Госпина папучица
| Госпина папучица | |
|---|---|
| |
| Госпина папучица | |
Научна класификација 
| |
| Царство: | Plantae |
| Кладус: | Tracheophytes |
| Кладус: | Angiospermae |
| Кладус: | Monocotyledones |
| Ред: | Asparagales |
| Породица: | Orchidaceae |
| Род: | Cypripedium |
| Врста: | C. calceolus
|
| Биномно име | |
| Cypripedium calceolus | |
Госпина папучица (лат. Cypripedium calceolus) европска је врста орхидеје која у Србији расте само на Сувој планини. Стручни назив јој потиче од речи – грч. Kypris, што је надимак Венере, богиње љубави и лепоте) и грч. pedilon што значи ципелица, због облика усне цвета, а што се понавља и у другом делу имена - лат. calceolus, такође значи ципелица.[1]
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Стабла ове биљке су зељаста и дебела, расту усправно из пузећег дела. На попречном пресеку су округласта, прекривена кратким длачицама, а основу им препокривају прилегли, смеђи, љускасти листови.
Листови су седећи, дуги 7-15 cm, а широки 3,5-7 cm. Елиптични су и основом обавијају стабљику. На лицу су светлозелени, а на наличју плавозелени, а по целој површини уздужно наборани.
Цветови су веома крупни, зигоморфни, хермафродитни и расту у групама од по два или су појединачни, ређе се јављају у групама од по три или четири на једној стабљици. Имају два жута прашника с црвеним тачкама. Усна цвета је у облику папучице, дуга је 3-4 cm, тек незнатно краћа од четири пурпурносмеђа листића перијанта. Плодник је ваљкаст, ситно длакав, дужине око 2-2,5 cm.
Плод је чахура са великим бројем ситних семена.
Станиште
[уреди | уреди извор]Расте у шумама од низијског до алпског појаса, честа је у шумама букве, бора и ариша. Расте појединачно или у мањим групама на засенченим или полузасенченим местима, на кречњаку или доломиту.[2]
Ареал
[уреди | уреди извор]Припада циркумполарном флорном елементу. Распрострањена је у већем делу Европе, као и у Азији све до Сахалина, Кореје и Кине.
Статус угрожености
[уреди | уреди извор]Госпина папучица је одувек била веома омиљена украсна биљка, што је довело до њеног интензивног брања и коначно до тога да постане ретка и веома угрожена врста. Заштићена је од стране УНЕСКО-а као светска природна реткост. У породици орхидеја (Orchidaceae) има више врста које су такође заштићене.[3]
Литература
[уреди | уреди извор]- Шилић, Ч. (1990). Шумске зељасте биљке. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- BioNet škola Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (4. јануар 2015)
Црвена књига флоре Србије
| |
| |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Gospina papučica”. Nova Akropola (на језику: хрватски). 2015-07-14. Приступљено 2026-02-04.
- ^ Uredništvo (2016-11-20). „Gospina papučica”. Plantea (на језику: хрватски). Приступљено 2026-02-04.
- ^ „Gospina papučica – mirisna rijetka orhideja - zastita-prirode.hr” (на језику: хрватски). 2020-11-13. Приступљено 2026-02-04.