купер је први слева у првом реду, 1957. године

Грисом је рођен у Мичелу, Индијана, 3. априла 1926. године, као син Дениса Дејвида Грисома (1903—1994) и Сесил Грисом (рођене Кинг; 1901—1995).[3][4] У младости је био члан Младих извиђача САД и имао је чин Star Scout.[5] Са IQ 145, након завршене средње школе у родном граду 1944, пошао је у војну ваздухопловну службу да би учествовао у Другом светском рату, али се рат завршио пре краја његове обуке, те је млади Гас најпре послат на одсуство током којег се оженио, а потом је отпуштен у цивилство. Дипломирао је машинство на Пердју Универзитету 1950, као и аеромеханику на Технолошком институту АРВ 1956. године. За авијацију се заинтересовао као средњошколац радећи на оближњем аеродрому, а локални адвокат, који је поседовао мали авион, га је научио основама летења и за један долар га возио својим авиончићем.

Иако формално ветеран Другог светског рата, није имао прилике да директно учествује у борбеним дејствима. Ипак, прилика за то указала се већ неколико година касније. Грисом је након завршеног факултета ступио у новоформирано Америчком ратном ваздухопловству, и по успешном окончању летачке обуке, као борбени пилот летео у 100 борбених мисија на летећи на F-86 сејбровима током Корејског рата. Вратио се као одликовани летач и убрзо прешао у пробне пилоте, будући да је окончао завршио курс елитне школе за пробне пилоте при Ратном ваздухопловству САД у ваздухопловној бази Едвардс, Калифорнија. У том својству је и изабран у астронаутски корпус. Уз Алана Шепарда је био формално најобразованији астронаут из селекције Меркјури Седам са две факултетске дипломе.[6]

Током каријере је забележио 4.600 часова лета на разним типовима авиона, од тога више од 3.500 на млазњацима.

Астронаут[уреди | уреди извор]

Ако умремо, желимо да људи то прихвате. У ризичном смо послу и ако нам се нешто деси надамо се да то неће одложити програм. Освајање космоса је вредно ризиковања живота.

— Гас Грисом[7]

Уз Алана Шепарда једини је амерички астронаут који је обавио суб-орбитални лет, мада је његову мисију пратила та несрећа да му је по слетању и спасавању, летелица потонула у океан. Извлачење са океанског дна уследило је тек 1999. године. То није поколебало Грисома, остао је посвећен космичком програму и марта 1965. командује првом у низу Џемини мисија. Копилот му је био Џон Јанг. У том тренутку Грисом се већ етаблирао као један од најискуснијих астронаута НАСА и по речима његовог непосредног руководиоца и Меркјури колеге Доналда Слејтона, главни је кандидат за првог човека који ће обавити слетање на Месец и ходати по његовој површини.[8][9]

То се ипак није догодило. Погинуо је заједно са колегама астронаутима Едом Вајтом и Роџером Чафијем, 27. јануара 1967. године током вежбе на лансирној рампи за лет мисије Аполо 1. Имао је 40 година и чин потпуковника. Њихова имена су се нашла на плакети Пали астронаут коју су астронаути Апола 15 оставили на Месечевој површини 1971. године у знак сећања на колеге који су положили своје животе у име освајања космичких пространстава.[10] Грисом и Чафи су сахрањени на Националном гробљу Арлингтон, док је Вајт сахрањен на гробљу Вест Поинт.

Приватни живот[уреди | уреди извор]

Оженио се са само 19 година, јула 1945. године, другарицом из детињства, Бети Лавон Мур (1927—2018), са којом је имао два сина, Скота (* 1950) и Марка (* 1953). Члан је неколико кућа славних и носилац бројних друштвених признања, цивилних и војних одликовања, од којих му је одређен део почасти додељен постхумно. У време погибије био је ангажован на писању књиге о програму Џемини.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „America's Space Program - In the Beginning...”. Muldrake.com. 
  2. ^ „Detailed Biographies of Apollo I Crew - Gus Grissom”. NASA. 
  3. ^ „Gus Grissom's father”. Wikitree.com. 
  4. ^ „Gus Grissom's mother”. Wikitree.com. 
  5. ^ „Astronauts and the BSA” (PDF). Boy Scouts of America. Архивирано из оригинала (PDF) на датум 13. 11. 2018. Приступљено 20. 12. 2018. 
  6. ^ „Gus Grissom Mercury bio”. NASA. 
  7. ^ „Virgil Ivan "Gus" Grissom”. history.nasa.gov. 
  8. ^ „People who would likely have walked on the moon if they had lived”. University of Maryland Institute for Advanced Computer Studies. 
  9. ^ Slayton, Donald K. "Deke"; Cassutt, Michael (1994). Deke! U.S. Manned Space: From Mercury to the Shuttle (1st изд.). New York: Forge (St. Martin's Press). стр. 223. ISBN 978-0-312-85503-1. LCCN 94-2463. OCLC 29845663. 
  10. ^ „Gus Grissom bio”. NASA. Архивирано из оригинала на датум 04. 12. 2017. Приступљено 29. 10. 2017. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]